Hidroelektrane u Srbiji i Evropi prinuđene da smanje proizvodnju električne energije

Dotok vode u hidroenergetskom sistemu Srbije je u poslednja dva meseca prepolovljen, što povećava potrebu za uvozom struje. Međutim, nivoi vode u akumulacijama su niski i širom Evrope. Hidroelektrane Đerdap predviđaju godišnji pad proizvodnje od najmanje 30 odsto.

Suša je učinila svoje – nedostatak kiše u proleće je dodatno spustio nivoe vode u akumulacijama za hidroelektrane u Srbiji, a s upornim letnjim toplim talasom postaje sve gore. Nakon niza havarija u termoelektranama i rudnicima uglja Elektroprivrede Srbije prošle zime, država je morala da se okrene interventnom uvozu struje po tržišnim cenama. Deo manjka je nadomešten pojačanim radom hidroelektrana.

Hidrorezerve od tada nižu negativne rekorde, budući da su padavine bile izuzetno slabe. Slično je i s rekama i hidroelektranama u ostatku Evrope, a Italija je jedna od najpogođenijih zemalja. To znači da je svuda manje struje iz hidroelektrana, što gura cene naviše.

„Uvoz struje je preko leta bio između 4,5 i 12 do 13 odsto, i sigurno ćemo je još uvoziti i tokom zime, kad je veća potrošnja, kao i ugalj. Suša je objektivan faktor, a razlog zašto nemamo dovoljne količine uglja je što neke stvari u EPS-u nisu urađene na vreme. EPS-u treba vreme da stane na noge, potrebne su investicije, i korak po korak verujem da ćemo ići u tom pravcu“, izjavila je potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Ministarstvo je prošlog meseca saopštilo da je država od početka krize u oktobru uvezla 2,9 teravat-sati struje za 650 miliona evra. Međutim, u skladištima je rekordna količina gasa, objavio je predsednik Aleksandar Vučić.

Đerdap je žedan

U EPS-u kažu da je nizak dotok vode smanjio proizvodnju struje u hidroelektranama za 27 odsto na godišnjem nivou, prenosi RTS. Dotok je najniži u poslednjih deset godina, a u poslednja dva meseca je prepolovljen, navodi se u izveštaju.

Akumulacije u sistemu Drinsko-limskih hidroelektrana su poluprazne

Na Đerdap Dunavom stiže samo dve hiljade kubika vode u sekundi – tri puta manje od višegodišnjeg proseka. Hidroelektrane Đerdap su inače zaslužne za pokrivanje četvrtine potrošnje električne energije u zemlji. U toj EPS-ovoj poslovnoj jedinici očekuju da će proizvodnja ove godine pasti barem 30 odsto.

Akumulacije u sistemu osam Drinsko-limskih hidroelektrana su poluprazne, a one daju do 12 odsto struje. Učinak je tamo pao za trećinu, saznaje javni servis.

Evropskom elektroenergetskom sistemu preti kolaps

Dalje, voda je potrebna i za hlađenje termoelektrana i nuklearnih elektrana. Francuska, koja najviše ovisi o nuklearkama, morala je da smanji proizvodnju jer su reke Rona i Garona prevruće. To nije sve: reke su saobraćajnice za razne vrste robe, a termoelektranama širom kontinenta je potreban ugalj. Takođe u sferi energetike, na jugu Nemačke se već javlja kriza zbog nestašice dizela i lož-ulja.

Nedostatak padavina ugrožava i proizvodnju hrane i teretni saobraćaj, kao i život u rekama i oko njih

Vodostaj Rajne je toliko nizak da mogu da prođu tek najsitniji teretni brodovi. Visoke temperature u rekama ugrožavaju živi svet u njima i van njih.

Situacija je izuzetno ozbiljna i zbog nemogućnosti navodnjavanja, od kojeg zavisi proizvodnja hrane, i opštih smetnji u vodosnabdevanju. Države pozivaju građane da se kraće tuširaju ne samo radi uštede energenata, nego i vode.

Norveška je već smanjila proizvodnju u hidroelektranama da održi akumulacije na podnošljivom nivou i zaštiti domaće potrošače električne energije, a sada sprema mere za ograničavanje izvoza struje.