OIE

Srbija planira da traži strateškog partnera za vetroparkove snage 1 GW 

srbija strateski partner vetar vetroelektrane

Foto: Hans Linde from Pixabay

Objavljeno

20.07.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

20.07.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Posle pokretanja procedure za izbor strateškog partnera za gradnju solarnih elektrana snage 1 GW, Vlada Srbije namerava da isto uradi i za instaliranje vetroelektrana ukupnog kapaciteta 1 GW. Jedan  od glavnih razloga za gradnju novih kapaciteta za proizvodnju električne energije je opasnost da Srbija postane značajniji uvoznik posle 2026. godine.

Namera da se traži strateški partner za gradnju vetroparkova navedena je u Planu razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine, koji je pripremilo Ministarstvo rudarstva i energetike.

Plan definiše osnovne pravce strateškog razvoja koji će biti osnova za izradu nove Strategije razvoja energetike Republike Srbije koja će biti predmet javne rasprave i usaglašavanja u cilju njenog usvajanja do 31. decembra. Dokument, takođe, predstavlja i osnovu za dalja strateška sagledavanja i projekcije ciljanog energetskog miksa do 2030. i 2050, u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama u okviru pristupnog procesa Evropskoj uniji, kao i odlukama Energetske zajednice.

Srbija može da postane značajniji uvoznik električne energije u periodu nakon 2026.

U Planu se navodi da je utvrđen visok rizik kašnjenja u izgradnji novih elektrana koji je, kako se navodi, uzrokovan spoljnim (pandemija Kovid-19, dešavanja u Ukrajini, početak četvrtog perioda Sistema  za trgovinu emisijama EU – EU ETS) i unutrašnjim faktorima.

Zato je jedan od zaključaka Plana je da to kašnjenje može prouzrokovati da Srbija u narednim godinama postane značajniji uvoznik električne energije u periodu nakon 2026.  Očekivan porast industrijske proizvodnje u periodu do 2030, može da vodi još izraženijem problemu nedostatka sopstvene proizvodnje električne energije.

Zbog toga je, kako piše u Planu, potrebno pristupiti izgradnji novih elektroenergetskih proizvodnih kapaciteta.

Prva aktivnost je nalaženje strateškog partnera za vetroparkove snage 1 GW

Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, navodi se da je nakon izvršene analize projektnog portfolija EPS-a u domenu obnovljive energije utvrđena izuzetno niska spremnost ovih projekata, kao i nedostatak ljudskih kapaciteta za njihovu realizaciju.

Zato su, kako kažu autori Plana, analizirani mogući načini da EPS dođe do projekata koji se nalaze u značajnoj fazi zrelosti, kao i mere da se reši problem nedostatka projektnih timova unutar EPS-a.

S tim u vezi, kako se navodi, kao prva aktivnost nakon usvajanja ovog Plana predviđena je priprema i sprovođenje postupka izbora strateškog partnera za izgradnju, bez upravljanja i održavanja, vetroelektrana ukupne snage 1 GW, koji će omogućiti da se istovremeno izabere iskusan upravljač projekta i izvođač radova, imajući u vidu potrebu da se do 2030. godine obezbede ovi proizvodni kapaciteti u okviru elektroenergetskog portfelja EPS-a.

Privatni projekti snage 800 MW su u zreloj projektnoj fazi

U Planu se podseća na proceduru izbora strateškog partnera sa gradnju solarnih elektrana snage 1 GW, za šta su pre nekoliko dana objavljeni detalji javnog poziva. Ministarstvo očekuje da najkasnije do 2028. ove elektrane budu na mreži.

Ali, razmatrane su i druge mogućnosti koje imaju za cilj obezbeđivanje dovoljnih proizvodnih kapaciteta, pa je u privatnom sektoru identifikovano više projekata ukupne snage oko 800 MW, koji se nalaze u zreloj projektnoj fazi.

Njihova realizacija posmatrana je iz ugla sprovođenja aukcija, kao i mogućnosti da se isti realizuju primenom modela strateških partnerstava, u skladu sa Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, navodi se u Planu.

Plan definiše četiri prioritetna projekta: 1 GW solara, 1 GW vetra, solarnu elektranu Klenovik, snage 250 MW, i vetropark Kostolac, snage 66 MW.

Bez novih termoelektrana

U Planu se ne navodi da je planirana gradnja novih termoelektrana, ali piše da će nastaviti da rade i posle 2030, pa je potrebno obezbediti nove ugljenokope.

U oblasti proizvodnje električne energije, osnovni cilj je obezbeđivanje energetske nezavisnosti elektroenergetskog sektora odnosno baziranje proizvodnje dominantno na onim izvorima čije se sirovine mogu obezbediti bez stvaranja uvozne zavisnosti, piše u Planu.

Kada je reč o novih hidroelektranama, tu su reverzibilne hidroelektrane Bistrica, snage 628 MW, i Đerdap 3, snage 1.800 MW, kao i projekat Gornja Drina sa HE Buk Bijela, Foča i Paunci ukupne snage 212 MW.

Distributivni gubici da se smanje na osam odsto

Kada je reč o prenosnoj mreži, ključan cilj je stvaranje uslova za što veću fleksibilnost sistema, što će se ostvariti povećanjem za približno 75 odsto interkonektivnih kapaciteta, piše u Planu. Realizacijom projekata u prenosnom sistemu će se, takođe, omogućiti i potencijalna integracija veće instalisane snage i električne energije iz obnovljivih izvora.

U domenu distributivne mreže, osnovni cilj je redukcija gubitaka u distributivnoj mreži do 2030. na osam odsto sa sadašnjih 11 do 13 odsto na godišnjem nivou, pri čemu u nekim delovima zemlje ovi gubici idu i na više od 25 odsto, navodi se u Planu.

U oblasti energetske efikasnosti, mere i aktivnosti predviđene ovim dokumentom trebalo bi da obezbede uštede od približno 3-4 TWh na godišnjem nivou, pri čemu će najveće uštede biti ostvarene u domenu toplotne energije.

Projektovani udeo električnih vozila u prodaji novih vozila 2030. trebalo bi da iznosi 15 odsto, ističe se u Planu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Zvanicnici elektroenergetskog solarne elektrane Albaniji GIZ dekarbonizaciju

Zvaničnici iz elektroenergetskog sektora posetili napredne solarne elektrane u Albaniji u okviru GIZ-ovog projekta za dekarbonizaciju

20. jul 2023. - GIZ je organizovao posetu Albaniji i prezentacije za zapadnobalkanska ministarstva energetike, operatore elektrodistributivnih sistema i regulatore

hrvatska hep lokacije vetroelektrane natjecaj

HEP traži lokacije za vetroparkove i projekte za preuzimanje

20. jul 2023. - Hrvatska elektroprivreda istražiće preostali potencijal za izgradnju vetroelektrana i mogućnost za instalaciju u blizini hidroelektrana

esm kfw bogdanci bitola solar uncev

ESM dobio kredit i donaciju za tri solarne elektrane i proširenje vetroparka Bogdanci

20. jul 2023. - Solarne elektrane biće izgrađene u okviru rudarsko-energetskih kompleksa Bitola i Oslomej, koji se sastoje od termoelektrana i rudnika uglja

hrvatska subvencije bih zupanije klimatske promene javni poziv

Hrvatska daje subvencije za borbu protiv klimatskih promena u BiH

20. jul 2023. - Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije raspisalo je poziv za dodelu subvencija lokalnim samoupravama i javnim ustanovama