Otpad

E-otpad uglavnom ide na deponije i zagađuje, umesto da se reciklira

E-otpad deponije zagadjuje reciklira

Slika: Pixabay

Objavljeno

24.07.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

24.07.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Svet daleko zaostaje za međunarodnim ciljevima za praćenje i recikliranje električnog i elektronskog otpada, pokazuju podaci iz nedavno objavljenog globalnog izveštaja. U njemu je istaknuto da e-otpad zagađuje i ugrožava zdravlje i životnu sredinu kada se nepropisno obrađuje i završava na deponijama.

Dostupnost električnog i elektronskog otpada, za koji se koristi akronim EEE, vodi neodrživim modelima proizvodnje, potrošnje i odlaganja, zaključeno je u dokumentu Global E-waste Monitor 2020. Autori izveštaja ukazali su na sporost u uvođenju prikupljanja i reciklaže, prekomerno iskorišćavanje resursa, ispuštanje gasova s efektom staklene bašte i oslobađanje otrovnih materija pri neformalnoj obradi. E-otpad ili WEEE nosi rizik za zdravlje i zagađuje okolinu, u čemu su važni činioci odlaganje na deponije i ilegalni transport.

E-otpad na deponije i zagadjuje

Prošle godine je bilo 78 zemalja koje su odredile svoju politiku za taj sektor i usvojile zakone ili propise, u poređenju sa 61 zemljom 2014. godine. Ova grupa država obuhvata 71 odsto svetskog stanovništva. Međutim, količina otpada u okviru kategorija koje su obuhvaćene istraživanjem povećava se brže od obima zvanično recikliranog materijala, što pokazuje da je izazov sve ozbiljniji.

Relativno niske stope sakupljanja i recikliranja beleže se čak i u zemljama koje imaju razvijen okvir.

E-otpad po vrstama

E-otpad uglavnom deponije zagadjuje

Električni i elektronski proizvodi sadrže strujna kola i napajanje iz struje ili baterija ili su neki njihovi delovi takvi. Tu, na primer, ulaze kuhinjski aparati, senzori, igračke i alat, kamere, računari i mobilni uređaji i oprema za proizvodnju struje. Sada su čak i odeća i nameštaj opremljeni električnim komponentama.

U međunarodnoj standardizaciji su pritom isključene baterije i električne komponente u motornim vozilima, a Global E-waste Monitor 2020 nije uračunao solarne panele. Proizvodi se dele na šest kategorija i 54 vrste predmeta:

  • Oprema za razmenu toplote odnosno za hlađenje i zamrzavanje. Obuhvata frižidere, zamrzivače, klima-uređaje i toplotne pumpe.
  • Ekrani i monitori. Među njima su obično televizori, monitori, laptopovi, noutbuci i tableti.
  • Lampe, na primer fluorescentne, lampe visokog intenziteta svetlosnog snopa (HID) i LED sijalice.
  • Velika oprema, kao što su mašine za pranje, sušilice, električni šporeti, veliki štampači, fotokopir mašine i oprema za proizvodnju struje iz energije Sunca.
  • Mala oprema, poput usisivača, mikrotalasnih rerni, opreme za ventilaciju, tostera, električnih kuvala i brijača, vaga, kalkulatora, radio aparata, video kamera, električnih i elektronskih igračaka, malih električnih i elektronskih alatki, malih medicinskih uređaja, malih instrumenata za merenje i kontrolu.
  • Mala oprema za telekomunikacije i informacione tehnologije: tipični proizvodi su mobilni telefoni, GPS uređaji za pozicioniranje, ruteri, lični računari, štampači i telefoni.

Ka univerzalnom pristupu uz pomoć kvalitetnih podataka

Međunarodne institucije koje su učestvovale u istraživanju pozivaju na razvoj infrastrukture za recikliranje i određivanje jasne politike na osnovu kvalitetnih podataka. Njihovi predstavnici kažu da e-otpad i njegovo zbrinjavanje treba da se urede tako da on ne zagađuje i ne škodi zdravlju. Saopštile su da bi sveobuhvatni globalni prikaz i zajednički pristup doprineli kontrolisanju prekograničnog transporta i zaustavljanju protivzakonite trgovine u toj oblasti.

Za izradu izveštaja zaslužni su Univerzitet Ujedinjenih nacija (UNU) i Institut UN-a za obuku i istraživanje (UNITAR), Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU) i Međunarodna asocijacija za čvrsti otpad (ISWA), a doprineli su i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), kojeg predstavlja Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).

Njihove inicijative su usmerene na postizanje ciljeva održivog razvoja za 2030. godinu. To su odeljak 11.6 – smanjenje nepovoljnog uticaja gradova po glavi stanovnika, 12.4 – upravljanje hemikalijama i svim otpadom tokom celog ciklusa tako da se ne ugrožava životna sredina, i 12.5 – stvaranje manje otpada putem prevencije, smanjivanja, popravki, recikliranja i ponovne upotrebe.

