Prva nacionalna studija o vodoniku Severne Makedonije sadrži konkretne scenarije za razvoj vodonika do 2050. godine, sa analizama integracije obnovljivih izvora energije, razvoja vodoničnih koridora, primene u industriji i transportu, kao i mogućnosti za značajno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Uz tehničku podršku Evropske unije, Ministarstvo energetike, rudarstva i mineralnih resursa uspešno je završilo prvu sveobuhvatnu studiju o vodoniku za Makedoniju.
Strateški dokument otvara vrata budućoj vodoničnoj ekonomiji i pozicionira zemlju kao deo evropske energetske budućnosti, saopštilo je Ministarstvo.
Ovo je prvi nacionalni dokument koji, kako se dodaje, sveobuhvatno analizira mogućnosti za proizvodnju, transport, skladištenje i korišćenje zelenog vodonika, kao jednog od ključnih izvora energije budućnosti, u energetici, industriji, transportu i sistemima daljinskog grejanja.
Zemlja, zajedno sa Srbijom i Grčkom, ima strateški položaj u okviru Panevropske vodonične mreže
Studija potvrđuje da Makedonija ima realan potencijal da postepeno razvije vodoničnu ekonomiju i postane aktivan deo buduće evropske vodonične infrastrukture.
U dokumentu se naglašava da zemlja, zajedno sa Srbijom i Grčkom, ima strateški položaj u okviru Panevropske vodonične mreže i Ključne evropske vodonične infrastrukture (European Hydrogen Backbone), buduće evropske mreže za prekogranični transport čistog vodonika.
Posebno je značajno to što je nova gasna interkonekcija sa Grčkom, čija je izgradnja u toku, projektovana za transport 100 odsto vodonika. Osim toga, prema tenderskoj dokumentaciji za izbor projektanta i izvođača radova buduće gasne interkonekcije sa Srbijom, planirano je i da bude potpuno spremna za transport 100 odsto vodonika.
Dva nova gasovoda biće važni segmenti ključne nacionalne vodonične infrastrukture
Na ovaj način, dve gasne interkonekcije će predstavljati važne segmente buduće ključne nacionalne vodonične infrastrukture i doprineće regionalnoj integraciji na evropskom tržištu vodonika.
Izradom ove studije, Makedonija je, kako se ističe, među retkim zemljama u regionu koje već imaju strateški dokument za razvoj sektora vodonika, što je značajna prednost u procesu energetske tranzicije i harmonizacije sa evropskim politikama.
Studija je pripremljena uz tehničku pomoć koju je finansirala Evropska unija kroz program IPA II, u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Infrastrukturnog projektnog fonda 10 (IPF10), kao deo projekta gasne interkonekcije između Makedonije i Srbije.
