Vazduh u Skoplju ove zime čistiji nego u prethodnih sedam godina

Građani Skoplja, glavnog grada Severne Makedonije, koji je redovni gost na listi svetskih gradova sa najzagađenijim vazduhom, konačno mogu da udišu vazduh koji je manje zagađen nego prethodnih godina, tvrde gradske vlasti. Predstavnici državnih institucija kažu da su ovo rezultati mera za smanjenje zagađenja koje su primenjivane prethodnih godina.

Zagađenje vazduha u Skoplju je ogroman problem, o kojem, možda, najbolje svedoči podatak da su gradske vlasti januara 2019. godine morale da nabave prečistače vazduha za sve učionice srednjih škola. Skoplje, inače, nije usamljeno u ovoj borbi u regionu jer slične probleme imaju i drugi gradovi.

Ipak, najnoviji podaci sa državnih mernih stanica u Skoplju za januar 2021. pokazuju da su stanovnici ovog grada udisali vazduh koji je bio najmanje zagađen u poređenju sa istim mesecom u poslednjih sedam godina, saopštio je Grad Skoplje, a preneo portal Nezavisen vesnik.

Maksimalna prosečna dnevna koncentracija čestica PM 10 bila je 162 mikrograma u januaru 2021, dok je 2015. bila 560 mikrograma

Podaci mernih stanica pokazuju da je u januaru maksimalna prosečna dnevna koncentracija čestica PM 10 bila 162 mikrograma po kubnom metru, dok je 2015. bila čak 560.

Smanjuje se, kako se dodaje, i broj dana kada je prosečna dnevna koncentracija PM 10 bila iznad granične vrednosti (50mg/m3), kao i prosečna izmerena dnevna maksimalna i minimalna koncentracija PM 10. Sve državne merne stanice, uključujući Centar, Gazi Baba, Rektorat, Novo Lisiče i Karpoš, zabeležile su najbolje vrednosti za januar u poređenju sa istim mesecom u poslednjih nekoliko godina.

Na primer, u Centru je u januaru 2016. bilo 26 dana sa prosečnim dnevnim koncentracijama iznad maksimalne vrednosti, dok je ove godine bilo samo 13 dana. Najveća dnevna koncentracija PM 10 čestica u januaru 2017. bila je 482,40 mikrograma, a u januaru 2021. 141,30, pokazuju podaci Grada Skoplja.

Podaci sa mernih stanica Gazi Baba, Karpoš i Novo Lisiče, kako je naveo Grad, ukazuju da je ovo bio januar sa najmanje dana u kojima je prosečna dnevna koncentracija bila iznad maksimalne vrednosti, najnižom minimalnom dnevnom koncentracijom i najnižom maksimalnom dnevnom koncentracijom u poslednjih sedam godina.

Grad: Rezultati nisu slučajnost, već pokazuju trend

Gradske vlasti rekle su da podaci pokazuju trend, a ne slučajnost, i kao dokaz navode da se i godišnja koncentracija čestica PM 10, takođe, smanjuje.

U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja dodaju da je stalno sprovođenje mera u poslednje dve godine dalo rezultate.

U administrativnim i zdravstvenim ustanovama, uključujući Polikliniku u Čairu, zamenjeni su sistemi grejanja koji zagađuju vazduh, isplaćuju se subvencije za zamenu starih peći inverterskim klima uređajima u domaćinstvima, kao i za zamenu neekoloških sistema grejanja u školama i vrtićima i za ugradnju solarnih fotonaponskih panela, istakli su u Ministarstvu.

Građani mogu da prijave zagađivače državnom inspektoratu

Rezultate je dala i stroža kontrola izvora zagađenja nakon što su građani dobili mogućnost da zagađivače direktno prijave državnoj inspekciji za zaštitu životne sredine.

Vlada Severne Makedonije je, takođe, i ove godine usvojila program smanjenja zagađenja vazduha, a više ministarstava sprovodi aktivnosti sa tim ciljem. Na primer, Ministarstvo ekonomije je najavilo program za promociju obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost u domaćinstvima za 2021. godinu i program subvencionisanja dela troškova za ugradnju uređaja za korišćenje tečnog naftnog gasa (TNG), metana ili drugih alternativnih goriva u vozilima, navelo je Ministarstvo.

Ministarstvo, takođe, priprema izmene zakona. Tako su pripremljene i predložene izmene zakona o kvalitetu ambijentalnog vazduha, kojima su utvrđeni kriterijumi i usvojena lista opština koje će morati da pripremi planove za čist vazduh.

Osim toga, u skladu sa zakonodavstvom EU, određene lokalne samouprave imaju obavezu da usvoje kratkoročne akcione planove u periodima kada je zagađenje vazduha veliko. Ti planovi trebalo bi da sadrže obavezne mere za saobraćaj, industriju, osetljive grupe, kao i eventualno ograničenje radnog vremena, saopštilo je Ministarstvo.

Državna revizorska institucija: Većina planiranih mera nije sprovedena

Sa druge strane, postoje i mišljenja da  država ne radi dovoljno da vazduh bude čistiji.

Prošle nedelje državna revizorska institucija Državniot zavod za revizija objavila je izveštaj o kvalitetu vazduha koji ukazuje da aktivnosti sprovedene u poslednje tri godine, iako predstavljaju napredak, nisu postigle željene rezultate u smanjenju zagađenja vazduha.

Problem zagađenja vazduha u zemlji dugoročno zahteva sistemski integrisani pristup svih zainteresovanih strana (institucija na centralnom i lokalnom nivou, privatnog sektora i građana), navela je ova institucija.

Nadzor i kontrola su na niskom nivou, a vrlo mali deo budžetskih sredstava na centralnom i lokalnom nivou dodeljuje se za sprovođenje mera obuhvaćenih planskim dokumentima.

Zbog toga većina mera nije ni sprovedena, navodi se u izveštaju.

Eko-svest: Problem nije rešen

I nevladina organizacija Eko-svest ističe da podaci o zagađenju vazduha, posebno u glavnom gradu Skoplju, opet govore da je situacija kritična.

„Građani moraju da primoraju institucije da učine više na rešavanju ovog velikog problema. Od institucija tražimo da pripreme strategiju za pravednu energetsku tranziciju, alternative za zeleni transport, kao i pravične propise za efikasno grejanje domaćinstava“, saopštila je ova organizacija.

Eko-svest navodi da građani i institucije moraju sebi da postave sledeća pitanja ako žele da reše problem zagađenja vazduha: koje automobile vozimo, koja goriva i prevoz koristimo, kako grejemo domove, šta radimo sa opasnim otpadom, koristimo li obnovljive izvore energije, kakva industrija radi oko nas, da li učestvujemo u donošenju važnih odluka za zajednicu u kojoj živimo.