Životna sredina

Svet nije napredovao u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja u protekle dve godine

Svet nije nepredovao u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja u protekle dve godine

Foto: UN

Objavljeno

02.06.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

02.06.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Ispunjavanje globalnih ciljeva održivog razvoja stagnira. Krize na polju zdravstva, klime, stanja biodiverziteta te geopolitička previranja donose velike izazove za održivi razvoj na globalnom nivou, navodi se u izveštaju za ovu godinu o ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (Sustainable Development Goals – SDG) za 2030. godinu. Ipak, prema ambicijama i implementaciji agende održivog razvoja, pozitivan primer u jugoistočnoj Evropi predstavlja Slovenija, koja zauzima visoko 15. mesto na svetu.

Agenda za održivi razvoj za 2030, koju su 2015. godine usvojile sve države članice Ujedinjenih nacija, zajednički je plan za mir i prosperitet za ljude i planetu. U osnovi agende je 17 ciljeva održivog razvoja (SDG), hitan poziv na akciju svih zemalja sveta u globalnom partnerstvu, razvijenih kao i onih u razvoju, navode UN.

Vojni sukobi i rat u Ukrajini imaju velik međunarodni uticaj na bezbednost hrane i cene energije i donose ogromne troškove za humanitarne akcije. Klimatska i kriza koja pogađa biodiverzitet istiskuju prostor za dugoročna planiranja i ulaganja.

Mir, diplomatija i međunarodna saradnja su osnovni uslovi da svet napreduje u ostvarenju SDG-a za 2030. godinu

Mir, diplomatija i međunarodna saradnja su osnovni uslovi da svet napreduje u ostvarenju SDG-a do 2030. i nakon toga, navodi se u izveštaju koji je pripremila grupa nezavisnih eksperata Mreže za rešenja za održivi razvoj (SDSN).

„Osnovni principi SDG-a, društvena inkluzija, čista energija, odgovorna potrošnja i univerzalni pristup javnim uslugama potrebni su više nego ikada, kako bismo odgovorili na glavne izazove našeg vremena“, kaže Jeffrey Sachs, predsednik SDSN-a i glavni autor dokumenta.

Nauka, tehnologija, inovacije i sistemi za sakupljanje podataka i njihovo upravljanje mogu da budu odlučujući u rešavanju glavnih izazova našeg vremena, kao i od velike pomoći da se identifikuju rešenja u kriznim vremenima, istaknuto je u izveštaju.

Hitno je potreban globalni plan za finansiranje održivog razvoja

Ciljevi održivog razvoja su u osnovi plan ulaganja u infrastrukturu, uključujući obnovljivu energiju i digitalne tehnologije, kao i u i ljudski kapital, uključujući zdravstvo i obrazovanje, navodi se u dokumentu.

Ipak, autori napominju da najsiromašnijoj polovini sveta nedostaje pristup tržištu kapitala pod prihvatljivim uslovima.

Sve veći budžetski pritisci, povećavanje potrošnje u vojne svrhe i velike promene u strateškim prioritetima, pogotovo u evropskim zemljama, mogli bi da umanje sredstva predviđena za podršku održivom razvoju na globalnom nivou.

Povećavanje potrošnje u vojne svrhe i velike promene u strateškim prioritetima mogli bi da umanje sredstva predviđena za podršku održivom razvoju na globalnom nivou.

U tom kontekstu, izveštaj naglašava ključnu ulogu Grupe 20 najrazvijenijih i privreda s najbržim razvojem, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i multilateralnih razvojnih banaka u podršci i sveobuhvatnom i globalnom finansiranju ostvarivanju SDG-a.

Na putu ka 2030. godini

Indeks SDG-a je procena ukupnog učinka svake zemlje na ispunjavanje 17 globalnih ciljeva. Ona daje jednaku težinu svakom cilju.

Globalni prosek SDG indeksa blago se smanjio drugu godinu zaredom, u najvećoj meri zbog uticaja pandemije na cilj da se iskoreni siromaštvo (SDG 1) i onaj koji se tiče dostojanstvenog rada i privrednog rasta (SDG 8), kao i zbog nedovoljnog napretka na polju klime, stanja biodiverziteta i održivog urbanog razvoja (SDG 11-15).

