Otpad

Zainteresovana javnost u Srbiji traži ponavljanje javne rasprave o Predlogu programa upravljanja otpadom 2021.-2024.

Javna rasprava Program upravljanja otpadom Srbija

Slika: Balkan Green Energy News

Objavljeno

01.10.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

01.10.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Nevladine organizacije i eksperti zatražili su danas da se javna rasprava o tri godine očekivanom Predlogu programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2021. do 2024. godine ponovo zakaže jer je bila organizovana netransparentno i na brzinu. Rasprava će trajati do 8. oktobra. Osim Ministarstvu komentare na dokument možete poslati i našem portalu. Objavićemo svaki komentar.

Dobar deo zainteresovane javnosti je za javnu raspravu saznao tek pre dva dana kada je na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine najavljena video konferencija u okviru Javne rasprave o Predlogu programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2021. do 2024. godine, koja se održala danas.

Učesnici konferencije su postavili pitanje nedostupnosti samog dokumenta Predloga programa upravljanja otpadom jer u najavi ovog skupa nije bilo linka preko koga bi moglo da se dođe do dokumenta. Na kraju se ispostavilo da link i dokument mogu da se nađu, ali na stranici koja nije deo glavnog menija sajta i odnosi se na javne rasprave.

Javnost je za javnu raspravu saznala pre dva dana kada je najavljena video konferencija u okviru javne rasprave

Učesnici konferencije su, takođe, bili nezadovoljni veoma skromnom komunikacijom Ministarstva o ovako važnoj temi, i ukazali su da je o ovakvom dokumentu javnost trebalo da bude obaveštena kroz medije, društvene mreže i sam sajt Ministarstva, mnogo ranije i vidljivije, jer je reč o kompleksnom dokumentu sa više od 430 strana.

Podsetićemo da je Predlog programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2021. do 2024. godine glavni dokument za planiranje upravljanja otpadom u zemlji koja ima preko tri hiljade divljih deponija, u kojoj su tokom leta gorele brojne nesanitarne deponije, u kojoj su tokovi opasnog otpada netransparentni, a rešenje za upravljanje ambalažnim otpadom i dalje ne postoji.

Ono što bude usvojeno kao pravac delovanja kroz ovaj dokument uticaće i na lokalne samouprave, i na javna-komunalna preduzeća, kao i na građane i firme, te je bilo za očekivati da u ovoj raspravi učešće uzme što veći broj predstavnika različitih zainteresovanih javnosti, a pre toga da budu i propisno obavešteni.

Tanasković: ispoštovali smo zakonskih 20 dana za javnu raspravu

Jelena Tanasković, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, na konferenciji je priznala da je trebalo ovaj skup najaviti i ranije, ali da je bilo dovoljno vremena da se svi zainteresovani upoznaju sa Predlogom programa jer je dokument postavljen na sajt Ministarstva 16. septembra. Ona je istakla da se javna rasprava završava 5. oktobra, ali da će biti produžena do 8. oktobra.

U svojevrsnoj krizi koja je nastala povodom javne rasprave, a sa ciljem da omogućimo da se glas zainteresovane javnosti čuje i da doprinesemo transparentnosti samog procesa, portal Balkan Green Energy News poziva sve zainteresovane strane da ukoliko žele, svoje komentare, osim Ministarstvu, dostave i nama, te da će svi komentari biti objavljeni na našem portalu.

Arhus centar: ponoviti javnu raspravu

Arhus centar Južne i Istočne Srbije i Mreža Arhus centara Srbije saopštili su da je u organizaciji današnjeg onlajn događaja napravljeno niz propusta, pre svega jer je zakazan samo dva dana ranije, kao i da je program javne rasprave bio manjkav i objavljen nedovoljno transparentno, čime je prekršen niz pravno obavezujućih dokumenata koje je usvojila Srbija.

Zakonom o potvrđivanju Arhuske konvencije ova konvencija je inkorporirana u pravni sistem Srbije, a Mreža Arhus centara Srbije smatra da su prilikom sprovođenja javne rasprave o Predlogu programa prekršeni član 6. član 7. i član 8. Arhuske konvencije, koji definišu učešće javnosti koje se odnosi na planove, programe i politiku u vezi sa životnom sredinom, procedure učešća javnosti i da kvalifikovano učešće javnosti tokom pripreme izvršnih procesa i zakonski obavezujućih normativnih instrumenata nije moglo da bude sprovedeno.

