ESG – zakonska regulativa treba da prati razvoj da bi se postigla dekarbonizacija

Profit više nije jedino merilo poslovnog uspeha te je i način poslovanja promenjen. Firme danas vode računa o faktorima vezanim za životnu sredinu, društvenu odgovornost i korporativno upravljanje (eng. environmental, social, and corporate governance – ESG). Beogradski energetski forum 2023 je na jednom od svojih panela okupio kompanije sa razvijenim strategijama za ESG. Predstavnici Lafargea, A1, UniCredit banke, BASF-a i Interenerga opisali su svoj pristup, istakli značaj inovacija i ukazali na izazove sa kojima se susreću na tom polju.

ESG je skup standarda koji usmeravaju korporativnu politiku u usklađivanje sa konceptima održivog razvoja u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja.

Jedan od panela najveće konferencije posvećene energetici, Beogradskog energetskog foruma – BEF 2023, pokrio je korporativne strategije usmerene ka postizanju ugljenične neutralnosti odnosno obaranju neto emisija gasova s efektom staklene bašte na nulu.

Odgovorno i održivo poslovanje nema alternativu

Bankarski sektor pomaže usmeravanju kapitala, pa može značajno da utiče na dekarbonizaciju odlučivanjem ko će i za koje projekte dobiti finansijska sredstva, rekla je panelistkinja Svetlana Cerović, rukovodilac finansiranja u UniCredit banci. „Odgovorno i održivo poslovanje nema alternativu“, naglasila je.

Cerović je navela da UniCredit svojim poslovanjem želi da bude primer u održivosti. Strategija UniCredit Unlocked toj finansijskoj instituciji omogućava praćenje poboljšanja u domenu ESG-a na osnovu ciljeva postavljenih Pariskim sporazumom, objasnila je.

Banka trenutno finansira izgradnju osam vetroparkova, od čega tri samostalno. Iako značajno, Cerović je rekla da to nije dovoljno, „Strategija grupe je da u naredne tri godine plasira 150 milijardi u projekte koji imaju oznaku ESG“, izjavila je.

Telekomunikacije: Snaga pojedinca stvara promene

Dejan Turk, generalni direktor kompanija A1 Srbija i A1 Slovenija, skrenuo je pažnju na to da telekomunikaciona mreža troši ogromnu količinu struje, od čega je punjenje telefona samo mali deo. Svaki megabajt, gigabajt, terabajt troši energiju, pa samim tim i data centri.

Od početka svog poslovanja u Srbiji, A1 sprovodi ekomotivisane projekte poput postavljanja solarnih panela na bazne stanice, istakao je Turk. Plan je da se broj panela u Srbiji do kraja godine poveća na 5.600, podsetio je i napomenuo da je to dovoljno električne energije za snabdevanje 750 domaćinstava.

Do sada je u saradnji sa kompanijom Enel PS postavljeno 5,000 panela, koji su proizveli 312 megavat-sati struje, navodi Turk. On je napomenuo da učinak zadovoljava samo pet odsto kompanijine potrošnje na domaćem nivou. „To je mali korak, ali u pravom smeru“, rekao je.

Održiva poslovna kultura

Zanimljivo je da je Kina samo 2018. i 2019. proizvela cementa koliko Sjedinjene Države u celom 20. veku, rekao je moderator panela Danko Kalkan. Cement je neophodan za razvoj infrastrukture, a ugljenično je vrlo intenzivan i za njega ne postoji zamena.

Lafarge je pokazao kako jedna takva industrija može da postavi visoke standarde održivosti i energetske efikasnosti, napomenuo je Marko Muhadinović, geocycle menadžer u kompaniji Lafarge, uz tvrdnju da održivi način poslovanja za ovu kompaniju predstavlja nešto poput religije.

Najveći izazov za firme je u zakonskoj regulativi, koja je u Srbiji više prepreka nego podstrek dekarbonizaciji, smatra Muhadinović.

Lafarge koristi sve alternativne sirovinske materijale koji su lokalno dostupni, poput letećeg pepela iz termoelektrana i troske iz železara, kazao je ovaj učesnik. Alternativna goriva čine 20 odsto potrošnje u odnosu na tradicionalna fosilna goriva, otkrio je Muhadinović.

Građevinski otpad koji bi mogao da postane ključna sirovina za proizvodnju cementa, tako što bi se reciklirao, završava na deponijama.  Neregulisana upotreba građevinskog otpada i zabrana uvoza neopasnog otpada koju bi ova kompanija koristila kao alternativno gorivo, predstavlja glavnu prepreku smanjenju njenih emisija ugljen-dioksida, naglašava Muhadinović.

Hemija kao rešenje

Okruženi smo hemijom, a toga nismo svesni. BASF posluje pod sloganom: „Stvaramo hemiju za održivu budućnost.“ Bez hemije i hemijskih procesa nema solarnih panela, vodonika niti baterija za skladištenje energije.

