Svet se ujedinio u borbi protiv zagađenja plastikom, usvojen najznačajniji ekološki dokument posle Pariskog sporazuma

Predstavnici 175 zemalja su na Skupštini Ujedinjenih nacija za životnu sredinu usvojili rezoluciju o okončanju zagađenja plastikom i sastavljanju predloga međunarodnog pravno obavezujućeg sporazuma najkasnije 2024. godine. Rezolucija obuhvata proizvodnju, dizajn i odlaganje, dakle celi životni ciklus plastike. Zagađenje tim materijalom je poprimilo epidemijske razmere, ističu zvaničnici.

Peto zasedanje Skupštine UN za životnu sredinu (UNEA-5) održano je u Najrobiju u Keniji, a višednevno većanje i pregovori su rezultirali jednoglasnim usvajanjem predloga.

Najznačajniji ekološki dokument od Pariskog sporazuma

Tokom ove godine biće uspostavljen Međuvladin pregovarački komitet (INC), koji ima zadatak da do kraja 2024. završi nacrt globalnog pravno obavezujućeg sporazuma.

Konačna verzija treba da obuhvati alternative za celokupni životni ciklus plastike i reciklažu i dizajn reciklabilnih proizvoda i materijala i onih za višekratnu upotrebu.

Dokument treba da bude usredsređen na jačanje međunarodne saradnje, kako bi se olakšali pristup tehnologiji, izgradnja kapaciteta i naučno-tehnička saradnja.

Anderson (UNEP): To je polisa osiguranja za ovu i buduće generacije, tako da mogu da žive sa plastikom i da ne budu osuđeni na propast

„Ovo je najznačajniji ekološki multilateralni sporazum od Pariskog sporazuma. To je polisa osiguranja za ovu i buduće generacije, tako da mogu da žive sa plastikom i da ne budu osuđeni na propast”, izjavila je Inger Andersen, izvršna direktorka Programa UN za životnu sredinu (UNEP).

Uporedo sa pripremom sporazuma za 2024, Anderson ističe da će UNEP raditi sa svim zainteresovanim državama i poslovnim subjektima na napuštanju plastike za jednokratnu upotrebu, kao i na tome da se mobilišu privatne investicije i uklone barijere za ulaganje u istraživanja i nove modele cirkularne ekonomije.

Brojne opasnosti i rizici od plastike

Proizvodnja i zagađenje plastikom negativno utiče na klimatske promene, biodiverzitet i ljudsko zdravlje. Svedoci smo neprestanog porasta godišnje proizvodnje, od dva miliona tona 1950. do 348 miliona tona 2017. godine. Globalna industrija plastike je procenjena na 522,6 milijardi dolara, ističu u UNEP-u, dok se očekuje da će se kapaciteti proizvodnje do 2040. udvostručiti.

Izloženost plastici može da utiče na plodnost, zatim na hormonsku, metaboličku i neurološke aktivnosti, dok otvoreno sagorevanje plastike doprinosi zagađenju vazduha. Prema Pariskom sporazumu, do 2050. će emisije gasova staklene bašte povezane sa proizvodnjom, upotrebom i odlaganjem plastike uzrokovati oko 15 procenata dozvoljenih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Oko 11 miliona tona plastičnog otpada godišnje završi u okeanima, što bi se moglo utrostručiti do 2040, upozoravaju u UNEP-u.

Cirkularna ekonomija za smanjenje negativnog uticaja

Prelazak na cirkularnu ekonomiju umanjio bi količinu plastike koja završava u okeanima za više od 80 procenata do 2040. godine, zaključci su sa samita. Cirkularna ekonomija mogla bi da utiče i na smanjenje u proizvodnji sirove plastike za 55 procenata i da umanji emisije gasova staklene bašte za 25 procenata.

Istorijska rezolucija pod nazivom „Okončanje zagađenja plastikom: ka međunarodno pravno obavezujućem instrumentu“ usvojena je nakon višednevnih pregovora, kojima je prisustvovalo više od 3.400 ljudi, uz 1.500 onlajn učesnika iz 175 država članica Ujedinjenih nacija.

Dobar početak treba da opravda očekivanja

Ovaj dokument je na polju zaštite životne sredine jedan od najambicioznijih još od Montrealskog protokola iz 1989. godine, kojim je zabranjena upotreba supstanci štetnih po ozonski omotač, ističu u organizaciji za zaštitu prirode WWF Adria. Države, preduzeća i društvo imaće obavezu eliminisanja zagađenja plastikom iz svog okruženja na osnovu pravila koje će doneti novi globalni sporazum, stoji u saopštenju.

Države, preduzeća i društvo imaće obavezu eliminisanja zagađenja plastikom iz svog okruženja, na osnovu pravila koje će doneti novi globalni sporazum

„Iako WWF pozdravlja ovu odluku, moramo da naglasimo i da je ovo tek početak i da je neophodan veliki angažman, kao i odlučnost brojnih strana kako bi se ostvario ovaj sporazum i omogućio efikasan prelaz na cirkularnu ekonomiju kada je reč o plastici“, kaže Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.