Pozivamo Ministarstvo da objavi analizu efekata Predloga programa

„Pozivamo Ministarstvo zaštite životne sredine da ponovi javni poziv za učešće u javnoj raspravi, sa svim relevantnim podacima u skladu sa članom 42. Poslovnika Vlade i da produži rok održavanja ponovljene javne rasprave na minimum 30 dana. Takođe, pozivamo Ministarstvo da, u skladu sa odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, ex-ante analizu efekata Predloga programa učini dostupnom javnosti prilikom ponavljanja javne rasprave“, izjavila je Sonja Popović, menadžerka Arhus Centra Južne i Istočne Srbije.

Kristina Cvejanov: javna rasprava bez učešća zainteresovane i stručne javnosti

„Danas smo bili svedoci simuliranja javne rasprave, za koju je poziv objavljen na sajtu Ministarstva svega 48 sati pre događaja“, navela je Kristina Cvejanov, konsultantkinja za upravljanje otpadom, i dodala da je u eri savremenih komunikacija nedopustiva praksa organizovanja javnih rasprava bez učešća zainteresovane i stručne javnosti.

Kako je moguće, upitala je ona, da Ministarstvo gotovo svakodnevno putem medija i društvenih mreža građane obaveštava o promotivnim aktivnostima ministarke Irene Vujović, a da istovremeno očekuje da se isti o javnim raspravama informišu redovnim pretraživanjem sajta Ministarstva.

Zašto na video konferenciju nisu direktno pozvane organizacije koje zastupaju interese zainteresovanih strana, a koje su čak i u samom planskom dokumentu vrlo jasno navedene

„Kako je moguće da za jedan ovako važan događaj nisu upućeni direktni pozivi ni organizacijama koje zastupaju interese zainteresovanih strana, a koje su čak i u samom planskom dokumentu vrlo jasno navedene – lokalne samouprave, komunalna preduzeća, privreda, reciklažna industrija, udruženja potrošača, civilne organizacije?“, istakla je Cvejanov.

Potpuna je misterija zbog čega je važan planski dokument koji se čeka više od tri godine jer je prethodna Strategija upravljanja otpadom istekla još 2019, naprasno izvučen iz fioke, a proces javne rasprave organizovan netransparentno i na brzinu. To je, smatra ona, verovatno u korelaciji sa činjenicom da Ministarstvo paralelno radi na izmenama Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, za koje javna rasprava još nije zakazana iako se govori da je planirano njihovo usvajanje do kraja ove godine.

Stiče se utisak da aktuelno Ministarstvo kada su stručni kapaciteti u pitanju nije doraslo ovom poslu

„Oblast upravljanja otpadom koja je obuhvaćena ovim dokumentima je izuzetno široka i kompleksna. Nakon današnje prezentacije stiče se utisak da aktuelno Ministarstvo kada su stručni kapaciteti u pitanju nije doraslo ovom poslu, niti razume važnost dokumenta koji treba da obezbedi da se konačno upravljanje otpadom u Srbiji dovede na nivo civilizovanih zemalja. Time je još značajnije obezbediti učešće zainteresovane i stručne javnosti, uključujući pre svega one na koje se ovi planski i regulatorni dokumenti donose, kako bi njihove preporuke mogle da obezbede neophodni kvalitet i primenjivost. Dakle, jedino ispravno što nakon ove javne rasprave Ministarstvo zaštite životne sredine može da uradi, da je ponovi, obezbedi efikasno informisanje zainteresovane javnost i produži rok za dostavljanje komentara“, istakla je Cvejanov.

Šta piše u Predlogu programa?

Predstavljajući Predlog programa Jelena Tanasković je istakla da se u Srbiji godišnje napravi 12 miliona tona otpada, od čega je oko dva miliona komunalni otpad. Zemlja, kako je dodala, ima deset sanitarnih deponija, koje su obradile 440.000 tona otpada, ali ozbiljniji problem je da je registrovano 2.170 diljvih deponija, iako se procenjuje da ih ima više od 3.500.

