RWE, Equinor planiraju podmorski gasovod za vodonik za zajedničke elektrane u Nemačkoj

Kompanije RWE i Equinor proučavaju izvodljivost ideje proizvodnje vodonika i slanja kroz predloženi gasovod od Norveške do Nemačke, gde bi se to gorivo koristilo za proizvodnju struje.

Evropska unija računa na Norvešku kao izvor električne energije, a pogotovo prirodnog gasa, kako bi nadomestila ozbiljan deo količina tog fosilnog goriva koje su ranije stizale iz Rusije. Energetska kriza, koja je dostigla nezamislive razmere nakon što je Rusija u februaru napala Ukrajinu, u poslednje vreme se u velikoj meri utišala usled rekordno toplog zimskog vremena. Norveška takođe ima suštinsku ulogu, budući da je već postala najveći snabdevač 27-članog bloka država gasom.

Po novoj taksonomiji EU, projekti sa fosilnim gasom su dozvoljeni samo ukoliko će data postrojenja biti osposobljena da pređu na vodonik. Nemačka i Norveška su tako upravo zasnovale Strateško partnerstvo za klimu, obnovljivu energiju i zelenu industriju. Osnove srži dogovora su precizirale najveće energetske kompanije iz obe zemlje – RWE i Equinor.

Postigle su sporazum da razrade plan da do 2030. izgrade elektrane na gas u Nemačkoj u kojima su i turbine na gas i na paru (CCGT), zbirne snage tri gigavata, a uporedo s njima i podvodni cevovod za vodonik. Što se tiče snabdevanja iz Norveške, RWE i Equinor su saopštili da će zajedno izgraditi postrojenja za proizvodnju niskougljeničnog vodonika od prirodnog gasa, što podrazumeva sistem za prikupljanje i skladištenje ugljenika.

U toku je studija izvodljivosti za podvodni cevovod

U memorandum o razumevanju je uključen razvoj projekata vetroparkova na moru iz kojih bi se napajala proizvodnja zelenog vodonika, ali i postrojenja za vodonik na moru duž predložene trase kao i na kopnu.

U toku je studija izvodljivosti za planirani cevovod. Norveški državni operater sistema prenosa gasa Gassco i drugi partneri su uključeni u taj projekat. Generalni direktor Equinora Anders Opedal procenio ga je na tri milijarde dolara i naveo da bi kapacitet, ukoliko se zamisao sprovede, mogao da dostigne četiri miliona tona tog gasa godišnje, pa bi u Nemačku stizalo 135 teravat-sati energije.

Ukoliko plan za gasovod bude usvojen, on bi prenosio četiri miliona tona godišnje odnosno 135 teravat-sati energije

Za početak, cevovodom bi se u elektrane dopremao običan, fosilni gas, a postepeno bi se uvodio plavi vodonik. To gorivo se proizvodi direktno iz fosilnog gasa, ali bi 95 odsto ugljen-dioksida oslobođeno u tom procesu bilo trajno skladišteno ispod dna mora, stoji u sporazumu.

U poslednjoj fazi plana, dodaje se zeleni vodonik, a on se pravi u elektrolizerima. U primeni te tehnologije, molekuli vode se rastavljaju na kiseonik i vodonik korišćenjem struje iz obnovljivih izvora.

RWE, Equinor već sarađuju na jednom projektu za vetropark s proizvodnjom vodonika na moru

Zeleni vodonik je jedno od rešenja za skladištenje viška energije iz solarnih i vetroelektrana u trenucima kada im učinak, zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima, premašuje potražnju za strujom. Ali tom sektoru predstoji dug put do postizanja profitabilnosti. Gotovo sav vodonik se još uvek pravi od fosilnih goriva. On može da se koristi i u industrijskoj proizvodnji i saobraćaju.

Equinor je saopštio da namerava da do 2030. postigne dva gigavata kapaciteta proizvodnje plavog vodonika, a da će ga pre kraja 2038. podići i do deset gigavata.

Obe kompanije već učestvuju u projektu AquaSector u Severnom moru, na kojem treba da se instaliraju vetropark od 300 megavata i elektrolizeri.

Za početak može da se radi s velikim količinama plavog vodonika, ako usledi konverzija na snabdevanje zelenim vodonikom, kaže generalni direktor RWE-a Markus Kreber

„Da bismo ostvarili napredak u prebacivanju iz fosilnih goriva u vodonik, hitno je potrebno omasoviti vodoničnu privredu. Za početak bi bile dovoljne velike količine plavog vodonika, uz kasnije prebacivanje na snabdevanje zelenim vodonikom“, izjavio je generalni direktor RWE-a Markus Kreber.

Pomenuti bilateralni sporazum uključuje i saradnju u oblastima baterija, zelenog vodnog saobraćaja, mikroelektronike i sirovina.

Portugal, Španija i Francuska su pre mesec dana objavili početak projekta podmorskog cevovoda H2MED, vrednog 2,5 milijarde evra. Njime od Barselone do Marselja treba da se prenosi isključivo zeleni vodonik, a 2030. bi kapacitet trebalo da iznosi dva miliona tona godišnje.