U Hrvatskoj na čekanju 40 projekata za obnovljivu energiju

Trenutno je na čekanju oko 40 projekata obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj, procenjuju u Hrvatskoj gospodarskoj komori, i dodaju da je najveći izazov elektromreža što bi moglo da ugrozi ne samo priključenje novih elektrana, nego i rad onih koji su već priključeni.

Nedavni odlazak značajnog stranog investitora, kako dodaju u Hrvatskoj gospodarskoj komori, ne daje nadu da će se situacija uskoro promeniti. Naime, u oktobru norveška državna energetska kompanija Statkraft odlučila je da napusti tržište Hrvatske.

Marija Šćulac, direktorica Sektora za industriju i održivi razvoj HGK, izjavila je da i kada postoje zakoni onda nedostaju akta za njihovo sprovođenje. Dodatna stvar je, kako je navela, da regulativa nije usklađena između različitih ministarstava i institucija.

Dok jedni odobravaju, drugi postavljaju dodatne zahteve koji usporavaju proces, dodala je ona, saopštila je HGK.

Šćulac: Sistem stoji u mestu

Kada se govori o izazovima finansiranja projekata, često se misli na nedostatak izvora finansiranja ili nepovoljne uslove za ulaganje.

Ali, kako je istakla, kod obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj investitori se suočavaju sa specifičnim problemom – neizvesnošću oko osnovnih troškova, poput cene priključenja na mrežu koja nije određena još od 2022. godine.

Neizvesnost usporava razvoj celog sektora, pa zato sistem stoji u mestu, naglasila je Šćulac na konferenciji Bolja energija.

Ona je naglasila da najveći izazov ostaje mreža, odnosno njen kapacitet, starost i finansiranje modernizacije.

Više od 50 odsto prenosne infrastrukture premašilo je svoj vek trajanja

Više od 50 odsto prenosne infrastrukture, kako je podsetila, premašilo je svoj vek trajanja, a Nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP) predviđa integraciju dodatnih 4.800 MW do 2033. godine. Smatra da to zahteva hitna ulaganja, ali prema NEKP-u minimalno potrebnih 2,3 milijarde evra do 2030. daleko je od osiguranog.

„Da, postoje planovi za dodatne kapacitete i stabilnost mreže, ali realizacija dolazi prekasno. Dovest ćemo se u situaciju da čak i realizirani projekti neće moći proizvoditi energiju u punom kapacitetu“, ističe Šćulac.

Ona ističe da je potrebno da se otvori prostor za fleksibilniju integraciju putem skladištenja energije, decentralizovane proizvodnje.

Dalji rast sektora i smanjenje zavisnosti od uvoza struje nisu mogući ako se ove stvari ne promene, savetovala je Šćulac.