Ministarstvo rudarstva i energetike započelo je projekat „Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje“ u okviru kojeg će biti izrađen Nacrt integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu za period 2021–2030. godine, sa vizijom do 2050. godine
Srbija je poslednja članica Energetske zajednice koja je započela pisanje integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu (NEKP – eng. integrated national energy and climate plan – NECP). Početak pripreme NEKP-a dolazi posle usvajanja tri energetska zakona koja bi trebalo da započnu energetsku tranziciju u Srbiji, i koji takođe stvaraju pravni osnova za njegovu izradu.
Plan Ministarstva je da Vlada Srbije usvoji NEKP do kraja novembra
Kako je saopštilo Ministarstvo, ovim planom će se definisati ciljevi za povećanje energetske efikasnosti i udela obnovljivih izvora energije u potrošnji energije, kao i za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, i to do 2030. godine, a takođe i politike i mere za njihovo ispunjavanje. U Ministarstvu su za Balkan Green Energy News rekli da će insistirati da do kraja novembra NEKP bude spreman da ga usvoji Vlada Srbije.
Članice EU su imale obavezu da pripreme NEKP-ove, dok članice Energetske zajednice to nemaju, ali ih ipak pripremaju
Nacionalne energetske i klimatske planove je kao obavezu za svoje članice uvela Evropska unija u okviru paketa Čista energija za sve Evropljane, koji je usvojen kako bi pomogao EU da postigne svoje energetske i klimatske ciljeve za 2030 – smanjenje emisija od najmanje 40%, povećanje udela obnovljive energije na 32% i poboljšanje energetske efikasnosti 32,5%. Članice Energetske zajednice (EnZ) nemaju obavezu da ih usvoje, već samo preporuku, ali sve ih pripremaju, dok su ih članice EU nedavno usvojile.
Izrada NEKP-a u Srbiji je deo projekta koji će koštati 900.000 evra i finansira ga EU
Posle predsedavanja prvim sastankom Upravnog odbora projekta “Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje”, Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, zamolila je članove radne grupe za pripremu NEKP-a i konsultanta da nacrt dokumenta završe mnogo pre decembra.
Marko Jovanović, pomoćnik ministra finansija u Sektoru za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU, istakao je da je projekat vredan 900.000 evra i finansira ga EU kroz program IPA 2017. Ugovor sa izvođačem iz Grčke potpisan je u februaru 2021, dodao je on.
Projektom su, između ostalog, predviđeni sprovođenje javnih konsultacija i konsultacija sa EnZ, izrada i usvajanje Izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i usvajanje NEKP-a od strane Vlade Srbije.
Svi u regionu su bolji od Srbije
Početak izrade NEKP-a, zasad, neće mnogo popraviti poziciju Srbije kada je reč o pripremi ovog dokumenta među članicama EnZ. Od sedam parametara ili koraka na putu usvajanja NEKP-a, koje prati Sekretarijat Energetske zajednice u okviru izveštaja Praćenje energetske tranzicije (Energy Transition Tracker), kao i na svom sajtu, Srbija nije završila nijedan (tabela iznad).
Preostalih pet članica iz regiona – Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo* i Severna Makedonija završile su po nekoliko koraka, a Severna Makedonija je prva koja je Sekretarijatu predala nacrt NEKP-a u oktobru 2020. Članice imaju obavezu da Sekretarijatu predaju nacrt i finalni NEKP na koji Sekretarijat daje preporuke.
Energetska zajednica bi ove godine trebalo da odredi klimatsko-energetske ciljeve do 2030.
EnZ je 2018. usvojila preporuku za pripremu NEKP-ova, koja nije pravno obavezujuća, a onda je zajedno sa Evropskom komisijom pripremila i smernice za njihov razvoj. U njima se navodi da bi planovi trebalo da obuhvate period od 2021. do 2030. i da sadrže aktivnosti za postizanje ciljeva za obnovljivu energiju, energetsku efikasnost i emisije do 2030.
Kao i u slučaju članica EU koje u svojim NEKP-ovima definišu svoje ciljeve u skladu sa ciljevima na nivou EU, tako bi i EnZ trebalo da odredi ciljeve na nivou EnZ i to voe godine.
Sve zemlje regiona osim Srbije pripremaju svoje NEKP-ove u saradnji sa GIZ-om.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.