Sud oborio ekološke dozvole za projekte HE Janjići i HE Vranduk koje razvija EPBiH

Kantonalni sud u Sarajevu oborio je dve odluke Federalnog ministarstva okoliša i turizma koje se odnose na gradnju hidroelektrana Vranduk i Janjići.

Projekte hidroelektrana Janjići i Vranduk, ukupne snage 36 MW, na reci Bosni kod Zenice, razvija Elektroprivreda Bosne i Hercegovine.

Svojim presudama Kantonalni sud u Sarajevu je prihvatio tužbe udruženja Resursni Aarhus centar u BiH, preneo je portal Zenit.ba.

Sud je prvo prihvatio tužbu udruženja protiv odluke Ministarstva iz decembra 2021. kojom je odbijen zahtev za obnovu ekološke dozvole za HE Janjići snage 16 MW. Ministarstvo je donelo odluku da za ovu elektranu nije potrebna nova ekološka dozvola. Takvo obrazloženje sud je odbacio kao pravno neutemeljeno.

Ministarstvo nije vodilo računa o ekološkoj osetljivosti područja Janjića

Ministarstvo je, kako je naveo Sud, propustilo da uvaži činjenicu da je reč o složenom hidroenergetskom objektu i da važeća regulativa kaže da je nova dozvola neophodna u slučaju kada projekat nije izgrađen u predviđenom roku.

Sud je, takođe, napisao da Ministarstvo nije vodilo računa o ekološkoj osetljivosti područja Janjića. Naime, ta lokacija predstavlja stanište zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, među kojima su vidra i riba glavatica.

Inače, u januara 2022. nemačka razvojna banka KfW je saopštila da odustaje od finansiranja HE Janjići kroz kredit od 30 miliona evra. Ukupna investicija procenjena je na oko 55 miliona evra.

Ugovor o kreditu između KfW-a i EPBiH potpisan je 2014. Ekološke organizacije su bile protiv projekta jer bi bio poplavljna jedna od najlepših deonica reke Bosne.

Prekršena Arhuska konvencija u slučaju HE Vranduk

Posle odluke o HE Janjići stigla je i odluka o HE Vranduk, snage 20 MW. Sud je poništio rešenje Federalnog ministarstva okoliša i turizma kojim je 2023. izdata ekološka dozvola za HE Vranduk.

Ministarstvo je, kako je naveo Sud, rešenjem prekršilo više odredbi Zakona o zaštiti okoliša FBiH. Rešenjem je prekršeno i pravo javnosti na pristup informacijama i učestvovanje u postupku odlučivanja, čime je povređena i Arhuska konvencija.

Takođe, nije sprovedena adekvatna procena uticaja na životnu sredinu i nisu uzeti u obzir ranije utvrđeni ekološki rizici koje izaziva gradnja ove elektrane, kao i prigovori stručne javnosti.

Inače, početkom 2022. saopšteno je da je austrijska firma Strabag dobila spor na Međunarodnom arbitražnom sudu u Briselu, prema kojem je EPBiH dužna da joj isplati 16,4 miliona evra.