Trend ciljeva održivog razvoja po regionima i prema dohotku

Integracija SDG-a u politiku, propise, budžete, sisteme praćenja i drugu državnu politiku i procedure i dalje se veoma razlikuje među zemljama.

Na vrhu indeksa SDG-a za ovu godinu nalazi se Finska, a za njom još tri nordijske zemlje: Danska, Švedska i Norveška. Prvih 25 mesta drži Evropa, ako se izuzme Japan, koji je na 19. poziciji.

Ukupna ocena indeksa Finske je 85,9, što je procenat dostizanja najboljeg mogućeg ishoda u okviru svih 17 ciljeva.

Prema rezultatima za 2022, Slovenija je petnaesta sa 80 indeksnih poena. Hrvatska je na 23. mestu, Srbija na 35, Severna Makedonija na 57, BiH na 59, dok je Crna Gora na 86. poziciji i najslabije je rangirana evropska država, sa indeksom SDG-a na 68,2 boda.

Što se tiče ostatka Jugoistočne Evrope, Rumunija je na 30. a Grčka na 32. mestu. Bugarska je na 42. poziciju. Na začelju su Kipar (43) Albanija (61) i Turska na (71).

Na svetskom planu su najgore rangirane afričke države Čad, Južni Sudan i Cenatralnoafrička Republika, sa oko 40 indeksnih poena. Ipak, u ovim zemljama je zabeležen napredak u domenu klimatske akcije.

Podrška i politički napori

Među članicama G20, Sjedinjene Države, Brazil i Rusija pokazuju najmanju podršku Agendi 2030 i postizanju SDG-ova. Nasuprot tome, u toj grupi relativno visoku podršku ispunjavanju ciljeva pokazuju Argentina, Nemačka, Japan i Meksiko.

Sjedinjene Države, Brazil i Rusija pokazuju najmanju podršku Agendi 2030 i postizanju SDG-a

Region Istočne i južne Azija je najviše napredovao po pitanju SDG-a od usvajanja 2015, a izdvajaju se Bangladeš i Kambodža. Autori napominju da su Benin i Meksiko poslednjih godina izdali državne obveznice za SDG kako bi povećali investicije u održivi razvoj.

Benin i Meksiko su izdali državne obveznice SDG-a kako bi povećali investicije u održivi razvoj

Pojedine zemlje, poput Nigerije, imaju velike praznine u svom indeksu SDG-a, ali su dobile relativno visoke ocene za političke napore. Ambiciozni i temeljni nacionalni ciljevi, strategije i planovi su ključni za pretvaranje SDG-a u akcioni plan, naglašeno je u izveštaju.

Bogate zemlje snose posebnu odgovornost kada je u pitanju prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena i očuvanje globalnih zajedničkih dobara (global commons).

SDG indeks i skala posvećenosti država ciljevima održivog razvoja

U izveštaju se navodi da bogate zemlje nisu ispunile obavezu da prikupe 100 milijardi dolara godišnje zaključno sa 2020. godine kako bi ublažile dalji rast temperature i pomogle siromašnijim zemljama da se prilagode klimatskim promenama.

Prošle godine je samo pet zemalja članica grupe za razvojnu pomoć u okviru Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), dostiglo nivo potrošnje 0,7 procenata bruto društvenog proizvoda na razvojnu pomoć. To su Danska, Nemačka, Luksemburg, Norveška i Švedska.

Primedbe iz izveštaja

U izveštaju se navodi i to da bogate zemlje loše utiču na druge, posebno kroz neodrživu potrošnju. Po indeksu negativnog međunarodnog uticaja za 2022, Taj faktor ostavlja posledice na socioekonomskom i planu zaštite životne sredine širom sveta, stoji u studiji, u kojoj se ističe neodrživog sistema trgovanja i lanca snabdevanja.

SDG indeks i indeks prelivanja, po regionima

U izveštaju se navodi da je Evropska unija u poslednjih nekoliko godina uspela da razdvoji ekonomski rast i domaće emisije CO₂, ali da nema znakova strukturnog pada u uvoznim emisijama CO₂, odnosno emisija CO₂ koje su stvorene u inostranstvu da bi se zadovoljila potrošnja EU. Potražnja za hranom u 27-članom bloku doprinosi emisijama zagađujućih sitnih čestica tipa PM sa 16 procenata van njegovih granica.

Prema podacima WWF-a, potrošnja roba i usluga u Evropskoj uniji je odgovorna za 16 procenata krčenja tropskih šuma u svetu.

