Srbija odustala od uvođenja ekonaknade za obveznike poreza na imovinu

Vlada u Beogradu je prepravila uredbu o utvrđivanju aktivnosti što štete životnoj sredini samo nekoliko dana nakon što ju je usvojila. Promenila je nekoliko pojedinosti u dokumentu, ali njih je zasenilo ukidanje plana za uvođenje nameta na zagađivanje koji bi u praksi pogodio domaćinstva.

Na sastanku kabineta u Nemanjinoj odlučeno je da neće biti svojevrsne ekonaknade od 1.200 dinara ili €10,2 evra godišnje po obvezniku poreza na imovinu. Prvobitno je propisano da će se naplaćivati od 1. januara i da će za svaku dodatnu stambenu jedinicu biti umanjena za pola. U ranijoj verziji, kreatori fiskalne politike su nameravali da izuzmu nezaposlene, penzionere s izuzetno malim primanjima i mlade do 18 godina starosti.

Predsednica vlade Ana Brnabić iznenadila je javnost pre poslednje sednice izjavom da „nema govora“ o tome da će građani paušalno plaćati sto dinara mesečno. Po njenim rečima, sistem će biti prilagođen tako da ekotaksa postane transparentnija i to prvenstveno za kompanije. Brnabić je dodala da ekonaknade ne bi smele da budu parafiskalno opterećenje za firme u Srbiji.

U ranijoj verziji, kreatori fiskalne politike su nameravali da izuzmu nezaposlene, penzionere s izuzetno malim primanjima i mlade do 18 godina starosti

Predložila je da se krovni zakon prepravi tako da nadoknada za štetni uticaj na okolinu ne ide iz dva dela, nego da se naplaćuje na nivou republike, a da se prihod odatle raspodeljuje lokalnim samoupravama. Mehanizam sprovođenja novog pravila ostaje nejasan.

Napomenimo da je iz ukaza izbačena stavka morskih akvakultura. Ona je trebalo da pokriva uzgoj, razmnožavanje i korišćenje takve ribe, školjki i drugih organizama iako ova zemlja nema izlaz na more.

Zakon koji uređuje ovu oblast treba da bude prepravljen tako da se ekonadoknade ne naplaćuju iz dva dela, nego na nivou republike, a da se prihod odatle raspodeljuje lokalnim samoupravama

Preostali deo okvira, koji je već stupio na snagu, ima tri kategorije oporezivanja zagađivača po jačini uticaja na životnu sredinu. Po sopstvenoj veličini su podeljeni na četiri grupe.

Najviši nivo ekonadoknade je dva miliona dinara ili malo preko 17.000 evra za najveće kompanije u sektorima poput rudarstva, prirodnog gasa, proizvodnje i distribucije električne energije i prerade drveta, tekstila, mesa i plastičnih materijala. Energija iz obnovljivih izvora nije izdvojena.

Ove takse su dosad naplaćivane po kvadratnom metru ili bruto prihodu. Srbija ubire prihod u istu svrhu i od uvoznika nekih grupa proizvoda.