Energetska efikasnost

Toplotne pumpe su dvostruko efikasnije od grejanja na fosilna goriva

Toplotne pumpe su dvostruko efikasnije od grejanja na fosilna goriva

Foto: Freepik

Objavljeno

14.09.2023.

Država

Komentari

comments icon

1

Podeli

Objavljeno

14.09.2023.

Država

Komentari

comments icon

1

Podeli

Toplotne pumpe su duplo efikasnije od grejanja na fosilna goriva, čak i na nižim temperaturama, pokazala je nova studija. Autori ističu značaj te tehnologije za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.

Toplotne pumpe mogu biti višestruko efikasnije od grejanja na naftu i gas kao i na električnu energiju, navodi se u novoj studiji Univerziteta u Oksfordu i organizacije Regulatory Assistance Project.

Autori studije, objavljene u časopisu Joule, navode da su toplotne pumpe postale ključna tehnologija u tranziciji ka pouzdanom snabdevanju čistim energentima te najvažnija za budućnost grejanja.

Analiza je pokazala visoke performanse i pri niskim temperaturama. Ovi uređaji rade dva do tri puta efikasnije od sagorevanja goriva ili grejanja na struju, navodi autorski tim.

Toplotne pumpe rade dva do tri puta efikasnije od sagorevanja goriva ili grejanja na struju

Toplotne pumpe koriste energiju iz prirode i iskorištavaju temperaturne razlike. Kao izvori energije za zagrevanje koriste se zemlja, podzemne vode ili spoljni vazduh.

Glavni pokazatelj efikasnosti toplotnih pumpi je koeficijent efikasnosti (COP) – uložene energije i dobijene toplote. Što je koeficijent veći, to je toplotna pumpa efikasnija.

Prosečni COP od tri do četiri je uobičajen za domaćinstva, što znači da se tri do četiri jedinice toplote stvaraju iz svake jedinice električne energije. Najveći COP imaju pumpe koje koriste vodu, zatim zemlju i, na kraju, vazduh.

Toplotne pumpe su dovoljne za zagrevanje u umerenoj klimi

Analizirani su podaci iz sedam terenskih istraživanja performansi vazdušnih toplotnih pumpi u umerenoj klimi, gde je prosečna temperatura za januar iznad minus 10 stepeni Celzijusa.

Na između pet i minus 10 stepeni, COP je iznosio 2,74. To znači da toplotne pumpe imaju znatno veću efikasnost nego uređaji na fosilna goriva i električni grejni sistemi, objasnili su naučnici.

U studiji je zaključeno da su i vazdušne toplotne pumpe, koje su nalakše za ugradnju, pogodne za temperature ispod nule.

Studija pokazala efikasnost toplotnih pumpi pri ekstremno niskim temperaturama

U ekstremno hladnim klimama, toplotne pumpe su dvostruko efikasnije od električnih grejalica, navodi se u studiji.

U ekstremno hladnim klimama, toplotne pumpe su dvostruko efikasnije od električnog grejanja

Efikasnost opada u ekstremno hladnim uslovima. Ipak, mogu da posluže kao rezervna opcija za zagrevanje, napominju autori. Rezultati su pokazali da se može postići COP između 1,5 i dva čak i pri ekstremno niskim temperaturama, kao što je minus 30.

Toplotne pumpe koriste stabilnu i ujednačenu temperaturu zemlje tokom cele godine i pružaju visok nivo efikasnosti u hladnim uslovima, navode autori.

U Evropi se u hladnijim zemljama koriste već decenijama. Norveška je 2021. imala malo više od 60 toplotnih pumpi na 100 domaćinstava, a slede Švedska i Finska (sa oko 45 svaka) i Estonija (35).

Norveška je 2021. imala oko 60 toplotnih pumpi na 100 domaćinstava

Autori navode i da se oko 80 procenata evropskih domaćinstava nalazi u zemljama gde prosečne januarske temperature ne padaju ispod nula stepeni. Oni napominju da je šira primena vazdušnih toplotnih pumpi realna opcija za dekarbonizaciju.

Komentara: (1)
Jura / 21.09.2023.

Kad sam ja zadnji put gledao kataloge dizalica topline (zračne), COP je bio 1 za temperature ispod nule… i onda se uključuje dodatno električni grijač (opet 1 kWe za 1 kWt). Koji perpetuum mobile su u međuvremenu otkrili baš me zanima…

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska nekp cilj oie povecanje

Hrvatska povećala cilj za udeo obnovljive energije sa 36 odsto na 42 odsto

14. septembar 2023. - Hrvatska je povećala sve najvažnije ciljeve u ažuriranom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period 2021-2030.

gabrovo formira gradsku zonu bez emisija CO2

Gabrovo u Bugarskoj formira prvu gradsku zonu bez emisija CO2

14. septembar 2023. - Grad Gabrovo je prepoznat kao predvodnik klimatskih i energetskih inicijativa u Bugarskoj, a sada ide i korak dalje sa ciljem da do 2030. godine formira gradsku zonu bez emisija ugljen-dioksida

crna gora ibrd kredit stednja energije cedis brojila

Crna Gora investira 34 miliona evra u štednju energije i modernizaciju distributivne mreže

14. septembar 2023. - Investicije su deo Projekta dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore i finansiraće se najvećim delom iz kredita

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Pozar u zelenu i digitalnu tranziciju

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Požar ušla u zelenu i digitalnu tranziciju

14. septembar 2023. - Energetski institut Hrvoje Požar je zvanično otvorio vrata svog Nacionalnog trening centra za zgrade gotovo nulte energije (nZEB)