Zemlje centralne i jugoistočne Evrope proširuju saradnju u oblasti energetike

Zemlje centralne i jugoistočne Evrope, uključujući 9 članica EU i 8 članica Energetske zajednice, proširile su u okviru inicijative CESEC saradnju na električnu energiju, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. U tom cilju je juče na ministarskom sastanku u Bukureštu potpisan memorandum o razumevanju.

Ministri zemalja centralne i jugoistočne Evrope potpisali su u Bukureštu Memorandum o razumevanju kojim se dopunjuje Inicijativa o povezivanju zemalja centralne i jugoistočne Evrope (CESEC) u oblasti energetike. Inicijativa je pokrenuta u 2015. godini kako bi se omogućilo sigurnije snabdevanje gasom u zemljama članicama EU u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, a sada je ta saradnja proširena na električnu energiju, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Memorandum se odnosi na zajednički pristup u vezi sa tržištima električne energije, energetskom efikasnosti i razvojem obnovljivih izvora energije. Takođe, memorandum sadrži listu prioritetnih projekata za uspostavljanje međusobno povezanih regionalnih tržišta električne energije, kao i specifične aktivnosti za podsticanje obnovljivih izvora energije i investiranje u energetsku efikasnost. Dogovoreni su i nacionalni planovi za poboljšanje trgovinskih aranžmana u regionu.

Na sastanku su razmotreni ciljevi i projekti u sektoru gasa. Između ostalog, parafiran je Sporazum o dodeli sredstava iz Insutrmenta za povezivanje Evrope (CEF) za LNG terminal u Hrvatskoj.

Do stabilnog snabdevanja putem saradnje i solidarnosti

Potpredsednik Evropske komisije za Energetsku uniju Maroš Šefčovič, koji je učestvovao na sastanku, rekao je da se saradnja u okviru CESEC-a pokazala kao uspešna i dokazala pritom da je rešenje u solidarnosti.

„S obzirom na brzu realizaciju u oblasti gasa, proširujemo obim saradnje u regionu na električnu energiju, obnovljive izvore i energetsku efikasnost. Time će se obuhvatiti sve dimenzije projekta evropske solidarnosti , tojest Energetske unije“, dodao je on.

„Širenjem CESEC na druge oblasti, obezbedićemo efikasan pristup alternativnim izvorima energije, promovisati konkurenciju i niže cene, a takođe i dekarbonizovati ekonomije u regionu“, rekao je komesar za klimatsko delovanje i energiju Miguel Arias Canete.

On je dodao da će se ulagati dalji napori u cilju razvoja energetske infrastrukture u regionu.

Ministar zaštite životne sredine i energetike Hrvatske Tomislav Ćorić istakao je da je sigurnost i stabilnost energetskog tržišta u susednim zemljama bitna za stabilnost i održivost hrvatskog tržišta. Prema njegovim rečima, zato je važno širiti ideje, iskustva i pravila EU na zemlje CESEC koje se pripremaju za članstvo u EU.

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić rekao je da memorandum garantuje da će sve zemlje raditi na energetskoj sigurnosti i to ne samo zemalja Zapadnog Balkana, već i drugih zemalja koje imaju problema u snabdevanju električnom energijom tokom godine.

On je istakao da su projekti u okviru Transbalkanskog elektroenergetskog koridora na vrhu liste prioritetnih projekata.

„Za Srbiju je posebno važno da je EK snažno podržala projekat izgradnje interkonekcije između Srbije i Crne Gore, koja je deo projekta povezivanja Crne Gore i Italije putem podvodnog kabla. Na taj način ceo region će dobiti pristup novim tržištima električne energije“, rekao je Antić.

Prioritetni projekti u oblasti električne energije u okviru CESEC-a uključuju unapređenje prenosnih kapaciteta između Bugarske, Rumunije i Grčke; unapređenje prenosnih kapaciteta duž koridora Istok-Zapad iz Italije do Rumunije preko Balkana; električne veze između Mađarske i Srbije; infrastrukture kojim dr energetski sistemi Ukrajine i Moldavije integrišu na evropsko tržište električne energije.

U oblasti obnovljivih izvora u zemljama CESEC-a izvršiće se procena potencijala obnovljive energije u regionu do 2030. i 2050. godine i promovisati najbolje prakse i alati za finansiranje razvoja obnovljivih izvora energije.

U pogledu energetske efikasnosti, fokus će biti na finansiranju i korišćenju finansijskih instrumenata kako bi se podstakla privatna ulaganja. Fokus će biti i na vrstama podrške za razvoj projekata.