OIE

Austrija 2023. zabranjuje kotlove na gas u novim zgradama

Austrija 2023 kotlove gas novim zgradama

Foto: Kgbo / https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/legalcode

Objavljeno

15.06.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

15.06.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Austrija priprema zakonska rešenja za postepeni prestanak korišćenja fosilnih goriva za grejanje, počevši sa zabranom postavljanja kotlova na gas u novim zgradama, koja bi bila uvedena dogodine. Sistemi za grejanje na ugalj i lož-ulje će morati da se do 2035. prebace na obnovljive izvore, a 2040. je predložena kao rok za gas.

U Austriji na grejanje odlazi četvrtina potrošnje gasa, izjavila je ministarka klimatske akcije, životne sredine, energetike, mobilnosti, inovacija i tehnologije Leonore Gewessler pri predstavljanju amandmana na Zakon o grejanju na obnovljive izvore. Istakla je da na kupovinu fosilnog gasa u inostranstvu, prvenstveno od Rusije, odlaze dve milijarde evra godišnje.

„Zamena svake grejalice na gas održivim sistemom grejanja je korak ka smanjenju zavisnosti. Svaki stan kojeg održavamo toplim koristeći održivo grejanje nas čini slobodnijima i manje izloženima na ucene. Zbog toga od 2023. treba da se obustavi grejanje na gas u novim zgradama“, podvukla je Gewessler.

Po još aktuelnom planu, tu tehnologiju je trebalo zabraniti 2025. godine. Austrija više od 80 odsto svog gasa nabavlja od Rusije.

Grejanje može da se prebaci na biogas, a na vodonik ne

Kada se uređaj za grejanje na lož-ulje ili ugalj pokvari, moraće da bude zamenjen sistemom na obnovljive izvore, a najkasnije 2035. svi će biti zamenjeni, stoji u predlogu. Vlada je instaliranje takvih sistema zabranila pre dve godine.

Što se tiče grejanja na fosilni gas, plan je da se ono iskoreni do 2040, a takvi sistemi mogu da se prebace i na biogas, dodala je ministarka.

Svako ko se prebaci na sisteme grejanja iz obnovljivih izvora, na primer pelet ili toplotne pumpe, ima prava na pomoć od 7.500 evra od centralne vlade, izjavila je Gewessler. Pokrajine daju dodatne subvencije. Ministarka je podsetila da siromašna domaćinstva mogu da dobiju bespovratna sredstva koja bi pokrila celokupni trošak.

Centralna vlada i pokrajine su odvojile ogromna sredstva za subvencije za uvođenje sistema grejanja iz obnovljivih izvora

Treba pomenuti da je u nacionalnoj strategiji za vodonik, predstavljenoj početkom meseca, korišćenje tog goriva u automobilima i kamionima i za grejanje proglašeno neefikasnim. Vlada je saopštila da namerava da do kraja decenije zameni 80 odsto vodonika dobijenog od fosilnih goriva „klimatski neutralnim“ vodonikom. Ta kategorija je šira od zelenog vodonika, koji se dobija elektrolizom uz napajanje strujom iz obnovljivih izvora.

Ovakva definicija, stoga, ostavlja prostor za korišćenje takozvanog plavog vodonika. On se proizvodi od prirodnog gasa, ali tako da se emisije ugljen-dioksida iz tog procesa zarobljavaju pre nego što dospeju u atmosferu. Ružičasti vodonik se takođe dobija tako što se cepaju molekuli vode, ali korišćenjem struje iz nuklearnih centrala, koje se smatraju klimatski neutralnim.

Centralna vlada hoće da onemogući neke pokrajine da blokiraju projekte vetroparkova

Dalje, Gewessler je upravo otkrila predloge za pojednostavljivanje postupka planiranja vetroparkova, gde je glavni cilj da se prenebregne blokada takvih projekata u saveznim pokrajinama na zapadu zemlje. U Forarlbergu, Tirolu i Salcburgu još uvek nema vetroelektrana.

Rekla je da će ubuduće investitori moći da sprovode procene uticaja na životnu sredinu i onda kada postupak zoniranja nije okončan. Dodatna ideja je da im se olakša da podešavaju svoje planove, na primer da se odluče za snažnije vetroturbine nego što su prvobitno hteli, budući da postaju isplativije.

Evropska unija pokušava da ubrza izvođenje projekata vetroparkova i solarnih elektrana na račun zaštite životne sredine i postupka zoniranja

Ovakav potez bi se poklopio s merama iz paketa REPowerEU Evropske unije za otklanjanje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Ubrzavanje izgradnje solarnih parkova i vetroelektrana bi se ubrzalo tako što bi procedure za zaštitu životne sredine i zoniranje bile skraćene.

Austrija nastoji da već 2040. postane klimatski neutralna. U međuvremenu, ta država želi da celokupnu proizvodnju energije najkasnije 2030. prebaci na obnovljive izvore. Poslednja elektrana i toplana na ugalj je prebačena u rezervu pre dve godine.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija duplirala sredstva energetsku efikasnost objekata od javnog znacaja

Srbija duplirala sredstva za energetsku efikasnost objekata od javnog značaja

15. jun 2022. - Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo je javni poziv za energetsku sanaciju objekata od javnog značaja

Milos Mladenovic, SEEPEX, energetska tranzicija

Ideje D&G kao odgovor na izazove energetske tranzicije ili kako smo zavoleli Bodrijara

15. jun 2022. - O evropskom tržištu električne energije nakon okončanja energetske krize, ali i o uzrocima krize, daljim tendencijama razvoja tržišta energije i globalne ekonomije, razgovarali smo sa direktorom SEEPEX -a Milošem Mladenovićem

Požar na deponiji: Da li nam je neodgovornost došla na naplatu

Požari na deponijama: Neodgovornost došla na naplatu

15. jun 2022. - Požar koji je izbio u Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko je poslednji poziv na otrežnjenje, kažu Gojkan Stojinović i Kristina Cvejanov, eksperti za upravljanje otpadom

slovenia necp targets

Slovenija potvrdila napuštanje uglja 2033. u ažuriranom NEKP-u

15. jun 2022. - Slovenija je pripremila ažuriranu verziju nacionalnog energetskog i klimatskog plana koji povećava sve ciljeve