Šta čeka Srbiju na putu energetske tranzicije i kako iskustvo Evrope u doba COVID-a može pomoći?

Pandemija korona virusa ubrzala je energetsku tranziciju, i pokazala da elektroenergetski sistemi širom Evrope mogu bez ikakvih problema da prihvate velike količine obnovljive energije. Ovo je važna poruka za Srbiju pred kojom je veliki posao kada je reč o energetskoj tranziciji, moglo se čuti na Okruglom stolu Energetska tranzicija i COVID-19, u organizaciji Saveza energetičara i Privredne komore Srbije.

Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, istakla je da će energetska tranzicija trajati i posle pandemije, kao i da su glavni ciljevi Srbije u toj tranziciji razvoj obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti.

Srbiju čeka izrada Nacionalnog energetskog i klimatskog plana

„Srbija proizvodi oko 70 odsto električne energije iz uglja, i tu nas čeka ozbiljna tranzicija. U tim reformama moramo brinuti i o socijalnoj komponenti s obzirom na naš rudarski sektor“, izjavila je ona, i dodala da Srbiju u narednom periodu očekuje i priprema Nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

Pandemija stvorila uslove da uživo posmatramo eksperiment integracije velikih količina energije iz obnovljivih izvora u evropske elektroenergetske sisteme

Nikola Rajaković, profesor beogradskog Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara, istakao je da je pandemija stvorila uslove da se uživo odigra eksperiment integracije velikih količina energije iz obnovljivih izvora u evropske elektroenergetske sisteme.

Rajaković: Srbija može da bude energetski nezavisna i bez uglja

Profesor Rajaković istakao je da Srbija mora da napravi planove, koji će pokazati gde želimo da energetika bude 2025, 2030 ili 2040. Energetika ne može, dodao je, da se razvija uspešno ako ima planove  koji se odnose narednu godinu ili dve.

On smatra da Srbija može da bude energetski nezavisna tako što će koristiti solarnu i energiju vetra, hidroenergiju, ali i geotermalnu energiju. To je veoma lep cilj kome bi trebalo stremiti, istakao je on.

Integracija obnovljive energije omogućena upotrebom evropske mreže

Urađena je i analiza ovog eksperimenta koja je pokazala da je u vreme pandemije potrošnja električne energije pala 12 odsto, proizvodnja iz obnovljivih izvora je uvećana desetak odsto, a iz uglja smanjena oko 30 odsto. Naime, energija koju su proizvodile elektrane na ugalj bila je skuplja od zelene energije i one su bile zaustavljene. Udeo obnovljive energije u potrošnji dostigao je oko 50 odsto.

Eksperiment je pokazao, kako je Rajaković naveo, da je iskorišćena sva zelena energija koja je proizvedena, pa je njen udeo u potrošnji bio ogroman, što se očekivalo da se desi za 6-10 godina. Ključnu ulogu u tome imala je evropska mreža, koja je pomogla u balansiranju.

Na kraju nije bilo problema u upravljanju elektroenergetskim sistemom, obezbeđeno je stabilno snabdevanje, a najvažniji alat koji je korišćen da se to uradi je pojačano korišćenje interkonektivnih dalekovoda, naveo je Rajaković.

Lutovac: Veliko interesovanje privrednika za solarne panele, ali Srbija nema propise

Miroslav Lutovac, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, rekao je da vlada veliko interesovanje privrednika za korišćenje solarne energiju za sopstvenu potrošnju. Na taj način bi postali prozjumeri.

Naša regulativa to interesovanje ne prati, nema je, i tu ozbiljno kasnimo, istakao je on.

Rajaković je istakao da je glavni zaključak da je pandemija dala vetar u leđa energetskoj tranziciji, jer se EU još brže okreće obnovljivoj energiji. Dodatni podsticaji dolaze iz Evropskog zelenog plana i preciznih rokova za dekarbonizaciju.

Taksa na emisije CO2 za zemlje regiona moguća od 2022.

„Naš region je oslonjen na ugalj i mora brže ka obnovljvim izvorima. Dekarbonizacija je skupa, a zakasnela će biti preskupa, posebno za male zemlja kao što je Srbija. Uvođenje takse na emisije CO2 za zemlje regiona (Carbon Border Adjustement Mechanism), koje se očekuje 2022, stvoriće negativne ekonomske efekte koji će se meriti stotinama miliona evra“, upozorio je on.

Dejan Stojčevski (SEEPEX): Pad potrošnje u Srbiji manji nego u EU

Dejan Stojčevski, tehnički diektor srpske berze električne energije SEEPEX, istakao je da je pandemija dovela do drastičnog pada cena električne energije od marta do avgusta, a da se od septembra one vraćaju na nivo iz prošle godine.

Pad potrošnje u EU bio je 15-20%, a u Srbiji 2-3%, što je posledica drugačije strukture privrede i rasta potrošnje u domaćinstvima.