Novi Pazar odustao od kupovine lokacije za toplanu na biomasu

Grad Novi Pazar odustao je od potpisivanja ugovora za kupovinu fabrike za preradu otpadnih voda, kotlare i još nekoliko pomoćnih objekata tekstilnog preduzeća Raška u stečaju, na lokaciji na kojoj je bila predviđena izgradnja nove toplane na biomasu, potvrđeno je radiju Sto plus u lokalnoj samoupravi.

Grad je početkom decembra ponudom od 84 miliona dinara (oko 710.000 evra) pobedio na javnoj licitaciji za kupovinu tih objekata, što je bila gotovo šestostruko veća cena od početne.

Nakon odustajanja lokalne samouprave, stečajni upravnik će objekte ponuditi novopazarskom preduzetniku Ameru Hadžifejzoviću koji je, kao fizičko lice, tokom nadmetanja za njih ponudio 78 miliona dinara (oko 660.000 evra).

Projekat izgradnje toplane na biomasu vredan 3,6 miliona evra

Nakon ranijeg zastoja u realizaciji projekta izgradnje toplane na biomasu u Novom Pazaru, vrednog 3,6 miliona evra, očekivalo se da će postrojenje biti izgrađeno sledeće godine, u okviru šireg plana za prelazak 10 operatera daljinskog grejanja u Srbiji sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.

Studija je pokazala bi toplana na biomasu mogla da snabdeva toplotnom energijom oko 170.000 novih korisnika u Novom Pazaru, s obzirom da veliki broj javnih ustanova u centru grada, novoizgrađenih stambenih zgrada ili industrijskih postrojenja nije priključen na sistem daljinskog grejanja, izjavio je ranije pomoćnik gradonačelnika Faruk Suljević.

Širi projekat za izgradnju 10 toplana na biomasu u Srbiji je vredan 27 miliona evra, od kojih je 20 miliona zajam nemačke razvojne banke KfW, koja će dati i grant od dva miliona evra, dok je Vlada Švajcarske obezbedila pet miliona evra bespovratnih sredstava.

Među opštinama u kojima se projekat sprovodi su i Mali Zvornik, Nova Varoš, Prijepolje, Bajina Bašta, Valjevo, Priboj, Kladovo i Majdanpek.

KfW banka je ponudila i drugu tranšu kredita da dodatnih 15-20 operatera daljinskog grejanja u Srbiji pređe sa fosilnih goriva na biomasu. Projekat za razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji zajednički sprovode nemačka razvojna organizacija GIZ i KfW.