Srbija objavila nacrt prostornog plana za termoelektranu Kolubara B na ugalj

Otvorena je javna rasprava o nacrtu prostornog plana područja posebne namene za termoelektranu Kolubara B i izveštaju o strateškoj proceni njegovog uticaja na životnu sredinu. Srbija nastavlja s projektom postrojenja na ugalj uz obrazloženje da u kratkom roku „nije moguća preorijentacija elektroprivrede na druge izvore energije“.

U okviru priprema za novi projekat termoelektrane, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo je nacrt prostornog plana područja posebne namene i izveštaj o strateškoj proceni uticaja tog dokumenta na životnu sredinu. Ideja da se podigne Kolubara B, napuštena pre tri decenije, oživela je i Vlada Srbije je angažovala kinesku kompaniju PowerChina da do kraja 2024. instalira pogon od 350 megavata.

Javni uvid traje do 3. jula, a obrazlaganje pisanih primedbi podnetih do tada zakazano je za 15. jul u Lazarevcu. Plan uključuje elektranu na ugalj jačine „do 400 megavata“, dalekovod, trafostanicu u Konaticama, pristupne saobraćajnice, deponiju za šljaku i pepeo i cevovod za tehničku vodu sa crpnom stanicom.

Autori su naveli da će za termoelektranu Kolubara B na ugalj, koja je planirana za izgradnju samo 40 kilometara jugozapadno od centra Beograda, važiti „veoma rigorozne mere zaštite životne sredine u skladu sa domaćim i međunarodnim standardima.“ Ipak, stručnjaci se pitaju da li nosioci projekta uopšte mogu da ga učine isplativim.

Za ugalj u Evropi nema mesta, zelena energija sve jeftinija

Jedan od poslednjih projekata termoelektrana na ugalj u Evropskoj uniji, Ostrołęka C u Poljskoj, konačno je napušten prošlog meseca zbog pitanja profitabilnosti. PKN Orlen je saopštio da je za izgradnju zainteresovan isključivo ukoliko postrojenje bude koristilo gas, ukazavši na troškove na ime ispuštanja gasova s efektom staklene bašte.

Kompanija je ranije preuzela firmu Energa, koja je projekat razvijala s preduzećem Enea. Zajedno su otpisale 113 miliona evra.

Obnovljivi izvori su sve povoljniji za iskorišćavanje. Po poslednjim procenama, bar zaključno sa 2021. godinom biće jeftinije izgraditi nove fotonaponske jedinice nego održavati 1,2 teravata kapaciteta najneefikasnijih termoelektrana na ugalj. To je više od polovine ukupne postojeće snage u svetu.

Potrebne investicije bi projekat mogle gurnuti u crveno

Srbija preko 70 procenata svojih potreba za strujom zadovoljava ugljem, a u kratkom roku „nije moguća preorijentacija elektroprivrede na druge izvore energije“, navodi se u planu i dodaje da je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora „ograničena“. Država je već plaćala penale posle prvog zaustavljanja izgradnje Kolubare B.

Da bi propisi bili ispoštovani, verovatno će biti potrebne krupne investicije, što može da izazove gubitke. Srbija je donedavno planirala da postavi dva bloka od po 350 megavata. Država namerava da ga poveže s budućim dalekovodom od 400 kilovolti između Obrenovca i Kragujevca.

Kolubara B je zamena za pogone stare četiri i više decenija

U nacrtu stoji da je u području posebne namene većina lignita potrošena i da preostaju novootvoreni kop Radljevo i deo Tamnave – Zapadnog polja. Kolubara B bi trebalo da zameni obližnju termoelektranu i još jedno postrojenje na istoku.

Zastarele jedinice koje su u planu za gašenje imaju efektnu snagu 324 megavata

Prvi pogon Kolubara ima pet blokova, od kojih je najnoviji napravljen 1979. godine. Njihov nominalni kapacitet je 271 megavat. Termoelektrana Morava u Svilajncu, sa 125 megavata, izgrađena je 1969. godine.

Po podacima Elektroprivrede Srbije, državnog proizvođača električne energije i uglja, te dve celine zapravo zajedno imaju 324 megavata, a u prostornom planu stoji da ukupna proizvodnja struje iz uglja neće biti povećana.

Popović: Nema garancija da će propisi biti poštovani

Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), nije ubeđen u spremnost države da zatvori rečene zastarele elektrane. Kazao je za Balkan Green Energy News da nema garancija da će propisi biti poštovani i naglasio da su emisije sumpor-dioksida lane i 2018. bile šest puta iznad gornjeg dozvoljenog limita.

„Kolubara B je ekonomski i ekološki neprihvatljiva. Većina Evrope će do 2025. napustiti ugalj. Nemačka je postavila sebi rok do 2038, ali ona ima gorivo mnogo boljeg kvaliteta, dok ovdašnji lignit ima visoku vlažnost i velik udeo sumpora. EU i Evropska banka za obnovu i razvoj su već prestale da podržavaju takve projekte“, izjavio je.

Bez obzira na standarde, nov pogon na ugalj sprečiće Srbiju da ispuni ciljeve iz Pariskog sporazuma i ono što je EU zacrtala za 2030, kaže predstavnik RERI-ja

S novom termoelektranom bi bilo nemoguće smanjiti emisije gasova s efektom staklene bašte u skladu sa Pariskim sporazumom i ciljevima EU za 2030. godinu, veli Popović. Ukazao je na potencijalno finansijsko opterećenje od dozvola za ispuštanje ugljenika i dodao da će ga trpeti poreski obveznici u Srbiji, a ne kineski izvođač.

Iako ima više projekata, nijedna termoelektrana na ugalj još nema sistem za desumporizaciju, podsetio je Popović.