BiH i Severna Makedonija imaju najzagađeniji vazduh u Evropi

Građani zemalja Zapadnog Balkana udišu najzagađeniji vazduh u Evropi, a čak osam gradova regiona nalazi se među 10% najzagađenijih u svetu u 2018 godini. U najnovijem izveštaju IQAir AirVisual, koji održava aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha koja se sve više koristi u regionu, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija označene su kao najzagađenije zemlje u Evropi u 2018. godini, ispred Kosova*, Bugarske i Srbije.

U saopštenju organizacije Greenpeace, čiji je ogranak u jugoistočnoj Aziji učestvovao u izradi izveštaja, navodi se da je 10 gradova na Zapadnom Balkanu i četiri u Turskoj imalo koncentraciju PM2,5 koja je više od tri puta veća od vrednosti koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

BiH ima čak pet gradova na listi najzagađenijih u Evropi u 2018, uključujući glavni grad Sarajevo, sa 38,8 mikrograma PM2,5 po metru kubnom, i Lukavac, najzagađeniji grad u Evropi, sa čak 55,6 mikrograma PM2,5.

Nakon što su pojedini podaci sa početka decembra ponovo rangirali glavni grad BiH kao najzagađeniji na svetu, vlasti Sarajeva razmatrale su mere za smanjenje aerozagađenja .

A, Severna Makedonija ima četiri grada na ovoj listi, uključujući i prestonicu Skoplje, sa 34 mikrograma PM2,5. Krajem januara neverovatno je izgledala vest da je Skoplje nabavilo prečišćivače vazduha za sve učionice srednjih škola zbog visokog nivoa aerozagađenja.

Prema istoj rang listi, Priština, glavni grad Kosova*, imala je koncentraciju PM2,5 od 30,4 mikrograma.

Inače, oznaka PM2,5 odnosi se na čestice u vazduhu veličine do 2,5 mikrona koje se smatraju zagađivačima sa najvećim uticajem na zdravlje od svih zagađivača vazduha koji se obično mere. Zbog svojih malih dimenzija oni prodiru duboko u ljudski respiratorni sistem i odatle u celo telo, a mogu proizvesti niz kratkoročnih i dugoročnih zdravstvenih posledica.

U izveštaju IQAir AirVisual, navodi se da je grejanje stambenih objekata bitan faktor zagađenja vazduha u istočnoevropskim zemljama, kao i u delovima Italije i Velike Britanije. U izveštaju se, takođe, ocenjuje da neke zemlje izvan EU imaju neadekvatne javne sisteme za praćenje kvaliteta vazduha.

Samo par nedelja ranije više organizacija civilnog društva iz EU objavilo je izveštaj u kojem se navodi da 16 zastarelih termoelektrana (TE) na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana predstavljaju zdravstveno i ekonomsko opterećenje za celu Evropu.

U izveštaju IQAir AirVisual, Srbija je rangirana kao peta u Evropi po srednjem godišnjem nivou PM2,5, sa koncentracijum of 23,9 mikrograma po metru kubnom. Poređenja radi, najzagađenija evropska zemlja, Severna Makedonija, imala je koncentraciju PM2,5 od 40 mikrograma, a Island, zemlja sa najčistijim vazduhom u Evropi, ali i svetu, svega 5 mikrograma po metru kubnom.

U autorskom članku za Balkan Green Energy News, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije (SEPA), Filip Radović, nedavno je napisao da su glavni izvori zagađenja vazduha u urbanim sredinama u Srbiji individualne kotlarnice, saobraćaj, termo-energetski sektor i industrija.

Prema podacima SZO za 2016. godinu, broj prevremeno umrlih u Republici Srbiji je 6.592, dok je za 2015. godinu broj smrtnih ishoda bio nešto manji, odnosno 5.400.

BiH 14. najzagađenija zemlja na svetu

Na globalnoj listi zagađenosti zemalja, koja se zasniva na procenjenoj prosečnoj koncentraciji PM2,5, BiH je bila 14. najzagađenija na svetu u 2018. godini, sa 40 mikrograma, ispred Severne Makedonije, koja je bila na 15. mestu.

Na ovoj listi, na kojoj su zemlje rangirane od najgore do najbolje, Kosovo* je zauzelo 19. mesto sa 30,4 mikrograma PM2,5, dok je Srbija je završila na 28. (23,9 mikrograma), ispred Hrvatske, koja je na 30. i Turske na 31.

Na svetskoj listi glavnih gradova po prosečnoj godišnjoj koncentraciji PM2,5, Sarajevo je zauzelo 14. mesto, Skoplje 16, a Priština 18, dok je glavni grad Srbije Beograd na 26. poziciji, sa 23,9 mikrograma.

Posle objavljivanje izveštajam Yeb Sano, izvršni direktor organizacije Greenpeace za jugoistočnu Aziju, pozvao je lokalne i nacionalne vlade širom sveta da pomognu u otklanjanju uticaja zagađenja vazduha tako što će obezbediti adekvatnu infrastrukturu za praćenje i obaveštavanje o kvalitetu vazduha.

Na svetskom nivou, prema podacima SZO, 9 od 10 ljudi udiše zagađen vazduh, a svake godine prevremeno zbog toga umre oko 7 miliona ljudi (od toga 600.000 dece).