Sedmi cilj energetika

Sedmi cilj održivog razvoja (SDG 7) odnosi se na energetiku. Zamisao je da svi dobiju pristupačno, pouzdano, održivo i savremeno snabdevanje energentima. Prema podacima iz 2017. godine, 789 miliona ljudi nije imalo pristup električnoj energiji.

Prema podacima iz 2017. godine, 789 miliona ljudi nije imalo pristup električnoj energiji

Dobro uspostavljen energetski sistem podupire sve druge delatnosti – od poslovanja, medicine i obrazovanja do poljoprivrede, infrastrukture, komunikacija i visoke tehnologije, navode UN.

Hrvatska i Albanija, prema nalazima izveštaja za SDG 7, napreduju u skladu sa ciljevima za 2030. godinu

Hrvatska i Albanija, prema nalazima izveštaja za SDG 7, napreduju u skladu sa ciljevima za 2030. godinu. Slovenija, BiH, Crna Gora, Bugarska, Grčka, Kipar i Turska „blago napreduju“, ali ipak nedovoljno da bi se dostigli SDG-ovi, dok su Severna Makedonija, Rumunija i Srbija u 2022. stagnirale u domenu održivog razvoja energetike.

Besplatan seminar o održivom razvoju

Ciljevi održivog razvoja su zasnovani na decenijama rada i teže ka okončanju globalnog siromaštva, pomoću strategija za poboljšanje zdravlja i obrazovanja, smanjenje nejednakosti i podsticanje ekonomskog rasta. Ova nastojanja moraju biti usklađena sa borbom protiv klimatskih promena i radom na očuvanju biodiverziteta.

Ciljevi održivog razvoja su zasnovani na decenijama rada i teže ka okončanju globalnog siromaštva

Da bi se Agenda 2030. pretvorila u stvarnost, širok domen SDG-a mora da se pretoči u snažnu posvećenost svih zainteresovanih strana za sprovođenje globalnih ciljeva, navode UN.

Mreže za rešenja za održivi razvoj (SDSN) okuplja i mobiliše naučnu i tehničku ekspertizu iz akademske zajednice, civilnog društva i privatnog sektora da podrži praktično rešavanje problema održivog razvoja na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou. SDSN deluje od 2012. godine pod pokroviteljstvom generalnog sekretara UN.

Predsedavajući SDSN-u Jeffrey Sachs vodi seminar Doba održivog razvoja, koji ima 14 modula, besplatan je i dostupan na internet platformi Coursera.

Seminar se organizuje u saradnji sa Univerzitetom Kolumbija u Njujorku i daje polaznicima razumevanje ključnih izazova i puteva ka društveno inkluzivnom i ekološki održivom ekonomskom razvoju, navedeno je u pozivu.

Novi seminar o održivom razvoju počinje danas, na dan objavljivanja izveštaja

Novi seminar počinje upravo danas, na dan objavljivanja izveštaja UN o napretku globalne agende održivog razvoja.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

2024 BEF vizual

Beogradski energetski forum 2024 – lideri energetske tranzicije okupljaju se 13-14. maja u Beogradu

2. jun 2022. - Ukoliko ulogu svoje organizacije ili kompanije vidite kao važnu i lidersku u energetskoj tranziciji, a na tržište regiona računate, BEF 2024 je mesto na kojem morate biti prisutni 

U Valjevu 50 godina zagađen vazduh, građani pokrenuli inicijativu za zamenu energenata u Krušiku

U Valjevu vazduh zagađen 50 godina, građani traže da Krušik pređe na čistije energente

2. jun 2022. - Udruženje građana iRevolucija iz Valjeva sakuplja potpise za izradu projekta zamene energenata u Krušiku čistijim rešenjima

barselona turisticka taksa solar paneli

Barselona će prihode od turističke takse investirati u solarne panele na školama

2. jun 2022. - Gradske vlasti tako žele da poprave uslove za decu u školama, ali i da odobrovolje one starije koji nisu baš oduševljeni najezdom turista

lopare litijum peticija protest

Opština Lopare traži da Republika Srpska odustane od litijuma

2. jun 2022. - Rado Savić, načelnik Opštine, predao je Narodnoj skupštini RS peticiju sa potpisom 3.711 građanina protiv otvaranja rudnika na Majevici