BiH i Crna Gora traže odlaganje primene prekogranične takse CBAM

Bosna i Hercegovina i Crna Gora zatražile su na Ministarskom savetu Energetske zajednice odlaganje primene prekogranične takse na CO2 koja je zakazana za 1. januar 2026. godine. Taksa predstavlja dodatni namet na uvoz cementa, gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva, vodonika i električne energije u Evropsku uniju iz zemalja koje ne oporezuju emsije CO2.

Uvođenje prekogranične takse na CO2 (eng. CBAM) pogodiće i firme iz regiona – Albanija, BiH, Crne Gora, Kosova*, Severne Makedonije, Srbije koje izvoze ovu robu u Evropsku uniju. Izuzeće za izvoz struje moguće je dobiti ako se ispune određeni uslovi, ali zemlje regiona kasne u tome, pa nema šanse da ga dobiju do 1. januara 2026. To znači da će struja, koja je za mnoge od njih važna izvozna stavka, biti opterećena taksa koje će je učiniti preskupom za evropsko tržište.

Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, predstavljao je ovu zemlju, koja je ove godine predsedavala Energetskom zajednicom, na Ministarskom savetu. Posle sastanka on je kao uspeh BiH naveo pripremu usaglašenog zakona o električnoj energiji koji podrazumeva implementaciju obaveza BiH iz Trećeg energetskog paketa, kroz zajedniki rad entitetskih ministarstava.

Košarac: Da pomognemo firmama da nastave da izvoze bez CO2 taksi

„Pokazali smo snagu koorodinacije aktivnosti entitetskih ministarstava tako što smo danas na sastanku predložili da preko Energetske zajednice tražimo od Evropske komisije da se primena CBAM-a odloži s obzirom na specifičnosti svih aktivnosti koje sprovodimo, ne samo mi u BiH nego i ostale zemlje”, rekao je Košarac.

Na pitanje koji su razlozi za odlaganje on je za Balkan Green Energy News rekao da su članice Energetske zajednice podržale njegov predlog da Sekretarijat Energetske zajednice zatraži od Evropske komisije da se odloži primena CBAM-a, kako bi domaći izvoznici i dalje mogli da izvoze u EU bez plaćanja karbonskih taksi.

Mujović: Odlaganje dok ne završimo spajanje tržišta sa EU

Ministarskom savetu je prisustvovao i Saša Mujović, ministar energeike Crne Gore, koji je za Balkan Green Energy News potvrdio da se zahtev njegove države odnosi na vremenski ograničeno odlaganje primene CBAM-a.

„Crna Gora traži odlaganje od 1. januara 2026. do momenta kad obavi spajanje svog tržišta sa evropskim, što se očekuje u IV kvartalu te godine“, objasio je on. Mujović je dodao da generalno podržao inicijativu i za duže odlaganje, ali on je tražio samo odlaganje do spajanja tržišta.

Ministar je Vijestima rekao da će ovaj i ostali zahtevi koje je izneo na sastanku biti prosleđeni Evropskoj komsiji. On je naglasio da je Ministarstvo uložilo i ulaže ogromne napore kako bi implementirala energetski paket, koji se sastoji od tri zakona, koji su već ili će uskoro biti usvojeni – o obnovljivim izvorima energije, o energetici, i prekograničnoj razmeni električne energije i gasa, i povezala domaće tržište energije sa evropskim.

Odlaganje bi uštedelo Crnoj Gori 350 miliona evra godišnje

Ovim tempom, kako je naglasio, postoje realne šanse da se to desi u IV kvartalu 2026. Ali, od 1. janura 2026. počinje primena CBAM mehanizma za emitere CO2, što bi, kako je naglasio, bio ogroman namet za Termoelektranu Pljevlja.

Inače, da bi Crna Gora, ali i ostale zemlje regiona dobila izuzeće od naplate CBAM-a na struju, moraju da ispune određene uslove, među kojima je najvažniji spajanje organizovanog tržišta električne energije sa EU, pa Mujović traži odlaganje do IV kvartala 2026. kada bi spajanje tržišta trebalo da bude okončano.

On je istakao da je pokrenuo krupna pitanja za Crnu Goru i pozitivan odgovor bi, pri sadašnjem nivou proizvodnje i izvoza električne energije, uštedeo najmanje 350 miliona evra godišnje, plus omogućilo profitabilno poslovanje TE Pljevlja.

Lorkovski: Verovatno će biti nekog odgovora Evropske komisije

Na pitanje da prokomentariše zahtev BiH Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, izjavio je da samo može da potvrdi da je ministar Staša Košarac postavio pitanje odlaganje primene CBAM-a.

Ali, CBAM nije propis koji je donela Energetska zajednica, već EU, pa Sekretarijat nija adresa za takvo pitanje, objasnio je on.

Predstavnici Evropske komisije su, kako je naveo, pažljivo saslušali predlog, pa Lorkovski očekuje da će biti određenog odgovora. Na pitanje da li je to predlog BiH, on je odgovorio da je tako razumeo.