Virtuelne elektrane su prilika za prozjumere da izađu na tržište električne energije

U Hrvatskoj postoje zakonski uslovi da se domaćinstva s krovnim solarnim panelima udruže i plasiraju višak energije na tržištu, samo što su tehnička rešenja još preskupa. Prva virtuelna elektrana ili agregator u toj zemlji sada utire put za objedinjavanje ponude geografski razasutih malih izvora struje, a za prozjumere se otvaraju i druge mogućnosti.

Učesnici vebinara ‘Virtualne elektrane – novi sudionik energetskog tržišta’ su predstavili koncepciju rada nedavno otvorene virtuelne elektrane kompanije KOER, prve u Hrvatskoj, i pokrenuli pitanje uloge sve većeg broja domaćinstava koja imaju solarne panele na krovovima kao i velikih i malih sistema baterija.

Virtuelna elektrana je distribuirana elektrana utemeljena na oblaku koja agregira kapacitete raspodeljenih energenata u svrhu povećanja proizvodnje električne energije kao i trgovanja ili prodaje električne energije. Definicija je nezgrapna za laike, pa je događaj poslužio da se ova koncepcija predstavi zainteresovanoj javnosti.

Ova tehnologija omogućava objedinjavanje raspoloživih kapaciteta za proizvodnju struje, ali i za smanjenje potrošnje u slučaju preopterećenja mreže, na primer pri nagloj promeni vremenskih uslova koja poremeti rad solarnih i vetroelektrana. Tako se strana proizvodnje i potrošnje dovode u ravnotežu. Slobodni kapaciteti poput agregata na dizel se aktiviraju da pojačaju proizvodnju, a s druge strane, neka fabrika u sistemu može nakratko da obustavi aktivnosti da se obori potrošnja.

Veštačka inteligencija će imati sve veću ulogu u očuvanju stabilnosti elektroenergetskog sistema i efikasnom iskorišćavanju viškova

Nije reč o pravoj elektrani, već o agregatoru – specijalizovan softver omogućava automatsko upravljanje povezanih kapaciteta, pri čemu podatke treba centralizovati, obraditi i analitički prikazati i omogućiti komunikaciju s operatorom sistema prenosa električne energije.

Stručnjaci koji su govorili na vebinaru su se složili da će s porastom broja manjih proizvođača, uvođenjem sistema baterija za skladištenje struje, kao i ekspanzijom električnih vozila, veštačka inteligencija imati sve važniji zadatak u očuvanju stabilnosti elektroenergetskog sistema te efikasnom iskorišćavanju viškova.

Budući da virtuelne elektrane raspolažu tehničkim mogućnostima i imaju zakonski osnov za uključivanje vlasnika krovnih solarnih panela male snage na tržište, to bi mogao da bude pravac razvoja i podsticaj za domaćinstva i male firme da postanu prozjumeri, kao i da u sistem uključe svoje baterije.

Virtuelna elektrana je kao reverzibilna hidroelektrana

Marko Lasić, direktor firme KOER, koja je nedavno pokrenula prvu virtuelnu elektranu u Hrvatskoj, uporedio ju je sa reverzibilnom elektranom. „Reverzibilna hidroelektrana može u sustav davati energiju i može preuzimati energiju iz elektroenergetskog sustava. Virtuelna elektrana, za razliku od klasične elektrane, koja je fizičko postrojenje na jednom mjestu, sinhronizirano upravlja skupom distribuiranih trošila i izvora da bi postigli efekt kao klasična elektrana – da preuzimaju i isporučuju energiju“, izjavio je.

Kada su na raspolaganju kapaciteti koji mogu da na zahtev smanje potrošnju, to je kao da je aktivirana prava elektrana koja bi pokrila manjak struje. Ovakvi partneri za tu uslugu dobijaju nadoknadu.

Agregator sinhronizuje upravljanje grupom potrošača i izvora struje kako bi se u suštini ponašao kao reverzibilna elektrana, odnosno preuzimao i isporučivao energiju

Kada je KOER aktivirao virtuelnu elektranu, saopštio je da Hrvatskom operatoru prijenosnog sustava pruža (HOPS) pruža uslugu smanjenja potrošnje, a da će naknadno uvesti uslugu povećanja potrošnje, za slučajeve kada proizvodnja struje neočekivano poraste, jer i tada može doći do poremećaja u elektroenergetskom sistemu.

Trošak za integraciju jednog industrijskog pogona trenutno iznosi nekih četiri hiljade evra, mada su neke novije i digitalizovane lokacije lakše za priključenje, navodi Lasić. Ocenio je da integracija malih prozjumera još nije isplativa, ali da njihovo udruživanje može da pomogne.

Pripreme za elektroenergetski sistem isključivo od obnovljivih izvora

Višedecenijska koncepcija da potrošnja i proizvodnja moraju biti iste se donekle menjaju s porastom udela energije iz obnovljivih izvora, jer povećava nepredvidljivost, objasnio je Antun Andrić, direktor tržišta u HOPS-u. Ta kompanija ugovara rezerve od korisnika mreže i aktivira ih kada se ukaže potreba za uravnoteženjem sistema i da bi frekvencija bila stabilna.

HOPS će s vremenom morati da iz obnovljivih izvora obezbedi sto odsto tih pratećih mrežnih usluga, bilo da je reč o samostalnom nastupu ili kroz agregatore, navodi Andrić.

Postoji nekoliko zakonskih rešenja za pristup prozjumera tržištu

Kad je reč o distribuiranoj fleksibilnosti, važna je i uloga nacionalnog operatora distribucionog sistema HEP ODS, dodao je i nagovestio da bi budućim propisima moglo da bude omogućeno grupama vlasnika krovnih fotonaponskih sistema da sa tom firmom ugovore pomoćnu uslugu regulacije napona na lokalnom nivou, dakle mimo agregatora. Moguće je da će ovakvi subjekti dobiti direktan pristup veleprodajnom tržištu ili raditi sa snabdevačima ili drugim igračima, kaže Andrić.

Pristup malih fotonaponskih sistema tržištu je u nadležnosti Hrvatskog operatora tržišta energije (HROTE) i to zavisi od buduće regulative, izjavio je. Prilika za to je osnivanje energetskih zajednica, što zakon omogućava, ocenjuje Andrić. Postoje i druge forme u zakonu za pristup prozjumera tržištu: grupa aktivnih kupaca, zajednica obnovljive energije, nezavisni agregator i snabdevač koji može biti agregator, podsetio je.

Virtuelne elektrane treba da postanu brokeri na tržištu električne energije

Moderator skupa Vjeran Piršić, predsednik udruženja Eko Kvarner, istakao je da na Krku ima preko 150 pogona ove vrste i da takve grupe treba da dobiju mesto na tržištu. Ovo ostrvo odavno odudara od drugih krajeva Hrvatske ne samo po solarnim panelima i opštem napretku u energetskoj tranziciji, već i u upravljanju otpadom i drugim vidovima zaštite životne sredine.

Piršić je otkrio da su tokom vebinara njegovi solarni paneli proizvodili osam puta više struje od potrošnje u domaćinstvu i da su baterije bile pune, navodeći da bi hteo mogućnost da plasira višak.

Lučijano Sangaleti, voditelj razvoja poslovanja u firmi Končar – Digital, izjavio je da je u stambenom sektoru velik potencijal za agregiranje uključujući kućne i automobilske baterije. Štaviše, virtuelne elektrane treba da postanu brokeri na tržištu električne energije, po njegovom mišljenju.