Izmenama Zakona o energetici privreda u Srbiji dobiće alate da se sama dekarbonizuje, kroz model aktivnog kupca i ugovore o otkupu električne energije (eng. PPA), i tako spremnije dočeka prekograničnu taksu na ugljen-dioksid (eng. CBAM) i oporezivanje emisija.
Kakve novine donosi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici za firme, ali i investitore u nove elektrane i usluge na tržištu električne energije objasnili su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Elektroprivrede Srbije (EPS), Elektrodistribucije Srbije (EDS), Elektromreže Srbije (EMS) i konsultanske kuće KPMG Srbija. To su uradili na na panel diskusiji konferencije Privreda na putu zelene tranzicije u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji (AmCham Srbija).
Rade Mrdak, savetnik za obnovljive izvore energije u Ministarstvu, rekao je da je status aktivni kupac već primenjen u Evropskoj uniji i namenjen je krajnjim kupcima koji nisu domaćinstva, pre svega industriji i komercijalnim potrošačima sa elektranama za sopstvenu potrošnju snage veće od 150 kW.
Model daje različite mogućnosti učestvovanja privrede na tržištu električne energije i obuhvata najvećim delom ono što imaju prozjumeri, ali na drugačiji način. Aktivan kupac tako može da instalira elektranu i proizvodi struju za svoje potrebe, a da višak plasira ili da ne plasira u mrežu.
Aktivni kupci izlaze na tržište preko agregatora ili snabdevača
To je isto kao kod prozjumera, a razlika je što višak svoje proizvodnje ne može da komercijalizuje preko neto obračuna, kao prozjumeri, već to radi preko drugačijih ugovora.
Za razliku od prozjumera, aktivan kupac će moći da učestvuje na tržištima pomoćnih usluga i fleksibilnosti. Suština je, kako je rekao Mrdak, da industrija koja ima fleksibilnu potrošnju struje to može da pretvori u uslugu, preko agregatora ili snabdevača, i da na tome dodatno zaradi.
Ta znači da kompanija dobija novac da u određenom trenutku ne troši struju odnosno da promeni način potrošnje u skladu sa zahtevima tržišta. Posrednici će biti profesionalci u tom poslu, agregatori ili snabdevači. Mrdak je naglasio da aktivni kupac ne mora da bude nužno neko ima elektranu, može da bude i firma koja nema elektranu, ali može da prilagodi svoju potrošnju struje.
Aktivni kupac, takođe, dobija i obavezu, koju nema prozjumer, a to je balansna odgovornost za debalans koji pravi sistemu. Tu odgovornost može da prenese na drugog učesnika na tržištu, ali to je stvar komercijalnog ugovora. Ima i obavezu da obezbedi dodatni skladišni kapacitet, ako ima snagu elektrane veću od 5 MW.
Suština aktivnog kupca je prodaja usluga na tržištu
Moderator Petar Mitrović, partner u advokatskoj firmi Karanović and Partners, je naveo da je najveći broj članova AmCham-a zainteresovan da instalira elektranu bez predaje struje u mrežu i učestvovanja na tržištima pomoćnih usluga i fleksibilnosti. Na pitanje da li će procedura za priključenje aktivnih kupaca koji se odluče za takav „zero injection“ model (bez predaje struje u mrežu. prim. aut.) biti lakša, Mrdak je rekao da to nije planirano.
I ovi, dodao je, kao i svi ostali aktivni kupci, imaće neke olakšice u odnosu na ostale proizvođače struje. Tako je planirano da budu oslobođeni dostavljanja bankarske garancije, koja je prošle godine uvedena za one koji dobiju uslove za priključenje od EMS-a, a sada će kroz izmene Zakona to biti uvedeno za sve proizvođače.
Nenad Šijaković, savetnik generalnog direktora za međunarodna i regulatorna pitanja u EMS-u, upozorio je one koji žele samo da proizvode struju za svoje potrebe, bez plasiranja struje u mrežu, da onda dobijaju samo obaveze, a odriču se svojih prava. Ako ne plasiraju struju u mrežu neće učestvovati na tržištu gde se prodaje energija, ali mogu, kako je dodao, da se pojave na tržištu pomoćnih usluga ili fleksibilnosti.
Nikolić: EDS uvodi softver koji će ubrzati proceduru priključenja
Na pitanje moderatorke Maje Turković, izvršne potpredsednice kompanije CWP Europe i suosnivačice WISE Srbija mreže žena, kada će status aktivnog kupca biti primenjen u praksi, Mrdak je odgovorio da ne može da obeća tačno vreme, jer je to nezahvalno.
Smatra da je pravo aktivnog kupca da instalira elektranu za sopstvenu potrošnja prvo što će biti moguće jer svi preduslovi postoje. Učešće na tržištu pomoćnih usluga će malo sačekati, ali ne puno, potrebno je, dodaje, da se usvoje nova pravila o radu tržišta, sistema, operatora.
Najviše će se čekati na tržište fleksibilnosti, i za to navodi dva razloga: omasovljenje instaliranja pametnih brojila i razvoj pametnih mreža, kao i organizovanje tržišta.
