Životna sredina

Međunarodni dan biodiverziteta: izgradnja zajedničke budućnosti za sve vrste na planeti

Međunarodni dan biodiverziteta: Izgradnja zajedničke budućnosti za sav život planete

Foto. CBD

Objavljeno

21.05.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

21.05.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Ovogodišnja tema Međunarodnog dana biološkog diverziteta, koji se širom planete obeležava 22. maja je Izgradnja zajedničke budućnosti za celokupan život. Uprkos svom tehnološkom napretku čovečanstva, dostupnost vode, hrane, lekova, energije u potpunosti zavisi od zdravih i vitalnih ekosistema planete. Povodom obeležavanja dana biodiverziteta globalna zajednica je pozvana da preispita odnos prema svetu prirode. Biodiverzitet određuje usluge ekosistema koje doprinose dobrobiti ljudi, sigurnosti i zdravlju.

Biodiverzitet se odnosi na biološku raznovrsnost u svim njenim oblicima, od genetskog sastava biljaka i životinja do kulturnog diverziteta. Biodiverzitet se posmatra na tri nivoa, kroz raznovrsnost vrsta, genetski diverzitet i raznovrsnost ekosistema.

Biodiverzitet je temelj na kojem možemo da gradimo bolje. Resursi biološke raznovrsnosti su stubovi civilizacije, istakao Sekretarijat Konvencije Ujedninjenih nacija o biološkoj raznovrsnosti, povodom obeležavanja dana biodiverziteta.

Ako biodiverzitet ima problem i čovečanstvo je u problemu

Rešenja klimatske krize, zdravlje, prehrambena sigurnost, dostupnost vode, održivost resursa zavise od rešenja zasnovanih na ispravnom pristupu ekosistemima i biološkoj raznolikosti života na zemlji. Iako se ona prepoznaje kao globalno bogatstvo od ogromne vrednosti za buduće generacije, broj vrsta se značajno smanjuje.

Ljudske aktivnosti značajno su promenile oko tri četvrtine kopnenih ekosistema na planeti

Ljudske aktivnosti narušavaju i prekomerno eksploatišu biokapacitet zemlje, a značajno su promenile oko tri četvrtine kopnenih ekosistema na planeti. Čovek je jedan od elementa i deo ukupne biološke raznovrsnosti planete, koji je istovremeno svojim delovanjem neprestano ugrožava.

Narušena prirodna ravnoteža

Gubitak staništa usled poljoprivrede i izgradnje infrastrukture, prekomerna eksploatacija, zagađenje, pojava invazivnih vrsta i klimatski poremećaji izazvani ljudskim aktivnostima, u poslednjih pola veka uzrokovali su najveću promenu biodiverziteta u istoriji čovečanstva.

Oko osam procenata globalnih emisija uzrokovano je paljenjem i krčenjem tropskih šuma

Klimatske promene postaju najveća pretnja biodiverzitetu, delimično zato što utiču takođe i na nenaseljena područja. Gubitak ekosistema povratno utiče i na povećanje emisije gasova staklene bašte. Oko osam procenata globalnih emisija uzrokovano je paljenjem i krčenjem tropskih šuma. Takođe, gubitak močvara je trenutno tri puta brži u procentima od gubitka šuma.

U proseku je smanjena populacije sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba za 68 procenata, između 1970. i 2016.

Ukrštanje ljudskih aktivnosti, životne sredine i biodiverziteta širom sveta uzrokovalo je da je u proseku smanjena populacija sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba za 68 procenata, između 1970. i 2016. godine.

Međuzavisnost čoveka i ekosistema

Pod uslugama ekosistema se podrazumevaju uslovi i procesi u prirodnim ekosistemima koji omogućuju život čoveka na planeti.

Usluge ekosistema uključuju prečišćavanje vazduha i vode, ublažavanje poplava i suša, detoksikaciju i razgradnju otpada, stvaranje i obnavljanje plodnog zemljišta, oprašivanje useva i prirodne vegetacije, delimičnu stabilizaciju klime, ublažavanje temperaturnih ekstrema i drugo.

Očuvanje prirodne raznolikosti direktno utiče na poboljšanje usluga ekosistema, pre svega na stabilnost i prinose ratarskih useva, stočne hrane i ribarstva. Bioraznolikost je u direktnoj vezi i sa sekvestracijom ugljenika u tlu i smanjenjem uglejn-dioksida u atmosferi, pa ima značajnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena.

Bioraznolikost je u direktnoj vezi i sa sekvestracijom ugljenika u tlu i smanjenjem ugljen-dioksida u atmosferi

Bogatstvo biodiverziteta omogućuje hranu, prirodna vlakna, drvo, goriva od biomase, oprašivanje useva, lekove, a doprinosi dobrobiti i materijalnom blagostanju, sigurnosti, društvenim odnosima i zdravlju populacije.

Prema podacima UN-a, više od 80 procenata ljudske ishrane obezbeđuju biljke. Riba obezbeđuje 20 procenata životinjskih proteina za oko 3 milijarde ljudi. Čak 80 posto ljudi koji žive u ruralnim područjima u zemljama u razvoju, oslanja se na tradicionalne biljne lekove u osnovnoj zdravstvenoj zaštititi.