Kako bi se napravila oprema za proizvodnju zelene energije, moraju se koristiti sirovine koje imaju mali ili nikakav uticaj na životnu sredinu, poručio je direktor kompanije BASF Adriatic Simon Franko. On je istakao da BASF dugo investira u tranziciju i da to nije lak zadatak.

BASF dugo investira u tranziciju i to nije lak zadatak

Ovaj hemijski gigant ima potrošnju struje jednaku potrošnji Češke, obrazložio je. Da bi postigao ugljeničnu neutralnost, potrebna mu je potpuna elektrifikacija, odnosno tri do četiri puta više struje i to iz obnovljivih izvora.

Zahvaljujući svojoj koncepciji verbund, BASF godišnje uštedi 50 odsto energije. Verbund na nemačkom znači povezanost, a za BASF podrazumeva korišćenje otpada iz jednog proizvodnog procesa kao sirovine u drugom.

Kako bi se obezbedila neophodna struja, BASF je počeo da investira u svoje elektrane. Trenutno je u holandskom delu Severnog mora u izgradnji vetropark Hollandse Kust Zuid, kojeg će činiti 140 turbina.

Ovo postrojenje, u kojem BASF ima udeo, imaće snagu od 1,5 gigavata i moći će da pokrije potrebe grada veličine Beograda za električnom energijom, objasnio je Franko. Kompanija je pokrenula i niz projekata za postizanje energetske efikasnosti. Jedan od njih je izgradnja industrijske toplotne pumpe veličine fudbalskog terena.

Interenergo proizvodi energiju iz obnovljivih izvora i na održiv način

„Naša vizija je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i na održiv način u zelenoj Evropi“, rekao je David Huber, direktor Interenerga, članice grupacije Kelag. On je naveo da je strategija od početka poslovanja bila ulaganje u internacionalno tržište energije iz obnovljivih izvora. Počelo je sa vetroprojektima u Rumuniji i Bugarskoj, a zatim su u Sloveniji pokrenute investicije u nekoliko manjih hidroelektrana.

Kelag namerava da investira dve milijarde evra u narednih 10 godina u obnovljive i održive energetske projekte, pa je to samim tim i Interenergova strategija, rekao je Huber „Jugoistočna Evropa ima veliki potencijal obnovljivih izvora u koje može da se investira“, izjavio je i dodao da veruje da će velik deo sredstava biti uložen u regionu Zapadne Evrope.

Lokalno delovanje

Da bi strategije bile uspešno primenjene, moraju biti prilagođene lokalnom kontekstu. Dejan Turk, direktor A1 Srbija i A1 Slovenija, rekao je da u Sloveniji reciklirani telefoni čine do četiri odsto prodaje A1. Da bi se to postiglo u Srbiji, potrebna je dodatna edukacija, smatra ovaj govornik.

U Srbiji je u toku sprovođenje projekta „Niklo kao ja“, koji ima za cilj da u 10 gradova umanji posledice izazvane klimatskim promenama. Ono što je svakako univerzalno primenljivo jeste pametno upravljanje mrežom, kaže Turk. Zahvaljujući praćenju i veštačkoj inteligenciji, njena jačina se smanjuje kada su potrebe korisnika manje, recimo u toku noći, objasnio je.

UniCredit banka ima poseban tim kojeg čine savetnici za održivo poslovanje. On pruža pomoć tražiocima kredita da svoje poslovanje organizuju tako da bude usmereno ka karbonskoj neutralnosti. Cerović posebno ističe edukaciju koja se sprovodi unutar banke i van nje. Niz edukativnih aktivnosti o energetskoj efikasnosti i dekarbonizaciji namenjen je širenju znanja među malim i srednjim preduzećima.

U Srbiji je Interenergo promenio rasvetu u opštini u Osečina, obezbeđujući led sijalice, koje štede električnu energiju. Interenergo prilagođava rešenja potrebama klijenata te je lokalni kontekst uvek u prvom planu.

Izazovi

Pored prepreka vezanih za zakone i propise, kompanije se suočavaju s poteškoćama specifičnim za svoj sektor. BASF je velik potrošač prirodnog gasa, te je prošla godina bila vrlo izazovna, naveo je Franko. Istakao je da upravo iz tog razloga treba obezbediti što više obnovljive energije jer da ona, osim dekarbonizacije, omogućava nezavisnost od geopolitike.

Pored toga, razvoj pametne elektromreže i berze električne energije značajno bi doprineli razvoju biznisa, smatraju predstavnici BASF-a i Interenerga.

Zaključak panela jeste da je održivo poslovanje jedino moguće i da ne postoji alternativa. Dekarbonizacija je jedina šansa za opstanak ljudi na Zemlji, složili su se učesnici. Saradnja, promena načina mišljenja, odgovornost, lični angažman i, na kraju, nada da prepreke mogu biti prevaziđene, ključne su reči za eliminisanje neto emisija i dekarbonizaciju, kažu predstavnici korporativnog sektora.