Do kraja 2023. BiH, Srbija i Crna Gora treba da ugase deset blokova u termoelektranama

Deset blokova u termoelektranama na ugalj biće zatvoreno do kraja 2023. godine u BiH, Crnoj Gori i Srbiji zbog usaglašavanja sektora proizvodnje električne energije sa pravilima EU Direktive o velikim ložištima, navodi se u izveštaju Praćenje energetske tranzicije (Energy Transition Tracker).

Zatvaranje ovih blokova, instalisane snage oko 1.000 MW značiće privremeni prekid rada crnogorske termoelektrane (TE) Pljevlja, a, kako stvari stoje, trajni prekid rada za dve srpske elektrane – Kolubara A i Morava.

Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je objavljivanje ovog izveštaja kako bi predstavio proces energetske tranzicije u ugovornim stranama na Zapadnom Balkanu. Naš portal objavio je detalje izveštaja u vezi sa berzama električne energije, a sada donosimo i pregled aktivnosti u vezi sa smanjenjem emisija.

Kako se navodi u izveštaju, Direktiva o velikim ložištima je najefikasniji pravni instrument za smanjenje zagađenja iz elektrana na ugalj i smanjenje zagađenja vazduha, ali i poboljšanje zdravlja građana regiona. Direktiva određuje limite za emisije sumpor-dioksida (SO2), azotnih-oksida (NOx) i prašine iz postojećih elektrana.

Deset blokova o kojima je reč nalaze se u okviru opt-aut mehanizma, što je jedan od modela da se Direktiva sprovede u delo što znači da elektrane ne prekoračuju propisane limite za emisije. Ovaj mehanizam omogućava ugovornim stranama Energetske zajednice da izuzmu pojedina velika ložišta, tačnije elektrane na ugalj, iz režima primene EU Direktive.

Ali, izuzeće ne znači odrešene ruke za proizvodnju električne energije, već znači da od 1. januara 2018, kada je Direktiva počela da važi za ugovorne strane, do 31. decembra 2023. mogu da rade ukupno najviše 20.000 sati.

Sekretarijat je na osnovu prosečnog vremena njihovog rada u 2018. i 2019. izračunao kada će potrošiti dozvoljenih 20.000 sati.

Prva elektrana koja bi mogla da bude isključena sa mreže je TE Pljevlja, snage 225 MW, a datum je novembar 2020. Elektrana je u vlasništvu Elektroprivrede Crne Gore (EPCG).

Sledeća je TE Kolubara A, kojom upravlja Elektroprivreda Srbije (EPS), gde bi u avgustu 2021. trebalo da budu ugašena tri bloka, a treća TE Kakanj koja bi mogla da ostane bez bloka 5 u oktobru 2021.

Ovom elektranom upravlja Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EPBiH), koja će, takođe, morati da zatvori i dva bloka u TE Tuzla. Blok  4 bi trebalo da bude na mreži do jula 2022, a blok 3 do aprila 2023. Zajedno oba bloka imaju instalisanu snagu od 300 MV. Proizvodnja u elektranama Tuzla i Kakanj biće nastavljena u preostalim blokovima.

U Srbiji je blizu kraj radnog veka TE Morava, sa instalisanom snagom od 120 MW, koja bi trebalo da bude zatvorena u junu 2022. Kraj rada TE Kolubara A očekivan je u decembru 2023. kada će biti ugašen i poslednji blok ove elektrane.

Emisije nadmašuju gornje granice zacrtane u planovima NERP u većini zemalja

Četiri ugovorne strane – BiH, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija, odlučile su se da iskoriste još jedan model za primenu Direktive tako što su usvojile nacionalni plan smanjenja emisija (NERP), kojim se postavljaju gornje granice emisije za određenu grupu postrojenja.

Poštovanje Direktive se u tom slučaju ne proverava na nivou pojedinačnih postrojenja, već na nivou cele grupe.

Prema podacima iz 2019. godine, emisije su u većini slučajeva veće od onih koje su zacrtane u planovi NERP, zaključuje se u izveštaju Praćenje energetske tanzicije.