Zaostajanje u delatnosti reciklaže

2018. godine konferencija Međunarodne telekomunikacione unije postavila je cilj da se postigne stopa reciklaže od 30 procenata do 2023. godine. Prošle godine je dokumentovanog e-otpada, onog koji se propisno sakuplja i reciklira, bilo samo 17,4 odsto.

U svetu je 2019. godine generisano 53,6 miliona metričkih tona e-otpada, a zvanično je reciklirano 9,3 miliona. Te dve brojke su od 2014. porasle za 9,2 miliona odnosno 1,8 miliona metričkih tona, što naglašava rastući jaz kada se gledaju ukupne količine.

Obim e-otpada je od 2014. narastao za 9,2 miliona metričkih tona, u poređenju s uvećanjem količine recikliranog materijala za samo 1,8 miliona

Štaviše, ukupna masa potrošene električne i elektronske opreme se sada svake godine prosečno povećava za dva i po miliona metričkih tona. Ona će, po projekcijama, 2030. godine dostići 74,7 miliona.

Kada e-otpad posmatramo po stanovniku, trenutna godišnja količina je 7,3 kilograma i to ilustruje koliko on zagađuje životnu sredinu i ugrožava zdravlje. Evropa je na prvom mestu po masi generisanog otpada po čoveku, sa 16,2 kilograma, ali i po stopi reciklaže: 42,5 odsto, čime ubedljivo prednjači pred ostalim regionima.

Sumnjive prekogranične isporuke

Između sedam i 20 procenata odbačenih proizvoda iz ove kategorije prelazi međunarodne granice, a obično ide iz bogatijih ka siromašnijim zemljama radi prepravljanja ili ilegalno.

„Većina nedokumentovanog domaćeg i komercijalnog e-otpada verovatno se meša s drugim tokovima otpada, poput plastike ili metala. To znači da se možda recikliraju delovi s kojima je to lako uraditi, ali često u lošijim uslovima, bez mera za zaštitu od zagađenja, i da se ne izdvajaju svi vredni materijali. Stoga takvo recikliranje nije poželjno“, navodi se u izveštaju.

E-otpad zagađuje i utiče na zdravlje kada se reciklira mimo uređenih sistema

Neformalni sektor je izložen otrovnim hemikalijama kao što su živa, kiselina, dioksini, bromirani retardanti plamena (BFR) i hlorofluorougljenici (CFC) i hidrohlorofluorougljenici (HCFC). Poslednje dve vrste su rashlađivači i gasovi s efektom staklene bašte.

Od 82,6 odsto otpada koji nije dokumentovan, ogromne količine odlaze u siromašne zemlje i prerađuju se u improvizovanim uslovima, što radnike i lokalne zajednice izlaže toksičnim materijama

E-otpad sadrži supstance koje mogu ozbiljno da ugroze ljude koji njime rukuju i zagađuje životnu sredinu ukoliko se njime propisno ne upravlja. Studije uzete u obzir pri sastavljanju izveštaja pokazale su da može da dođe do komplikacija pri rođenju i poteškoća u učenju, promena tokom razvoja neurosistema, oštećenja DNK, efekata nepovoljnih po kardiovaskularni i respiratorni sistem, uticaja na imunitet, kožnih bolesti, gubitka sluha i kancera. Sledeća karika u lancu je izloženost zajednice putem hrane, vode i vazduha.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Siemens Gamesa prvu vetroturbinu vodi reciklabilnim elisama

Siemens Gamesa instalirao prvu vetroturbinu na vodi sa reciklabilnim elisama

09 августа 2022 - RWE je u svom vetroparku na moru u izgradnji otpočeo testiranje vetroturbine s potpuno reciklabilnim elisama kompanije Siemens Gamesa

Izvestaj o komunalnom otpadu 2021 Hrvatska nastavlja napredak, ali ciljevi nedostizni

Izveštaj o komunalnom otpadu za 2021: Hrvatska nastavlja napredak, ali ciljevi nedostižni

03 августа 2022 - Hrvatska je povećala odvojeno skupljanje otpada, recikliranje komunalnog otpada i odvojeno prikupljanje biootpada iz komunalnog otpada

Ostrvo Tilos – zeleni egejski dragulj pametno upravlja otpadom

03 августа 2022 - Ostrvo Tilos u Egejskom moru sprovodi program upravljanja otpadom koji će lokalnoj zajednici omogućiti da...

Opasan industrijski otpad visoka cena izvoza odlaganje deponije

Opasan industrijski otpad – visoka cena izvoza, a još veća odlaganja na deponije

19 јула 2022 - Šta se dešava sa industrijskim otpadom, i pre svega sa opasnim otpadom, u nastavku serijala "Srbija - od smetlišta do cirkularne ekonomije" razgovarali smo sa Markom Rokvićem i Sinišom Mitrovićem