Austrija vaučerima za popravku stvari pomaže potrošačima, zanatlijama i zaštiti okoline

Lokalni model subvencionisanja popravki predmeta i uređaja u Beču, Gracu i nekim austrijskim pokrajinama primenjen je na nivou cele države, uz zavidan budžet. Mehanizam sa vaučerima podstiče poslovanje zanatlija, smanjuje troškove građanima i doprinosi sprečavanju nastajanja otpada.

Skoro svako je nekad imao – ili još uvek ima – veš-mašinu, televizor, lonac koji su više decenija služili svojoj svrsi. Znalo se: kvalitetne, uglavnom i skupe marke, jesu investicija, a s razvojem potrošačke kulture stvari i uređaji su počeli da traju sve kraće.

Osim toga, do juče se nije postavljalo pitanje da li proizvode treba održavati i da li se isplati nositi robu majstoru da popravi kvar, da zakrpi oštećenje. Cipele smo svrstavali u trajna dobra, a IMT-ov crveni traktor je imao neograničen rok trajanja. Kako je krenulo, i automobili će uskoro morati na otpad posle tri godine.

Kad ste se poslednji put obratili tapetaru? Šustera je sve manje, a da ne govorimo o zanatlijama koji se bave elektronikom. Proizvođači potrošačke elektronike i bele tehnike insistiraju da serviseri moraju da dobiju (da plate) njihove licence, a istovremeno krešu troškove tako što smanjuju dostupnost popravki i proizvodnju rezervnih delova.

Evropska rezolucija o pravu na popravku

Evropski parlamentarci su ostvarili delimičan uspeh u zaštiti potrošača i uvođenju (u ovom slučaju čak vraćanju) principa cirkularne ekonomije, na primer u dizajn proizvoda. Cilj je da se smanji količina otpada, pogotovo električnog i elektronskog, kao i ušteda resursa. Ne treba posebno objašnjavati koliko je u vremenu nezapamćene energetske krize u Evropi važno smanjiti potrošnju energenata u proizvodnji.

Međutim, ovi postupci traju godinama, a napredak u zakonodavstvu u jednoj oblasti lako može da bude ublažen ili poništen izmenom nekih drugih propisa.

EU radi na uvođenju jedinstvenog formata punjača za male elektronske uređaje – USB-C, da bi se smanjila količina otpada kao i trošak

Među najistaknutijim poslanicima i poslanicama je Biljana Borzan iz Hrvatske. Evropski parlament je nedavno gotovo jednoglasno usvojio njen predlog rezolucije o pravu na popravku. Takođe, predlog zakona da se u EU uvede jedinstveni format punjača za male elektronske uređaje, USB-C, dobio je ogromnu podršku odbora za zaštitu potrošača, u kojem ona učestvuje.

Borzan dugo upozorava da se mnogi uređaji proizvode tako da ne ostanu funkcionalni još dugo nakon isteka garantnog roka. U nekim segmentima ima i programiranog nastupanja kvara u zadatom trenutku. Po rezoluciji o pravu na popravku, treba za kupce uvesti oznake po kojima će znati koliko je teško i skupo otkloniti defekt, a rezervni delovi moraju da budu pristupačni i dostupni. Ova evroparlamentarka navodi da su u pripremi zakoni za podršku otvaranju radnih mesta za servisere i slične delatnosti.

Neograničen broj vaučera po osobi  u Austriji do 2026. ili dok ima sredstava

Beč i Grac nisu više imali strpljenja. Dva najveća grada u Austriji i još četiri pokrajine su odlučili da vaučerima iz lokalnog budžeta pomognu i potrošačima i zanatlijama kao i da podignu svest u društvu o korisnosti popravljanja oštećenih stvari i sprečavanja nastanka otpada.

Program je imao toliko dobre rezultate da će ove nedelje početi da se sprovodi i na nivou cele savezne države, a obezbeđeno je 130 miliona evra do 2026. godine!

