Članice Energetske zajednice ove godine povećale su instalirane kapacitete za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora za 19%, ali to nije dovoljno, pa Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina najverovatnije neće dostići ciljeve za 2020. godinu, navodi se u Godišnjem izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice.
Janez Kopač, direktor Sekretarijata, izjavio je da iako nema sumnje da je potrebno učiniti više u oblastima smanjenja emisija, energetske efikasnosti, razvoja održivih obnovljivih izvora i suštinske tržišne integracije da bi Energetska zajednica uspela u energetskoj tranziciji ka čistoj energiji, za njega je čaša ipak pola puna.
Ukrajina pretekla Severnu Makedoniju i Srbiju
Izveštaj otkriva da su članice postigle napredak u tržišno orijentisanim i održivim energetskim reformama uprkos krizi COVID-19. Naime, prosečna primena propisa od strane članica se povećala sa 48% na 53%.
Dok je u primeni Crna Gora i dalje na čelu, Ukrajina je preskočila Severnu Makedoniju i Srbiju, u kojima je napredak dostigao stabilan tempo, i sada je na drugom mestu.
Kao objašnjenje svog stava Kopač je naveo napredak u oblasti klimatskih promena, gde Energetska zajednica još nema čvrst pravni okvir. Tako je Crna Gora prva članica koja je uvela trgovanje emisijama po ugledu na Sistem za trgovanje emisijama EU (EU ETS).
Kopač: Čaša je pola puna
Severna Makedonija prednjači i u pripremi Nacionalnih energetskih i klimatskih planova, a odmah za njom su i Albanija, Bosna i Hercegovina i Gruzija, dodao je Kopač.
Obnovljiva energija je još jedan sektor u kojem izveštaj potvrđuje napredak, ukazujući na rast kapaciteta za obnovljive izvore energije od 19%, uglavnom kod solarnih elektrana i vetroparkova.
Na aukcijama su postignute cene koje su mnogo niže od administrativno utvrđenih fid-in tarifa
Aukcije za obnovljive izvore energije u Albaniji i Severnoj Makedoniji obezbedile su cene koje su mnogo niže od administrativno utvrđenih fid-in tarifa, što je smanjilo troškove subvencionisanja koje plaćaju krajnji potrošači energije.
Ovo bi trebalo da bude motivacija za sve članice da pređu na tržišno zasnovane modele podrške za obnovljive izvore, rekao je zamenik direktora Dirk Buschle.
Izmene Ugovora o osnivanju Energetske zajednice su najzad spremne
Kako se navodi u Godišnjem izveštaju, Energetska zajednica moraće da dokaže da može ne samo da podrži energetsku tranziciju, već i da je ubrza i upravlja ovim procesom, koji će članice voditi evropskim putem ka dekarbonizaciji.
Kao dobar znak u ovom pravcu, izveštaj ukazuje na napredak u izmenama Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.
Izmene i dopune ugovora, kako se navodi, konačno će biti definisane krajem ove godine, što bi trebalo da poboljša usklađenost članica sa pravnim tekovinama EU (acquis) i obezbedi potencijal za spajanje tržišta EU i Zapadnog Balkana, za početak u sektoru električne energije.
Započela priprema studije za definisanje ciljeva do 2030.
O ciljevima za dekarbonizaciju, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost do 2030. razgovara se od 2017, ali još nisu određeni. Početkom 2020. Ministarski savet, kako se navodi u izveštaju, nije mogao da se dogovori ni o usvajanju neobavezujućih smernica za dekarbonizaciju, ali stvari počinju da se menjaju.
EU je sve više zainteresovana da se u njenom susedstvu ukine korišćenje uglja, uvede porez na CO2 i ubrza energetsko renoviranje objekata
Počela je priprema studije za definisanje ciljeva za energetsku efikasnost, obnovljive izvore i dekarbonizaciju do 2030, navodi se u izveštaju, i dodaje da će ciljevi biti usvojeni 2021, u poslednjem momentu, zajedno sa paketom Čista energija za sve Evropljane.
Izveštaj, takođe, ističe da je EU sve više zainteresovana da se u njenom susedstvu postepeno ukine korišćenje uglja, uvede porez na CO2 i ubrza energetsko renoviranje objekata (Renovation Wave).
EU je u tom smslu obećala podršku ovim zemljama, piše u izveštaju.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.