U toj organizaciji navode da sporazum treba da sadrži i globalne propise za celi životni ciklus plastike, kao i globalnu zabranu štetnih proizvoda i aktivnosti. Takođe, WWF ističe da je potrebno prepoznati ključnu ulogu neformalnog sektora upravljanja otpadom u pokretanju cirkularne ekonomije, kao i da mu se omogući učešće u predstojećim pregovorima.

Polovina otpada je iz zemalja OECD-a

U poslednjem izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj – OECD ističe se da se na svetu proizvodi dvostruko više plastičnog otpada nego pre dve decenije. Pri tome, najveći deo otpada završava na deponijama, spaljuje se ili odlazi u životnu sredinu, dok se samo devet procenata uspešno reciklira.

Na svetu se danas proizvodi dvostruko više plastičnog otpada nego pre dve decenije

U OECD-ovom prvom sveobuhvatnom pregledu Global Plastics Outlook piše da svaka osoba za godinu dana u Sjedinjenim Državama u proseku proizvede 221 kilogram plastičnog otpada, u Evropi 114 kilograma, a u Japanu i Južnoj Koreji po 69 kilograma. Skoro polovina celokupnog plastičnog otpada nastaje u zemljama OECD-a.

Mikroplastika posebna opasnost

Većina zagađenja plastikom je uzrokovana neadekvatnim sakupljanjem i odlaganjem makroplastike, otpadnih predmeta prečnika većeg od pet milimetara, piše u izveštaju. Mikroplastika čini 12 procenata plastičnog otpada koji završava u životnoj sredini i takođe izaziva veliku zabrinutost, napisali su autori. Ti komadići sintetičkih polimera nastaju, na primer, kada se pneumatici taru o podlogu tokom vožnje automobila, slučajnim rasipanjem sitnog plastičnog peleta za proizvodnju plastičnih proizvoda i pranjem sintetičke tkanine.

U izveštaju se navodi da je 2020. kriza izazvana pandemijom dovela do smanjenja upotrebe plastike za 2,2 procenta, ali da je, usled povećanja upotrebe ambalaže za hranu za poneti i plastične medicinske opreme i higijenskih maski, veća količina završila na nepropisnim odlagalištima i u prirodi nego 2019. Kako se ekonomska aktivnost prošle godine oporavila, potrošnja plastike je porasla.

Zabrane i porezi na plastiku za jednokratnu upotrebu postoje u više od 120 zemalja, ali to ne utiče dovoljno na smanjenje zagađenja

Zabrane i porezi na plastiku za jednokratnu upotrebu postoje u više od 120 zemalja, ali to ne utiče u dovoljnoj meri na smanjenje ukupnog zagađenja. Većina propisa je ograničena na predmete poput plastičnih kesa, koje čine mali deo plastičnog otpada. Te zabrane efikasnije su u smanjenju količine otpada nego u smanjenju potrošnje plastike, navode u izveštaju. Porezi na deponije i spaljivanje, koji dovode do toga da se podstiče reciklaža, postoje samo u nekolicini zemalja.

Statistika se ne može reciklirati

Većina plastike koja se danas koristi je devičanska, primarna plastika, koja je napravljena od sirove nafte ili gasa. Globalna proizvodnja plastike od reciklirane, sekundarne plastike je porasla četiri puta, sa 6,8 miliona tona u 2000. na 29,1 milion tona u 2019. godini, ali to je tek oko šest procenata ukupne proizvodnje plastike.

U svetu je 2019. generisano 353 miliona tona plastičnog otpada. Skoro dve trećine potiče od plastike čija je vek trajanja kraći od pet godina. Oko 40 procenata dolazi od ambalaže, 12 procenata od robe široke potrošnje, a 11 procenata od odeće i tekstila. Plastika danas uzrokuje 3,4 procenta globalnih emisija gasova staklene bašte.

Samo devet procenata plastičnog otpada se reciklira. Za te svrhe se zapravo prikupi 15 odsto, a razliku čini materijal koji preostane kao višak i nusproizvod posle prerade i takođe mora drugačije da se zbrine.

Samo devet procenata plastičnog otpada se reciklira, dok 50 procenata završava na deponijama

Oko 19 procenata plastičnog otpada se spaljuje, čak 50 procenata završava na deponijama, dok 22 procenta ne prolazi kroz sisteme upravljanja otpadom, veće odlazi na nekontrolisane deponije, spaljuje se na otvorenom ili završava rasuto u kopnenom ili vodenom okruženju. Procenjuje se da se u morima i okeanima nalazi oko 30 miliona tona plastičnog otpada, dok se u rekama nakupilo 109 miliona tona. Zagađenje plastikom raste i zbog toga što se upravljanje otpadom i reciklaža ne sprovode dovljno uspešno, ističe se u izveštaju OECD-a.