I Dalibor Nikolić, direktor Direkcije za upravljanje distributivnim elektroenergetskim sistemom (DEES) u EDS-u, smatra da aktivan kupac koji samo proizvodi struju za svoju potrošnju predstavlja pogrešnu koncepciju ovog modela. Njegovo aktivno učešće na tržištu može, kako je dodao, da mu donese veće uštede.
On je naglasio da će obaveze EDS-a u vezi sa aktivnim kupcima biti definisane kroz nove podzakonske akte – uredbu o uslovima i snabdevanju, pravila o radu distributivnog sistema, prenosnog sitema i tržišta, kao i proceduru za priključenje na distributivni sistem.
O kakvim promenama je reč on je objasnio time da trenutno nadležnost operatora distributivnog sistema (ODS) prestaje sa mernim mestom, a sada se priča o upravljanju nečim što je iza mernog mesta.
Kako bi ubrzao priključenje aktivnih kupaca, EDS je, kako je najavio Nikolić, započeo uvođenje softverskog rešenja, koje bi trebalo da budu završeno za godinu ipo do dve.
Pupovac: EPS će biti spreman za aktivne kupce
Obrada studija priključenja će se značajno ubrzati, pa se neće dešavati da tim stručnjaka mora da analize za komplikovanije priključke radi deset do 15 dana, već će se to završiti za jedan dan, naveo je Nikolić.
EPS, prema rečima Davora Pupovca, direktora Sektora za analizu tržišta i upravljanje rizicima u EPS-u, prati promene i biće spreman za aktivne kupce, tačnije da ponudi ugovore o snabdevanju i ugovore o balansnoj odgovornosti. Kada će ti ugovori biti spremni i kako će izgledati zavisiće od toga kakva će i kada će biti doneta nova pravila o radu tržišta.
Aktivni kupci će verovatno moći da ostanu u režimu potpunog snabdevanja, ali ćemo videti kakvi će biti uslovi, rekao je Pupovac.
Učesnici panela su istakli i da će treća lica moći da budu vlasnici elektrane aktivnog kupca.
I PPA ugovori su moguće rešenje za CBAM
Početak primene prekogranične takse na CO2 (eng. CBAM) – 2026, se približava, a u toku je pripremni period koji je počeo pre godinu dana. Jovan Šljivić, viši menadžer u konsultantskoj kući KPMG, rekao je da garancije porekla ne mogu biti rešenje da privreda u Srbiji ozeleni svoje snabdevanje energijom, ali to su solarne elektrane i PPA ugovori.
Istina, kako je dodao, kada je reč o PPA ugovorima regulativa nije baš do kraja jasna. Moraće da se sačeka još malo, jer će finalni izgled regulative za CBAM biti poznat u 2025, naglasio je Šljivić.
U Ministarstvu smatraju da sa novim izmenama Zakona neće biti prepreka da se u Srbiji sklapaju PPA ugovori. Rade Mrdak kaže da su izmene razrešile dilemu da li je ovakav ugovor moguć zajedno sa ugovorom o potpunom snabdevanju.
Izričito je definisano da mogu da postoje dve vrste PPA ugovora: fizički i finansijski (virtuelni). Kod prvih je definisano da mogu da se kombinuju sa potpunim snabdevanjem i da je neophodan posrednik (eng. sleever) koji će da obavi određene poslove za proizvođača i kupca.
Mrdak: U toku su razgovori o oporezivanju CO2
Mrdak je naveo da će se način oporezivanje CO2 u Srbiji utvrditi u dijalogu Energetske zajednice i Evropske unije. Članice Energetske zajednice iz regiona su, kako je naglasio, su jedinstvene u stavu da im ne odgovara brzopleta dekarbonizacija. U toku su razgovori, rekao je Mrdak, koji se odnose i na emisioni faktor za CBAM koji je EU odredila za Srbiju i za koji Vlada Srbije smatra da nije pravedan.
On je naglasio da uporedo sa ovim razgovorima Srbija kroz aktivnog kupca i korporativne PPA ugovore daje alate industriji da ne zavisi od države, da se sama dekarobnizuje, ako to želi.
Istovremeno se radi, kako je rekao, i na promeni energetskog miksa kroz više projekata za povećanje proizvodnje iz obnovljivih ozvora energije. Cilje svega toga je da Srbija bude u boljoj poziciji kada počne primena CBAM-a ili takse na CO2, naglasio je Mrdak.
Ulogu posrednika u PPA ugovorima, prema rečima, Damira Pupovca iz EPS-a, ova kompanija može da obavi i priprema se za to. Maja Turković je, međutim, smatra da ostaje pitanje da li će PPA ugovori moći da se koriste da se smanje indirektne emisije u sklopu CBAM-a.
Na veliku zalost zablude o ulozi garancija porekla stvaraju pogresno shvatanje tog instrumenta kao opozicije za PPA. Garancije porekla moraju biti sastavni deo PPA ugovora da bi taj ugovor mogao da odgovara bazicnim kriterijumima pouzdanosti u zastiti od dvostrukog racunanja.