Električna energija

Termoelektrane na ugalj širom Balkana izgurane sa tržišta

Termoelektrane na ugalj sirom Balkana izgurane sa trzista Ptolemaida-5

Foto: PPC

Objavljeno

31.05.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

31.05.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

I najnovija termoelektrana na ugalj u Jugoistočnoj Evropi, grčka Ptolemaida 5, u maju je u suštini izgurana sa tržišta električne energije. Ovaj trend je evidentan širom Balkana.

Termoelektrana Ptolemaida 5 nalazi se na severu Grčke. Otvorena je pre dve godine. Vlasnik svih preostalih postrojenja te vrste je elektroprivreda Public Power Corp. (PPC), koju kontroliše vlada u Atini.

Po svemu sudeći, ni ova, najsavremenija elektrana na ugalj u Jugoistočnoj Evropi, nije konkurentna na tržištu električne energije, pritisnuta rastom troškova na ime emisija ugljen-dioksida i jeftinim snabdevanjem iz pogona na obnovljive izvore i prirodni gas.

Ptolemaida 5 je trebalo na jesen da počne s redovnim radom. Međutim, izgleda da je ostala u probnom režimu, budući da od PPC-ja nije bilo objave o bilo kakvoj promeni. Ukoliko jeste tako, ovaj blok ne podleže obavezama koje važe za elektrane angažovane u punom kapacitetu u nacionalnoj mreži i za koje je zadužen operator sistema prenosa IPTO (na grčkom Admie), odnosno ne učestvuje na veleprodajnom tržištu.

Ptolemaida 5 nikada nije dostigla pun kapacitet rada

Bez obzira na to, indikativno je što je stepen iskorišćenosti Ptolemaide 5 tokom prva četiri meseca ove godine bio izuzetno nizak: između 11,9 i 31,3 odsto, po IPTO-vim podacima. Prošle godine su nivoi bili slični – elektrana nikad nije dostigla punu snagu.

Učešće na veleprodajnom tržištu svih elektrana na ugalj u Grčkoj, a one konkretno upotrebljavaju lignit i u PPC-jevom su vlasništvu, od početka maja je neznatno ili na nuli, zbog sezonskog pada potražnje i prestanka potrebe za daljinskim grejanjem.

Očekuje se da će na leto povratiti svoju ulogu, radi stabilizovanja elektroenergetskog sistema i tržišta, kada visoke temperature podignu potrebu za korišćenjem klimatizacionih uređaja i toplotnih pumpi. Termoelektrane na lignit sada u suštini u velikom delu godine čine rezervni kapacitet.

Kapacitetni mehanizam neophodan da elektrane na ugalj opstanu

Operateri gasnih elektrana su takođe pretrpeli pad proizvodnje zbog povećanja količine električne energije iz obnovljivih izvora u sistemu. Po zvaničnim podacima, njihov učinak je 2021. bio 20,9 teravat-sati, a 2023. samo 14,6 teravat-sati.

Svi ovi konvencionalni proizvođači traže od vlade da uvede takozvani kapacitetni mehanizam koji bi im osigurao dugoročno preživljavanje. Takav sistem bi morao da bude predložen Evropskoj komisiji u narednih godinu dana i da bude usklađen sa strogim pravilima Evropske unije.

Cilj je da Grčka održi grupu konvencionalnih elektrana radi energetske bezbednosti, a da im ne plaća ogromne iznose za njihove usluge.

Studije međunarodnih tela poput Evropske mreže operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E) pokazale su da bi gasne elektrane mnogo pre 2030. postale nekonkurentne bez takve podrške.

Ugalj u defanzivi širom Balkana

Termoelektrane na ugalj se i u drugim balkanskim zemljama bore za opstanak. Slovenački premijer Robert Golob upozorio je prošlog meseca da će Termoelektrana Šoštanj – TEŠ, jedino postrojenje na ugalj u zemlji – i rudnik iz kojeg se snabdeva verovatno završiti s radom u naredne tri godine, a zatvaranje je zakazano za 2033. godinu.

Tako su i elektrane na ugalj u Bugarskoj prošle godine skoro prepolovile svoj učinak, jer se njihovi operateri muče u nadmetanju s jeftinijim vrstama električne energije na tržištu i zbog visokih troškova na ime dozvola za ispuštanje CO2 i strogih standarda u pogledu zagađivanja.

S druge strane, Turska, u kojoj nema sistema naplate emisija ugljen-dioksida, pretekla je od početka godine Nemačku i dospela na prvo mesto po potrošnji struje iz uglja, pokazali su podaci nezavisnog klimatskog instituta Ember. Poljsku je sa drugog mesta smenila 2023. godine.

Srbija se sprema da pusti u rad termoelektranu na ugalj Kostolac B3, nakon povelikog kašnjenja u završnoj fazi izgradnje. To će verovatno biti poslednja u Evropi, ne računajući Tursku, a i tamošnji projekti se klimaju.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Energetski koridor Istok Zapad Turske Crne Gore

Energetski koridor Istok-Zapad proći će od Turske do Crne Gore

31. maj 2024. - Bugarski ESO je od SAD dobio grant za studiju za Energetski koridor Istok-Zapad između Turske i Crne Gore, uz moguće povezivanje sa Italijom

strategija razvoja energetike srbije do 2040. javna rasprava

Javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije do 2040 – kako će izgledati sektor energetike za 16 godina

31. maj 2024. - Objavljen je Nacrt strategije i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja strategije razvoja energetike na životnu sredinu

Prenosive solarne elektrane stizu u razrusena podrucja

Prenosive solarne elektrane stižu u razrušena područja

31. maj 2024. - Turski inženjeri su konstruisali fotonaponski sistem od 15 kilovata kojeg svako može da pusti u rad u roku od 15 minuta

makedonija mepso ebrd kredit prenosna mreza enuz basso bozinovska

MEPSO ulaže u prenosnu mrežu kako bi obezbedio priključenje za 1,2 GW obnovljive energije

31. maj 2024. - MEPSO je sa EBRD-om potpisao ugovor o kreditu od 26,4 miliona evra, što je najveći deo sredstava za projekat jačanja prenosne mreže