Svaki osmi smrtni slučaj u Srbiji pripisan zagađenom vazduhu

Zagađenost vazduha u Evropi česticama PM2.5 je znatno veća od maksimalne vrednosti koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Da je navedeni cilj postignut, procenjuje Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), 2021. godine bi u Evropskoj uniji bio izbegnut velik deo od 253.000 smrtnih slučajeva pripisanih tom uzroku. Na Zapadnom Balkanu je zabeleženo čak 37.400 slučajeva usled izloženosti česticama PM2.5, od kojih polovina u Srbiji.

EEA je u izveštaju Štetnost zagađenja vazduha po ljudsko zdravlje u Evropi: teret bolesti 2023 (Harm to human health from air pollution in Europe: burden of disease 2023) o uticaju glavnih polutanata – sitnih čestica (PM), azot-dioksida (NO2) i ozona, obuhvatila 41 zemlju. Predstavljeni su podaci iz 2021. godine.

Svetska zdravstvena organizacija je u septembru 2021. snizila svoju preporuku za maksimalne koncentracije zagađujućih materija bezbedne za zdravlje ljudi. Tako je nivo za PM2.5 spušten na pet mikrograma po kvadratnom metru sa 25 mikrograma.

Evropska unija još nije uskladila svoje standarde kvaliteta vazduha sa preporukama SZO.

Čestice PM2.5  jedan od najopasnijih zagađivača vazduha

Da je u EU zagađenost vazduha česticama PM2.5 usklađena sa smernicama SZO, bio bi sprečen velik deo od 253.000 slučajeva smrti povezanih s izloženošću tom polutantu, piše u dokumentu.

Iste godine je na Zapadnom Balkanu zbog izloženosti praškastim materijama navedene kategorije prerano umrlo čak 37.400 ljudi. Srbija prednjači sa polovinom od ukupnog broja, odnosno 14.800. Zajedno sa druge dve zagađujuće materije u vazduhu, u regionu je prebrojano 42.820, objavila je EEA.

S druge strane, broj godišnjih smrtnih slučajeva zbog udisanja PM2.5 je u EU od 2005. do 2021. smanjen za 41 odsto.

U Srbiji je zabeleženo najviše smrtnih slučajeva pripisanih česticama PM2.5 na Zapadnom Balkanu

Najveći apsolutni broj prevremenih smrtnih slučajeva 2021. povezanih sa česticama PM2.5 dogodio se u Poljskoj, Italiji i Nemačkoj.

U izveštaju EEA stoji da je zbog izloženosti zagađenom vazduhu u Srbiji 2021. godine prerano skončalo 17.140 ljudi. Kad to uporedimo s brojem umrlih iz podataka Republičkog zavoda za statistiku, udeo tri pomenuta polutanta iznosi zapanjujućih 12,6 odsto iliti osminu.

Kada se uzmu u obzir izgubljene godine života na 100.000 stanovnika, najviši nivoi PM2.5 su uočeni u zemljama Jugoistočne Evrope.  Najveće koncentracije PM2.5 su primećene u istom regionu: u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu*.

Ukupne posledice izloženosti praškastim materijama kategorije PM2.5 u odnosu na broj stanovnika su najmanje bile u zemljama na severu i severozapadu Evrope, uključujući Island, Finsku, Švedsku, Norvešku i Estoniju.

„Brojke koje je danas objavila EEA podsećaju nas da je zagađenje vazduha i dalje problem broj jedan u EU u domenu uticaja na zdravlje iz životne sredine“, rekao je evropski komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus.

NO2 i O3 zajedno izazvali 72.000 smrtnih slučajeva u regionu

Čak 52.000 prevremenih smrtnih slučajeva u EU je dovedeno u vezu s izloženošću azot-dioksidu. Od svih zemalja u Evropi, najveći apsolutni broj pripisan tom polutantu 2021. bio je u Turskoj, Italiji i Nemačkoj. Ako pogledamo region Zapadnog Balkana, zabeleženo je 3.320 smrtnih slučajeva. U Srbiji je opet polovina, 1.600 prevremeno umrlih.

Razmera izgubljenih godina života i broja stanovnika je bila najveća u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji, na Kipru i u Turskoj. Uticaj je najmanji bio na Islandu, u Švedskoj, Finskoj, Estoniji i Danskoj.

Dalje, smanjenjenjem izlaganja ozonu izbegao bi se velik deo od 22.000 registrovana smrtna slučaja, saopštila je EEA. Najveći apsolutni brojevi 2021. su bili u Italiji, Nemačkoj i Turskoj. U regionu Zapadnog Balkana, 2.100 smrtnih slučajeva je izazvano izloženošću O3. Više od trećine, 750, bilo je u u Srbiji.

Najviše izgubljenih godina života na 100.000 stanovnika zbog O3 zabeleženo je u Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Grčkoj i na Kosovu*.

A gledano u srazmeri, zemlje sa najmanjim uočenim uticajem bile su Norveška, Island, Irska, Finska i Švedska.

Bolesti izazvane zagađenjem vazduha

U ukupno zdravstveno opterećenje od bolesti izazvanih udisanjem zagađenog vazduha uračunavaju se smrtni slučajevi i opterećenje svakodnevnog življenja sa posledicama bolesti.

Od primećenih bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha, u slučaju izloženosti sitnim česticama PM2.5, najveće zdravstvene probleme uzrokuje ishemijska bolest srca, zatim moždani udar, dijabetes, hronična opstruktivna bolest pluća, rak pluća i astma.

Što se tiče azot-dioksida, najčešća oboljenja koje on prouzrokuje jesu dijabetes, moždani udar i astma.