Beograd, grad koji planira da se kandiduje za nagradu Zelena prestonica Evrope, izazvao je negodovanje stručne i šire javnosti zbog seče 150 stabala o kojoj nije bilo javne rasprave, a pravda se 15 miliona evra vrednim projektom izgradnje gondole koja treba da spoji obale reke Save od Kalemegdana do parka Ušće.
Dok istinski zeleni gradovi Evrope poput Ljubljane i Kopenhagena sade čitave male urbane šume, Beograd svoje zelenilo podređuje infrastrukturnim projektima od kojih se mnogi, poput gondole, teško mogu smatrati prioritetima u situaciji u kojoj dvomilionski grad diše izuzetno zagađen vazduh, otpadne vode ispušta u međunarodne reke bez ikakvog prečišćavanja, a komunalni otpad bez ikakvog sortiranja odlaže na deponiji koja je najveći ekološki problem na teritoriji Srbije.
Mirko Popović, predstavnik udruženja Regulatorni institut za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI), u seči stabala u parku Ušće na Novom Beogradu vidi nekoliko nivoa problema. Jedan od njih se tiče procedure procene uticaja na životnu sredinu, koja je po njemu narušena.
„Za projekat gondole u toku je postupak utvrđivanja obima i sadržaja studije procene uticaja. Rešenje o tome da je potrebno izraditi procenu uticaja Ministarstvo zaštite životne sredine je ishodovalo pre možda 10-15 dana i ono još nije postalo pravosnažno budući da je rok za žalbu istekao juče, a moguće da je neko podneo žalbu na to rešenje. Dakle tek onog trenutka kada se reše žalbe povodom rešenja bi mogla da se radi procena uticaja“, kaže Popović za Balkan Green Energy News.
Prema rečima Popovića, ono što je zanimljvo je da je prilikom podnošenja zahteva, JP Skijališta Srbije, nosilac projekta izgradnje gondole, nije dostavilo na uvid javnosti zahtevanu dokumentaciju, uključujući lokacijske uslove i uslove Zavoda za zaštitu prirode.
On navodi da se iz rešenja koje je donelo Ministarstvo vidi da su ta dokumenta dostavljena naknadno, što nije neuobičajeno, ali je problem u tome što javnost, koja ima pravo da učestvuje u svim fazama postupka procene uticaja, nije imala priliku da vidi tu dokumentaciju.
„Samim tim je procedura procene uticaja narušena. Građani, koji bi možda bili zainteresovani, a pretpostavimo da su zainteresovani, jer park je javna površina, nije privatna – nisu mogli da imaju kompletan uvid u dokumentaciju na osnovu koje se izdaje rešenje o proceni“, kaže Popović.
Izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu tek sledi
Izrada studije uticaja o proceni uticaja na životnu sredinu – postupak koji se vodi pred Ministarstvom zaštite životne sredine – tek sledi. Studija bi trebalo da utvrdi moguće negativne uticaje i mere za njihovo sprečavanje ili za njihovo umanjenje, navodi Popović, koji se pita kako je moguće da neko odluči da poseče 150 stabala, a da pre toga ne izradi procenu negativnog uticaja na životnu sredinu takve seče.
S tim u vezi, Popović podseća da je zagađenje vazduha u glavnom gradu Srbije pre izvesnog vremena bilo na izuzetno visokom nivou i veliki je problem grada, pa u tom kontekstu treba posmatrati ideju da se poseče 150 stabala. On kaže da se može govoriti o tome da je takva aktivnost dozvoljena ako stručnjaci procene da ne nanosi štetu, i ako su poštovane sve utvrđene procedure republičkih, gradskih i opštinskih organa, te uplaćena adekvanta naknada za seču pre donošenja konačne odluke.
„U ovom konkretnom slučaju, meni se čini da se sve što se radi na nivou administracije države i Grada Beograda, radi da se stvore uslovi da se projekat po svaku cenu realizuje. Ograničenja kao da se posmatraju birokratski, a ne kao mere koje bi trebalo da omoguće zaštitu životne sredine“, kaže Popović.
I tzv. „topping“ drveća izaziva negodovanje građana
Ovih dana je društvene mreže zapalila i informacija da je JP Gradsko zelenilo primenilo tzv. „topping“ metodu orezivanja nekoliko kilometera dugačkog drvoreda na potezu od Dušanove do Ruzveltove ulice, kom sledi rekonstrukcija.
Topping je metoda kojom se skida cela krošnja drveća, što se smatra štetnim po zdravlje drveta.
Inače je nestručno održavanje javnog zelenila u prošlosti okrivljeno za loše stanje platana koji su posečeni u Bulevaru Kralja Aleksandra pred rekonstrukciju 2010. godine.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.