Energetska efikasnost

Objavljena strategija masovne energetske obnove zgrada u EU

energetska obnova zgrada_EU_strategija

Foto: Pixabay/Peggy_Marco

Objavljeno

16.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Strategija masovne energetske obnove zgrada (Renovation Wave Strategy) u Evropskoj uniji (EU), koju je objavila Evropska komisija, ima za cilj smanjenje emisija gasova staklene bašte, povećanje ponovne upotrebe i reciklaže materijala, podsticanje privrednog oporavka nakon pandemije COVID-19, smanjenje energetskog siromaštva i podršku ostvarenju cilja EU da postane klimatski neutralna do 2050. godine.

Strategija masovne energetske obnove zgrada predviđa da se barem duplira stopa renoviranja u narednih 10 godina, što bi značilo da treba obnoviti 35 miliona objekata. Time bi se otvorilo do 160.000 novih radnih mesta u građevinskom sektoru do 2030. godine, navodi se u saopštenju komisije.

U septembru je Evropski parlament usvojio izveštaj o maksimalnom iskorišćavanju potencijala za energetsku efikasnost zgrada u EU, u kom se poziva na bržu i temeljniju obnovu zgrada i pokretanje programa podrške postavljanju krovnih solarnih elektrana.

Energetska obnova se sprovede u svega 1% zgrada u EU na godišnjem nivou

Zgrade imaju udeo od oko 40% u ukupnoj potrošnji energije u EU i odgovorne su za 36% emisija gasova staklene bašte, dok je godišnja stopa energetske obnove svega 1%.

Uvode se strožiji propisi i standardi za energetsku efikasnost zgrada

Tri prioritetne oblasti strategije su: dekarbonizacija grejanja i hlađenja; smanjenje energetskog siromaštva i rešavanje problema u najneefikasnijim zgradama; i energetska obnova javnih objekata poput škola, bolnica i administrativnih zgrada.

Dokument predviđa i uvođenje strožijih propisa i standarda za energetsku efikasnost zgrada da bi se ohrabrila obnova kako u javnom tako i u privatnom sektoru; obezbeđivanje pristupačnog i ciljanog finansiranja; pružanje tehničke podrške državnim i lokalnim vlastima i obezbeđivanje obuke i usavršavanja za radnike na novim zelenim poslovima; i proširivanje tržišta održivih građevinskih proizvoda i usluga.

Emisije iz zgrada se moraju smanjiti za 60% da bi se ostvarilo planirano ukupno smanjenje od 55% do 2030. godine

Da bi se ostvarilo planirano ukupno smanjenje emisija gasova staklene bašte u EU od najmanje 55% do 2030. godine, potrebno je smanjiti emisije iz zgrada za 60%, a njihovu potrošnju energije za 14%, dok se korišćenje energije za grejanje i hađenje mora smanjiti za 18%, navodi se u saopštenju.

Strategija takođe predviđa novu evropsku estetiku za zgrade – “Novi evropski Bauhaus”

Strategija takođe predviđa stvaranje “Novog evropskog Bauhausa,” što je nedavno najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Time bi se izgradila i negovala nova evropska estetika koja bi kombinovala pristupačno i umetničko i uskladila održivost sa stilom, saopštila je komisija.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

srbija energetska sanacija javni esco projekat

Objavljen spisak 600 zgrada izabranih za energetsku sanaciju u 14 gradova u Srbiji

16. oktobar 2020. - Na konkurs koji su raspisali Ministarstvo rudarstva i energetike  i EBRD prijavilo se 1.500 stambenih zajednica

Dvostruko vece subvencije ove godine energetsku sanaciju domacinstava Beogradu

Dvostruko veće subvencije ove godine za energetsku sanaciju domaćinstava u Beogradu

16. oktobar 2020. - Ministarka Dubravka Đedović Handanović uručila je ugovore gradskim opštinama o sredstvima za energetsku sanaciju za domaćinstva

Srbija subvencionise energetsku sanaciju domacinstava u skoro svim opstinama i gradovima

Srbija subvencioniše energetsku sanaciju domaćinstava u skoro svim opštinama i gradovima

16. oktobar 2020. - Još 12.000 domaćinstava u 137 gradova i opština uključujući tri na KiM moći će da dobije subvencije za energetsku efikasnost

srbija toplane biomasa eu kfw projekat donacija djedovic miscevic vucevic konrad

Pet srpskih gradova prebacuje grejanje sa mazuta i uglja na biomasu

16. oktobar 2020. - U okviru druge faze programa “Obnovljivi izvori energije - razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji” izgradiće se pet toplana na biomasu