Negativni trendovi u biodiverzitetu ukazuju da se neće ispuniti 80 procenata postavljenih zadataka u okviru Ciljeva održivog razvoja, koji se odnose na siromaštvo, glad, zdravlje

Gubitak biodiverziteta nije samo ekološko pitanje. Ukoliko se nastave, negativni trendovi u biodiverzitetu ukazuju da čovečanstvo neće ispuniti 80 procenata postavljenih zadataka u okviru Ciljeva održivog razvoja (SDGs), koji se odnose na siromaštvo, glad i zdravlje, navela je Međuvladina naučno-politička platforma o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES).

Zvanične politike očuvanja biodiverziteta

Neophodno je zaustaviti gubitak biodiverziteta, kako bi se obezbedila stabilna budućnost na planeti. Svaka peta zemlja na svetu je u opasnosti od kolapsa svojih ekosistema, ugrožavanja prehrambene sigurnosti, obezbeđivanja čiste vode i vazduha i zaštite od poplava.

Svaka peta zemlja na svetu je u opasnosti od kolapsa svojih ekosistema, ugrožavanja prehrambene sigurnosti, obezbeđivanja čiste vode i vazduha i zaštite od poplava

Prenosimo poruku koju je uputila Elizabeth Maruma Mrema, izvršna sekretarka Konvencije Ujedinjenih nacija o biološkoj raznovrsnosti, povodom Međunarodnog dana biodiverziteta 2022. godine.

Više od polovine globalnog BDP-a zavisi od visokofunkcionalnog biodiverziteta i usluga ekosistema. Međutim, pritisci na ekosisteme rastu, a mnogi su na ivici kolapsa.

Međunarodni dan biodiverziteta 2022. fokusira se na novi globalni okvir za biodiverzitet, koji će biti usvojen na predstojećoj Konferenciji UN-a o biodiverzitetu (COP15) u Kunmingu u Kini, naveli su u sekretarijatu.

Evropski sistem zaštićenih staništa

Izveštaj o stanju prirode u Evropskoj uniji za 2020. pokazao je da se 81 procenat zaštićenih staništa u EU i 63 procenat zaštićenih vrsta nalazi u lošem statusu očuvanja. Evropska zaštićena staništa i vrste nastavljaju da opadaju alarmantnom brzinom, jer su višestruki pritisci sa kojima se suočavaju jednostavno preveliki da bi omogućili njihov oporavak, navedeno je u izveštaju.

Evropska zaštićena staništa i vrste nastavljaju da opadaju alarmantnom brzinom jer su višestruki pritisci sa kojima se suočavaju jednostavno preveliki

Tokom poslednjih 25 godina, EU je izgradila mrežu od 26 hiljada zaštićenih područja unutar svojih granica, koja obuhvataju više od 850 hiljada kvadratnih kilometara. Taj sistem je poznat kao Natura 2000 i to je najveća mreža zaštićenih područja na svetu.

Veliki deo planete neistražen

Nauka je do sada zabeležila oko 1,9 miliona različitih živih vrsta na planeti. Procenjuje se da postoji oko 8,7 miliona eukariotskih vrsta (složenih ćelija) na zemlji. Od toga, 86 procenata kopnenih vrsta i 91 procenat vrsta iz okeana, još uvek nije opisano.

Mnogi oblici života su mikroskopske veličine, ili žive duboko pod zemljom, ili u okeanima, a mnoge vrste jednostavno još nisu otkrivene.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

EP glasao EU subvencionise industriju posle prekogranicnog poreza na CO2

EP glasao da EU subvencioniše industriju i posle uvođenja prekograničnog poreza na CO2

24 јуна 2022 - Evropski parlament traži da EU proizvođačima daje besplatne dozvole za CO2 dve godine pošto uvoznici 2030. počnu da plaćaju ceo porez na emisije

Elektrane na ugalj Zapadnom Balkanu 2021 ekstremnim zagadivanjem zagadjivanjem vazduha

Elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu 2021. nastavile s ekstremnim zagađivanjem vazduha

22 јуна 2022 - Elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu četiri godine zaredom ozbiljno krše propise Energetske zajednice o zagađivanju vazduha

bernska konvencija jadar rudnik litijum zalba rio tinto

Biro Bernske Konvencije u pripravnosti, prati mogući razvoj projekta Rio Tinta u Srbiji

15 јуна 2022 - Biro zabrinut zbog značajnih negativnih efekata koji bi izgradnja rudnika litijuma imala na divlje vrste i staništa

Ekolozi osudili marketinšku kampanju za vodu Rosa Homolje: žurka u zaštićenoj pećini

Ekolozi osudili marketinšku kampanju za vodu Rosa Homolje: ugrožene zaštićene vrste, ekosistem pećine

14 јуна 2022 - Posle marketinškog događaja koji je promovisao novu vodu Rosa Homolje u spomeniku prirode Rajkova pećina,...