Životna sredina

Jul bez plastike: koje zemlje bacaju najviše plastičnog otpada u okeane?

jul-bez-plastike-okean-otpad

Slika: Pixabay/tkremmel

Objavljeno

14.07.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

14.07.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Petnaest zemalja koje proizvode najviše plastičnog otpada na svetu odgovorne su za godišnju količinu plastike u okeanima čija težina je jednaka težini 2.403 plava kita. Sjedinjene Američke Države su najveći generator plastičnog otpada, ali je Indija ta koja baca najveće količine plastike u okean, pokazuje istraživanje britanske kompanije Raja, koja proizvodi ambalažu.

U SAD se proizvede 42 miliona tona plastičnog otpada godišnje, dok Indija u okean ispusti 126.500 tona, navodi se u izveštaju objavljenom povodom ovogodišnje kampanje Jul bez plastike.

Kampanja Jul bez plastike je pokrenuta u Australiji 2011. godine, ali je u međuvremenu poprimila globalne razmere. Milioni ljudi učestvuju svake godine, a mnogi su posvećeni smanjenju zagađenja plastičnim otpadom, i to ne samo tokom meseca jula.

Indija, Kina i Indonezija su tri najveća zagađivača okeana plastikom

Što se tiče plastičnog otpada koji završava u okeanima, Kina je drugi najveći zagađivač i odgovorna je za 70.700 tona plastike godišnje. Treće mesto zauzima Indonezija, koja svake godine u okean baci 56.300 tona plastičnog otpada, što je jednako težini skoro 18% svetske populacije kljunastih delfina.

Četvrti po redu je Brazil, sa skoro 38.000 tona plastičnog otpada bačenog u okean, a ta količina odgovara težini 278 plavih kitova. Ostale zemlje među prvih 10 na listi su Tajland, Meksiko, Egipat, SAD, Japan i Velika Britanija.

Istraživanje ima za cilj da podstakne ljude da smanje potrošnju plastike

Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se skrene pažnja na važnost recikliranja plastičnih proizvoda i njihove zamene ekološki prihvatljivijim alternativama, kao i da se podigne svest o uticaju plastike na životnu sredinu, saopštila je kompanija Raja.

Kako smanjiti ličnu potrošnju plastike

Kompanija je ponudila i savete kako smanjiti potrošnju plastike u svakodnevnom životu, a neki od njih su zamena jednokratnih čaša za kafu i plastičnih flaša za vodu posudama koje se mogu koristiti više puta, korišćenje čvrstih sapuna umesto tečnih koji se pakuju u plastičnu ambalažu i priprema hrane kod kuće umesto kupovine obroka upakovanih u plastiku.

U Evropskoj uniji (EU), plastika za jednokratnu upotrebu, poput slamki, plastičnih čaša, pribora za jelo, kesa, balona i kutija za pakovanje hrane od ekspandiranog polistirena, čine 70% otpada u morima i na plažama. U nameri da se uvede zabrana ovakvih proizvoda, usvojena je Direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu, a rok za njenu primenu u državama članicama bio je 3. jul ove godine. Međutim, svega nekoliko zemalja je do tog roka primenilo Direktivu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

lokacije u Beogradu za odlaganje iskoriscenih baterija i sijalica

Spisak lokacija u Beogradu gde možete odložiti stare baterije i sijalice

17 маја 2022 - Lokacije na kojima se baterije i sijalice mogu odložiti su prava retkost u Srbiji, pa ovaj toksični otpad nesmetano završava u prirodi

slovenija spalionice otpada uredba

Slovenija gradi tri nove spalionice otpada

12 маја 2022 - Slovenija želi da zaustavi izvoz otpada koji bi mogao da se termički tretira i od njega dobije energija

(Ne)odgovorno-upravljanje-komunalnim-otpadom-u-Srbiji

Video: (Ne)odgovorno upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji

10 маја 2022 - U Srbiji se otpadom ne upravlja efikasno i svake godine 2,4 miliona tona komunalnog otpada nepovratno nanese štetu prirodi u kojoj završi, ali i zdravlju građana.

Kljunasti kit uginuo u grckom moru gutanja plasticnog otpada

Kljunasti kit uginuo u grčkom moru zbog gutanja plastičnog otpada

07 маја 2022 - U želucu uginulog kljunastog kita bilo je 15 kilograma plastike, što baca svetlo na rizike od zagađenosti plastičnim otpadom po morske sisare, ali i ljude