Od toga 60 miliona dolazi iz vanrednog finansijskog mehanizma Evropske unije NextGenerationEU za zeleni oporavak privrede od pandemije. Štaviše, maksimalni iznos po vaučeru je udvostručen na 200 evra.

Austrijska vlada je prihvatila model lokalnih i regionalnih samouprava i u celoj državi uvela program vaučera za popravku od po 200 evra

Grad Beč je, u cilju da podstakne stanovništvo da popravlja stvari umesto da ih baca, svoj program uveo u septembru 2020. godine i za njega odredio 1,6 miliona evra. Pre uvođenja saveznih vaučera je održano tri kruga.

Zvaničnici iz prestonice Austrije kažu da je tamo zaključno sa februarom ove godine popravljeno više 35.000 stvari. To je, u ekvivalentu, 880 tona otpada manje. Najviše je bilo električnih i elektronskih proizvoda, a posebno mobilnih telefona i tableta. Građani i građanke su popravljali bicikle, satove, odeću, nameštaj, usisivače i tako dalje.

Za bečke vaučere su mogli da se prijave i stanovnici ostatka zemlje. Pokrivano je 50 odsto troškova popravke, ali ne preko stotinu evra. U slučaju da se ispostavi da defekat ne može da se otkloni ili je to preskup, korisnik je mogao da iskoristi do 45 evra po vaučeru za uslugu ustanovljavanja kvara.

U Beču je za 1,6 miliona evra popravljeno 35.000 stvari i uređaja

Čim država zanatliji koji se uključio u program nadoknadi razliku u ceni popravke ili vaučeru istekne rok, građanin može da se prijavi za nov. Ovo je jedan od najjednostavnijih vidova održive potrošnje, kažu u bečkoj gradskoj upravi i dodaju da im je namera bila da motivišu ljude da daju svojim predmetima i aparatima još jedan život.

Popravke štite životnu sredinu, štede novac i još stimulišu poslovanje kompanija u bečkoj mreži za popravke i trebalo bi da im podignu promet, što je posebno važno u ovakvim trenucima, izjavila je ranije gradska većnica Ulli Sima.

Jürgen Czernohorszky, koji je od nje nedavno preuzeo izvršna ovlašćenja u domenu životne sredine u prestonici, naglasio je da bi produženjem životnog veka svih mašina za pranje veša, noutbuka, usisivača i smartfona u EU za po godinu dana bilo sprečeno ispuštanje četiri miliona tona ugljen-dioksida.

Popravke su opet u modi

Bečki i austrijski model se pokazao toliko dobro da je u Portlandu u Sjedinjenim Državama u pripremi sličan mehanizam. Što se tiče drugih pristupa ovom pitanju u Evropi, u Švedskoj je 2015. godine u gradu Eskilstuna nedaleko od Stokholma otvorena ReTuna Återbruksgalleria, prvi svetski trgovački centar za prodaju reciklirane i prepravljene robe.

Komunalno preduzeće Čistoća Rijeka je otvorilo radionicu za popravku stvari i uređaja i edukaciju dece

Uređaji i predmeti koje građani predaju se u radionicama vraćaju u funkciju i prodaju. Važno je reći da je ReTuna posvećena edukaciji: organizuje radionice, predavanja i skupove o održivosti.

Od primera iz našeg regiona izdvojićemo radionicu Riperaj komunalnog preduzeća Čistoća Rijeka. Projekat je uveden po uzoru na evropski koncept Repair Cafe. To su mesta gde potrošači ne samo što mogu da donesu oštećene i pokvarene predmete, već i da nauče da ih vrate u život.

Centar Riperaj u Rijeci u Hrvatskoj takođe organizuje posete dece od predškolskog uzrasta nadalje da bi učila o održivom upravljanju otpadom. Organizatori projekta kažu da u radionici možete popraviti čak i igračku, kišobran ili zapravo bilo koji predmet koji ne želite da otpišete.