Mogućnost održivosti investiranja u projekte proizvodnje običnog čelika uz niske emisije je nadohvat ruke u Evropi i Severnoj Americi, saopštila je organizacija Energy Transitions Commission. U njenom izveštaju stoji da taj sektor do 2030. može da stupi na putanju koja će biti u skladu s Pariskim sporazumom.
Kapacitet iz projekata u razvoju iz celog sveta za proizvodnju običnog ugljeničnog čelika od rude gvožđa kod koje bi emisije gasova s efektom staklene bašte bile niske mora da se u sledeće tri godine utrostruči da bi 2030. moglo da bude proizvedeno 190 miliona tona, objavljeno je u novoj studiji. To je neophodno da bi se dostiglo ciljano smanjenje količine ispuštene u atmosferu, navodi Energy Transitions Commission ili ETC.
Autori ističu da je uz odgovarajuće poteze vezane za pravni okvir i delovanje same industrije moguće učiniti ovakve investicije finansijski održivim, stvoriti prilike za uvećanje broja projekata i ubrzati donošenje konačnih investicionih odluka, saopšteno je.
Čeliku se trenutno već pripisuje sedam odsto globalnih godišnjih emisija, a potražnja će rasti, budući da je ovaj materijal od suštinskog značaja za sprovođenje energetske tranzicije, neophodan za niz uređaja – od vetroturbina do električnih vozila, kao i za unapređenje infrastrukture u privredama u razvoju, istakla je pomenuta organizacija u izveštaju Ukidanje prepreka za prvi talas investicija u nagli napredak u sektoru čelika – Mogućnosti na međunarodnoj sceni: Velika Britanija, Španija, Francuska i Sjedinjene Države (Unlocking the First Wave of Breakthrough Steel Investments – International Opportunities: United Kingdom, Spain, France, and the United States).
Ključni izazov su konačne investicione odluke
Tehnologije neophodne za nagli napredak, usredsređene na upotrebu vodonika s niskim emisijama ugljenika u proizvodnji direktno redukovanog gvožđa (DRI), već su razvijene i omogućavaju održivo rešenje za dekarbonizaciju sektora običnog ugljeničnog čelika, poručili su autori. Ključni izazov leži u pokretanju projekata čeličana u periodu zaključno sa 2026. godinom, s obzirom na vreme potrebno da počnu s radom, stoji u dokumentu.
Godine 2050. će i do 60 odsto svetske potražnje morati da se pokrije iz proizvodnje od rude, zaključio je ETC
Finansijski jaz je manji nego što je bilo pretpostavljeno, kažu u ETC-u. Cena niskougljenične električne energije za proizvodnju zelenog vodonika i direktno korišćenje u procesu jedan je od ključnih faktora da se pređe preostali deo puta, pokazala je studija.
Što se tiče potrebnih mera u kratkom roku, konkurentnost takođe zavisi od državne podrške kapitalnoj potrošnji i uvođenju terminskih ugovora za kupovinu uz inicijalnu premiju.
Prekogranični porez EU na ugljen-dioksid doprinosi mogućnosti održivosti investicija
Mogućnost održivosti investiranja je sada nadohvat ruke zahvaljujući poreskim olakšicama za proizvodnju niskougljeničnog vodonika koje su uvedene Zakonom o obaranju inflacije u SAD i predstojećim postepenim uvođenjem Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) u EU, piše u izveštaju. Autori su upozorili da države i kompanije moraju zajedno da spreče „prekogranične trzavice“ koje bi mehanizmi podrške na nacionalnom nivou mogli da izazovu.
CBAM, koji kreće s primenom 2026. godine, zapravo je sistem oporezivanja uvozne robe i električne energije u skladu sa količinom gasova s efektom staklene bašte ispuštenom pri njihovoj proizvodnji.
Usled rasta potražnje za čelikom i ograničenosti količine raspoloživog otpadnog čelika za recikliranje, 2050. godine će i do 60 odsto globalne potražnje verovatno morati da se pokrije iz proizvodnje od rude, naglasio je ETC. Takođe je procenio da je u sledećih pet godina ključni zadatak da se poveća broj velikih projekata za proizvodnju čelika s emisijama blizu nule, kako bi svetska industrija došla na putanju ka ograničavanju globalnog zagrevanja na najviše jedan i po stepen Celzijusa, u skladu sa Pariskim sporazumom.
Kapacitet iz projekata u razvoju mora da se utrostruči
U svetu je u toku tek šačica projekata komercijalnih razmera za proizvodnju direktno redukovanog gvožđa upotrebom čistog vodonika, a za većinu još nije ni doneta konačna investiciona odluka, saopšteno je. Zajedno bi trebalo da do 2030. omoguće godišnju proizvodnju preko 60 miliona tona takvog standardnog čelika, pokazuje zbir.
Samo tri poduhvata su dosad došla do faze izgradnje – H2 Green Steel u Bodenu u Švedskoj (pet miliona tona godišnje), Salzgitterova čeličana Flachstahl u Nemačkoj (dva miliona) i ArcelorMittal-ovo postrojenje Dofasco u Hamiltonu u Kanadi (dva i po miliona tona).
U izveštaju je popisano 28 projekata u 14 zemalja
Izveštaj donosi spisak 28 javno potvrđenih projekata u ukupno 14 zemalja. Među njima su buduće postrojenje startapa Blastr u Finskoj i proizvodni pogon koji u Švedskoj razvijaju Hybrit i SAAB. U regionu kojeg pokriva Balkan Green Energy News je jedino projekat grupacije Liberty Steel u Galacu u Rumuniji, zamišljenog kapaciteta četiri miliona tona godišnje.
Inače, posle mnogo kontroverzi, Evropska unija se sprema da proglasi vodonik proizveden korišćenjem struje iz nuklearnih elektrana niskougljeničnim vodonikom. Za razliku od njega, zeleni ili obnovljivi vodonik se pravi isključivo pomoću električne energije iz obnovljivih izvora. U obe varijante je reč o postupku elektrolize, gde se voda rastavlja na vodonik i kiseonik.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.