Vlasnik malih hidroelektrana tužio kosovsku* aktivistkinju Shpresu Loshaj za klevetu

Shpresa Loshaj iz pokreta Pishtarët kaže da će odgovoriti na tužbu preduzeća KelKos, koje je zatražilo 100.000 evra na ime klevete nakon što je ona ukazala na uništavanje životne sredine tokom sprovođenja njegovih projekata na Kosovu*. Ova ćerka firma austrijske kompanije Kelag-Kärntner Elektrizitäts ima četiri male hidroelektrane.

Mnogo je dokaza u video snimcima i na fotografijama, kao i u svedočenjima, o šteti koju je KelKos naneo tokom kontroverzne izgradnje svojih malih hidroelektrana, izjavila je Shpresa Loshaj za Balkan Green Energy News nakon što se zbog njenih optužbi kompanija obratila sudu. Ona je ovde uslikana na lokaciji Zalli i Rupës, gde je firma pre nekoliko godina izvlačila šljunak.

Ova aktivistkinja je izjavila da je preduzeće pod kontrolom kompanije Kelag-Kärntner Elektrizitäts iz Austrije pokrenulo SLAPP tužbu. Akronim označava strateške sudske postupke protiv učešća javnosti (strategic litigation against public participation), a podseća na englesku reč slap – šamar. Navedena pripadnica pokreta Pishtarët, što znači baklja, navela je da operater hidroelektrana traži odštetu od 100.000 evra.

On je prošle godine isto tako tužio aktivistu Adriatika Gacaferija iz Dečana i tražio 10.000 evra. Tada su ovaj potez kritikovale nevladine organizacije, pa i Viola von Cramon, članica Evropskog parlamenta i njegovog Odbora za spoljne poslove i izvestilac za Kosovo*.

Samo delić prekršajâ

„Otkrili smo samo mali deo njihovih prekršaja. Vidljiva degradacija je jedan deo, ali šteta naneta našim javnim institucijama je nepopravljiva i bojim se da će biti potrebne decenije da se one povrate“, izjavila je Loshaj i optužila vladine institucije da su odluke o KelKos-u donosile „u mraku, bez ikakvog učešća javnosti“.

Ta firma ima „mnogo toga da se plaši i sakrije“ i zato se „odlučuje na drastične mere“, naglasila je i dodala da investitor pokušava da je „ućutka“ i „spreči druge da govore“. Po rečima Loshajeve, KelKos je predao tužbu zato što je ona pisala na Fejsbuku i govorila za medije i čak zbog toga što se obratila Regulatornom uredu za energiju (ERO) i Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje.

Barijere za učešće javnosti

„Na primer, kada se prijavljuju za dozvolu, u obavezi su da obaveste javnost i čekaju osam dana na reakcije. U Novembru 2020. su dobili dozvole od ERO-a, ali ni KelKos ni ERO nisu učinili zahtev javnim i čak se nisu udostojili da objasne zašto. Samo to je dovoljno da se vidi koliko KelKos poštuje nas i naše zakone“, izjavila je i otkrila da će odgovoriti na tužbu.

KelKos je prošle godine tužio lokalnog aktivistu Adriatika Gacaferija za 10.000 evra odštete

Loshaj je navela da se ugovor kompanije s opštinom „drži sakrivenim, tako da stanovnici Dečana ne bi mogli za sebe da dobiju ništa“, a da su ministarstvo i opština javno podržali KelKos, a ne aktiviste i aktivistkinje. „Podrška koju dobijamo je apsolutno zadivljujuća i nadahnjujuća, jer iako su nas naše institucije potpuno izneverile, ljudi i dalje mogu da se ujedine i zaštite životnu sredinu i jedni druge, i to nam daje nadu u budućnost Kosova“, podvukla je.

Šteta ostaje

Aktivističke grupe su ranije tužile kompaniju zbog toga što nije ispunila svoju obavezu da popravi štetu koju je učinila na Pećkoj Bistrici, reci koja se naziva i Lumbardhi, pa je sud naredio u decembru da se obustavi rad dve hidroelektrane, ali ERO je poništio meru, kaže Loshaj. Po njenoj tvrdnji, skupštinski odbor zadužen za istragu otkrio je mnoge nepravilnosti.

KelKos ima četiri hidroelektrane na zapadu Kosova*: Lumbardhi 1 (osam megavata), Lumbardhi 2 (sedam), Belaja (7,5) i Deçani (9.5 megavata).

Zaštitnik građana ukazao na nepravilnosti

U izveštaju kojeg je objavio ranije ovog meseca, zaštitnik građana Naim Qelaj ukazao je na „nesigurnost oko zakonitosti rada hidroelektrana, što je rezultat nedostatka transparentnosti i odgovornosti nadležnih tela“. Iako je nezadovoljstvo građana i civilnog društva poraslo, a s njim i intenzitet njihovih reakcija, vlasti uopšte nisu pružile jasna objašnjenja u vezi sa zakonitošću rada hidroelektrana“, stoji u dokumentu.

Lokalni Albanci i Srbi su zajedno protestovali protiv projekata hidroelektrana u Štrpcu

Ovaj zvaničnik je preporučio Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje i opštinama Dečani i Štrpce da učine svu dokumentaciju javnom. Qelaj je napisao da vlasti treba da daju prioritet slučajevima hidrocentrala.

Dobrivoje Stevanović iz Štrpca je uputio prvu od žalbi koje su dovele do istrage i to u ime 1.200 stanovnika područja u kojem je Matkos gradio male hidroelektrane. Spor je ujedinio lokalnu srpsku i albansku zajednicu protiv uništavanja životne sredine. Qelaj je urgirao vladu da poštuje ljudska prava, pravo građana da učestvuju u donošenju odluka kao i njihovo pravo na pristup pravdi.