Značajan korak za razvoj građanske energije u BiH – Republika Srpska prva u regionu omogućila osnivanje zajednica obnovljive energije

Usvajanje Pravilnika o zajednicama obnovljive energije u Republici Srpskoj predstavlja veliki korak u omogućavanju građanima, lokalnim samoupravama i privrednicima u Bosni i Hercegovni da se udružuju i sami proizvode električnu energiju za svoje potrebe. Ta mogućnost je ključna u razvoju građanske energije ili građanske energetike, koncepta koji je velika šansa za Balkan, jer može da obezbedi mnoge koristi, kao što su niži računi za potrošače i održiva energetska tranzicija, poručuje Damir Miljević, član Upravnog odbora Regionalni centar za održivu energetsku tranziciju (RESET).

Pravilnik o zajednicama obnovljive energije u Republici Srpskoj, entitetu u Bosni i Hercegovini, definiše uslove za rad zajednica obnovljive energije (ZOE) koje se razlikuju od energetskih zajednica građana (EZG).

Damir Miljević za Balkan Green Energy News objašnjava da se prve ili „zajednice OIE”, kako ih naziva, odnose na proizvodnju struje iz obnovljive energije, a EZG na sve vrste energije. Pravilnik koji je RS usvojila, i to, kako dodaje, prva u regionu, fokusiran je na omogućavanje proizvodnje električne energije za sopstvenu potrošnju (kupci-proizvođači ili prozjumeri) i to prvenstveno iz obnovljivih izvora energije, kao što su solar, vetar i hidro energija.

Zajednice su prilika i za građane i privrednike koji nemaju krovove za instalaciju solarnih elektrana

Značaj Pravilnika vidi u tome što je napokon stvorio uslove da se na lokalnom nivou – gde bi, kako naglašava, energetska tranzicija i trebalo da se odvija – građani, lokalne samouprave i privrednici mogu udruživati i zajednički proizvoditi električnu energiju instaliranjem zajedničkog postrojenja. Deo proizvedene električne energije mogu trošiti za sopstvene potrebe, a deo puštati u mrežu.

Naglašava da je veoma važno da na ovaj način, građani koji nemaju pogodne krovove za instalaciju vlastitih solarnih elektrana, mali privrednici koji su u istoj situaciji i lokalne samouprave koje raspolažu velikim brojem krovova, ili vlastitim zemljištem mogu kroz zajedničko finansiranje i korišćenje postrojenja ostvariti individualne i kolektivne benefite. Bez ovakvih zajednica, dodaje, to je ne bi bilo moguće.

„Osim toga kroz zajednice OIE se stvaraju uslovi i da se dio energije koje postrojenje zajednice proizvodi može, ukoliko se članovi zajednice slože, ustupiti ugrožennim kategorijama stanovništva i na taj način doprinijeti borbi protiv energetskog siromaštva i popravljanju ekonomskog i socijalnog položaja ugroženog lokalnog stanovništva“, poručuje Miljević, koji će biti jedan od govornika na Beogradskom energetskom forumu 2025.

Sada se samo čeka Elektroprivreda Republike Srpske

Iako potvrđuje da su se stupanjem na snagu Pravilnika stekli svi potrebni uslovi da građani, lokalni biznisi i lokalne zajednice mogu da osnivaju ZOE, Miljević priznaje da je jedina ozbiljna prepreka odbijanje Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) da kao finalni korak potpiše nove ugovore o snabdevanju.

„Taj slučaj trenutno imamo kada su u pitanju kupci-proizvođači u RS koji i pored intervencije i naloga Regulatorne agencije još nisu dobili nove ugovore o snabdjevanju od javnog snabdjevača pa time ne mogu u potpunosti ostvariti svoja prava“, ističe on.

S obzirom na štetu koju trpe, dodaje, neki kupci-proizvođači su se odlučili da svoje pravo ostvare sudskim putem, dok su protiv odgovornih lica u ERS-u podnete i krivične prijave.

Građanska energija je velika šansa za zemlje Balkana

Pravilnik odnosno mogućnost osnivanja zajednica obnovljive energije ima i širi značaj od omogućavanja domaćinstvima, firmama i lokalnim samoupravama da sami proizvodu struju koju troše. To je razvoj građanske energije.

Miljević kaže da su pravilnici samo jedan, istina značajan korak, na putu razvoja građanske energije. Podseća da u BiH Distrikt Brčko nije doneo nijedan podzakonski akt, dok se u Federaciji BiH osim pravilnika za ZOE, još čeka i na pojednostavljena pravila za priključenje prozjumera i zajednica.

Prioritet energetskih politika i dekrabonizacije na Zapadnom Balkanu bi trebao da bude koncept proizvodnje na mestu potrošnje

Otpori su, priznaje, veliki i delimično uzrokovani neprepoznavanjem značaja i uloge građanske energije u zemljama, kao što su naše u regionu. Naime, za razliku od razvijenih zemalja gde potrošnja domaćinstava u ukupnoj finalnoj potrošnji električne energije učestvuje, na primer, u EU sa 25 odsto, u Srbiji i BiH se taj procenat kreće oko 42 odsto, a u Crnoj Gori ide i na više od 50 odsto.

„U takvoj konstelaciji uslova prioritet energetskih politika i dekrabonizacije na Zapadnom Balkanu bi trebao biti koncept proizvodnje na mjestu potrošnje odnosno stavljanje solara na krovove i to u značajnim razmjerama i to je ono što predstavlja suštinu koncepta građanske energije jer benefiti su veliki“, savetuje Miljević.

Građanska energija nije prioritet ni domaćih, ni međunarodnih politika usmerenih na ovo područje

Osim smanjenja računa za troškove električne energije kod kupaca, ovaj koncept doprinosi i smanjenju distributivnih i prenosnih gubitaka, smanjenju potrebe za investiranjem u nove prenosne kapacitete i nove velike elektrane, doprinosi sigurnosti snabdevanja i energetskoj nezavisnosti zemlje.

Nažalost, ističe, građanska energija, koja jedina može da obezbedi sigurnu i održivu energetsku tranziciju i dekarbonizaciju domaće potrošnje energije nije prioritet niti domaćih, niti međunarodnih politika usmerenih na ovo područje.

„Pored navedenog, ne treba podcijeniti ni lobistički uticaj tržišnih investitora, a niti strah i otpor politike i javnih elektroprivreda od procesa decentralizacije, demokratizacije i demonopolizacije proizvodnje električne energije što sve građanska energija sa sobom donosi“, zaključuje Miljević.