Električna energija

Zemlje centralne i jugoistočne Evrope proširuju saradnju u oblasti energetike

Slika: Evropska komisija

Objavljeno

29.09.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

29.09.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Zemlje centralne i jugoistočne Evrope, uključujući 9 članica EU i 8 članica Energetske zajednice, proširile su u okviru inicijative CESEC saradnju na električnu energiju, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. U tom cilju je juče na ministarskom sastanku u Bukureštu potpisan memorandum o razumevanju.

Ministri zemalja centralne i jugoistočne Evrope potpisali su u Bukureštu Memorandum o razumevanju kojim se dopunjuje Inicijativa o povezivanju zemalja centralne i jugoistočne Evrope (CESEC) u oblasti energetike. Inicijativa je pokrenuta u 2015. godini kako bi se omogućilo sigurnije snabdevanje gasom u zemljama članicama EU u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, a sada je ta saradnja proširena na električnu energiju, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Memorandum se odnosi na zajednički pristup u vezi sa tržištima električne energije, energetskom efikasnosti i razvojem obnovljivih izvora energije. Takođe, memorandum sadrži listu prioritetnih projekata za uspostavljanje međusobno povezanih regionalnih tržišta električne energije, kao i specifične aktivnosti za podsticanje obnovljivih izvora energije i investiranje u energetsku efikasnost. Dogovoreni su i nacionalni planovi za poboljšanje trgovinskih aranžmana u regionu.

Na sastanku su razmotreni ciljevi i projekti u sektoru gasa. Između ostalog, parafiran je Sporazum o dodeli sredstava iz Insutrmenta za povezivanje Evrope (CEF) za LNG terminal u Hrvatskoj.

Do stabilnog snabdevanja putem saradnje i solidarnosti

Potpredsednik Evropske komisije za Energetsku uniju Maroš Šefčovič, koji je učestvovao na sastanku, rekao je da se saradnja u okviru CESEC-a pokazala kao uspešna i dokazala pritom da je rešenje u solidarnosti.

„S obzirom na brzu realizaciju u oblasti gasa, proširujemo obim saradnje u regionu na električnu energiju, obnovljive izvore i energetsku efikasnost. Time će se obuhvatiti sve dimenzije projekta evropske solidarnosti , tojest Energetske unije“, dodao je on.

„Širenjem CESEC na druge oblasti, obezbedićemo efikasan pristup alternativnim izvorima energije, promovisati konkurenciju i niže cene, a takođe i dekarbonizovati ekonomije u regionu“, rekao je komesar za klimatsko delovanje i energiju Miguel Arias Canete.

On je dodao da će se ulagati dalji napori u cilju razvoja energetske infrastrukture u regionu.

Ministar zaštite životne sredine i energetike Hrvatske Tomislav Ćorić istakao je da je sigurnost i stabilnost energetskog tržišta u susednim zemljama bitna za stabilnost i održivost hrvatskog tržišta. Prema njegovim rečima, zato je važno širiti ideje, iskustva i pravila EU na zemlje CESEC koje se pripremaju za članstvo u EU.

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić rekao je da memorandum garantuje da će sve zemlje raditi na energetskoj sigurnosti i to ne samo zemalja Zapadnog Balkana, već i drugih zemalja koje imaju problema u snabdevanju električnom energijom tokom godine.

On je istakao da su projekti u okviru Transbalkanskog elektroenergetskog koridora na vrhu liste prioritetnih projekata.

„Za Srbiju je posebno važno da je EK snažno podržala projekat izgradnje interkonekcije između Srbije i Crne Gore, koja je deo projekta povezivanja Crne Gore i Italije putem podvodnog kabla. Na taj način ceo region će dobiti pristup novim tržištima električne energije“, rekao je Antić.

Prioritetni projekti u oblasti električne energije u okviru CESEC-a uključuju unapređenje prenosnih kapaciteta između Bugarske, Rumunije i Grčke; unapređenje prenosnih kapaciteta duž koridora Istok-Zapad iz Italije do Rumunije preko Balkana; električne veze između Mađarske i Srbije; infrastrukture kojim dr energetski sistemi Ukrajine i Moldavije integrišu na evropsko tržište električne energije.

U oblasti obnovljivih izvora u zemljama CESEC-a izvršiće se procena potencijala obnovljive energije u regionu do 2030. i 2050. godine i promovisati najbolje prakse i alati za finansiranje razvoja obnovljivih izvora energije.

U pogledu energetske efikasnosti, fokus će biti na finansiranju i korišćenju finansijskih instrumenata kako bi se podstakla privatna ulaganja. Fokus će biti i na vrstama podrške za razvoj projekata.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

McKinsey - za dekarbonizaciju ekonomije potrebno više od 9 biliona dolara

McKinsey: Za dekarbonizaciju ekonomije potrebno preko devet biliona dolara godišnje

27 јануара 2022 - Kako bi se dostigli ciljevi za 2050, neophodna su ulaganja na globalnom nivou od 9,2 biliona dolara godišnje, 3,5 biliona više od trenutnih

Energetska zajednica regionalni sistem garancije porekla struje

Energetska zajednica pravi regionalni sistem za garancije porekla struje

26 јануара 2022 - Sekretarijat Energetske zajednice je pokrenuo projekat za uvođenje integrisanog elektronskog sistema za garancije porekla kupljene struje

Agora dekarbonizacija Zapadnom Balkanu prekogranicnog poreza CO2 EU

Agora: Brža dekarbonizacija na Zapadnom Balkanu bi ublažila teret prekograničnog poreza EU na CO2

25 јануара 2022 - Zemlje Zapadnog Balkana treba da ubrzaju integraciju svojih tržišta električne energije i da počnu da naplaćuju ispuštanje CO2, poručuje Agora Energiewende

Albanija udesetostruciti kapacitet vetra, solara 2023

Albanija će udesetostručiti kapacitet iz vetra, solara do kraja 2023. godine

25 јануара 2022 - Operator prenosnog sistema Albanije OST veruje da će 2023. kapacitet solarnih i vetroelektrana vezanih na mrežu dostići 220,4 megavata