„Glavni cilj upravljanja otpadom je postizanje održivog sistema upravljanja otpadom kako bi se smanjilo zagađenje životne sredine. Da bi se postigao cilj pravni okvir se mora usaglasiti sa direktivama EU, što će i biti urađeno Predlogom programa“, istakla je ona.

Prelazi se sa koncepta regionalnih deponija, na sistem regionalnih reciklažnih centara

Jedna od najvažnijih promena koju donosi Predlog programa je prelazak sa koncepta regionalnih sanitarnih deponija na koncept regionalnih reciklažnih centara.

Tanasković je u ovoj godini najavila potpisivanje ugovora o kreditu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o gradnji osam regionalnih reciklažnih centara koji će pokrivati 50 lokalnih samouprava. Ti centri podrazumevaju odvojeno prikupljanje, separaciju, reciklažu i tretman nereciklabilnog otpada, što je, prema njenim rečima, put kojim država želi da ide, i posle ovih osam centara će se graditi i drugi.

„Predlogom programa želimo da podelimo teritoriju Srbije na regione da na što efikasniji način prerade što više otpada, kako mi što manje otpada ostalo nerešeno, kao i da se više primenjuje princip cirkularne ekononomije”, istakla je ona.

Kuzmanović: predlog da se uvede depozitni sistem

Govoreći o konceptu Predlog programa, Snežana Kuzmanović, načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu, navela je da se pored uvođenja reciklažnih centara planira i uvođenje depozitnog sistema jer 90 odsto ambalažnog otpada mora biti reciklirano, što implicira izradu novog Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Radna grupa za ovaj zakon je već formirana.

Kuzmanović je kao deo koncepta navela i smanjenje broja regionalnih deponija i uvođenje principa cirkularne ekonomije i prevencije otpada.

Cvejanov: kako je depozitni sistem postao razlog za donošenje Predloga programa

Kristina Cvejanov kaže da nije jasno zbog čega je u prezentaciji samog dokumenta kao jedan od razloga za njegovo donošenje navedeno uvođenje depozitnog sistema za ambalažu, a koji se bukvalno nigde ne spominje u tekstu Programa upravljanja ambalažnim otpadom.

„Postavlja se pitanje kako je to Predlog programa upravljanja otpadom usklađen sa novim EU direktivama, što su naglasili predstavnici Ministarstva, kada se ne bavi problematikom jednokratne plastike i omogućava dalje korišćenje oksodegradabilnih kesa (u Srbiji proglašenim „biorazgradivim“), a koje su od 3. jula zabranjenje u svim državama članicama EU“, rekla je ona.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Spalionica otpada nece biti izgradjena nedaleko od Brckog mrtvica lopare

Spalionica otpada planirana nedaleko od Brčkog neće biti izgrađena

24 новембра 2021 - Postrojenje je planirano u naselju Mrtvica u u opštini Lopare, ali investitori nisu dobili neophodne dozvole

nacrt zakona o upravljanju otpadom komentari gradjevisnki otpad nvo

Kritika na račun rešenja novog nacrta zakona o upravljanju otpadom za građevinski otpad i mobilna postrojenja

09 новембра 2021 - Nacrt, o kojem je završena je javna rasprava, otvara i mogućnost da se u mobilnim postrojenjima obavlja tretman svih vrsta otpada, što je loše

Istrazivanje 85 odsto gradjana podrzava uvodjenje depozitnog sistema

Istraživanje: 85 odsto građana podržava uvođenje depozitnog sistema

05 новембра 2021 - Rezultati su deo istraživanja o reciklaži ambalaže za jednokratnu upotrebu koje je sproveo Centar potrošača Srbije (CEPS)

Crna Gora reciklira oko jedan odsto komunalnog otpada

Crna Gora reciklira samo oko jedan odsto komunalnog otpada

04 новембра 2021 - Zacrtani cilj za recikliranje komunalnog otpada je veći od 20 odsto, dok je cilj Evropske unije 55 odsto do 2025.