Energetska zajednica: TE u BiH, Crnoj Gori i Srbiji mogle bi da bude zatvorene pre planiranog roka

Region/EU 18.11.2019. | Komentari: 0Autor: Vladimir Spasić

Slika: Pixabay

Sve ugovorne strane Energetske zajednice, koje imaju ugalj u svom energetskom miksu, prekoračuju dozvoljene nivoe emisija utvrđene u skladu sa njihovim nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) i to za najmanje jedan od tri zagađivača (azotni oksidi, sumpor-dioksid i prašina) definisanih Direktivom o velikim ložištima, navodi se u Godišnjem izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice (EnZ).

Procenat implementacije članica EnZ se povećao sa 43% na 48% u poslednjih godinu dana, Crna Gora je i dalje lider, ali je po prvi put Severna Makedonija svojim odvažnim reformskim merama nadmašila Srbiju i zauzela drugo mesto, saopštio je Sekretarijat.

Termoelektrane se bore da ispune standarde u vezi sa emisijama

Kada je reč o emisijama, Kosovo* nije ispoštovalo limite za sva tri zagađivača (azotni oksidi, sumpor-dioksid i prašina), dok Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija nisu uspele to da urade za sumpor-dioksid i prašinu.

S obzirom da Srbija nije usvojila nacionalni plan za smanjenje emisija, postrojenja sa velikim ložištima moraju pojedinačno da ispoštuju granične vrednosti emisija u Direktivi. Većina srpskih postrojenja to nije uspela, a posebno su zabrinjavajuće emisije sumpor-dioksida.

Sekretarijat navodi da određeni broj termoelektrana koje su u opt-out režimu, što znači da od 1. januara 2018. do 31. decembra 2023. mogu da rade ukupno 20.000 sati, može da bude zatvoren već početkom sledeće godine.

Ako bude radila isto kao 2018, crnogorska termoelektrana (TE) Pljevlja će morati da bude zatvorena već naredne godine, osim ako se ne preduzmu mere za modernizaciju kako bi se ispunile granične vrednosti emisija iz Direktive o industrijskim emisijama. Blok IV u TE Tuzla mogao bi da bude ugašen u maju 2021. godine, a slična sudbina očekuje i tri elektrane u Srbiji.

Usvajanje ciljeva za 2030. godinu nije na vidiku

Planirano usvajanje ciljeva za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030, kao i uključivanje Paketa čiste energije nije se dogodilo, čak nije došlo ni do ozbiljne rasprave među donosiocima odluka.

“Bez obzira na obaveze po pitanju dekarbonizacije iz Pariskog sporazuma, bez određivanja zajedničkih ciljeva, stepen ambicije određuje svaka pojedinačna članica i u većini slučajeva je ispod nivoa koji preovlađuje u Evropi, navodi se u izveštaju.

Odsustvo ciljeva, takođe, utiče na pripremu nacionalih energetskih i klimatskih planova (NEKP), koja u ovom trenutku prilično zaostaje.

O reformi Ugovora o Energetskoj zajednici 13. decembra u Kišinjevu

Izveštaj se posebno bavi i rešavanjem sporova, pa se tako navodi da je od 2008. Sekretarijat istražio 103 slučaja. U velikom broju slučajeva Ministarski savet utvrdio je ozbiljno kršenje Ugovora o Energetskoj zajednici, ali ti prekršaji nisu otklonjeni.

Pitanja od najvećeg značaja za ceo region, teško da se mogu rešiti sa trenutnim mehanizmom sprovođenja odluka

Pitanja od najvećeg značaja za ceo region, kao što je spor između operatora prenosnog sistema Kosova* i Srbije ili usklađenost projekta TE Tuzla 7 sa pravilima o državnoj pomoći, teško mogu da se razeše trenutnim mehanizmima za sprovođenje odluka, naglasio je Dirk Buschle, zamenik direktora Sekretarijata.

O reformi Ugovora o Energetskoj zajednici, uključujući unapređenje mehanizma za sprovođenje odluka, raspravljaće se na Ministarskom savetu Energetske zajednice 13. decembra u Kišinjevu, u Moldaviji.