Električna energija

Nacionalni energetski i klimatski planovi: dokle su stigle zemlje Zapadnog Balkana

Nacionalni-energetski-i-klimatski-plan-Zapadni-Balkan-NEKP

Slika: Zapadni Balkan (Google)

Objavljeno

16.06.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.06.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Zemlje Zapadnog Balkana, partneri GIZ-ovog Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (GIZ ORF-EE), postigle su značajan napredak u pripremi nacrta nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP), čime potvrđuju svoju opredeljenost da slede tempo članica Evropske unije koje su u fazi završetka konačnih verzija.

I članice EU i zemlje regiona po prvi put pripremaju NEKP-ove. Članice EU su obavezne da ih pripreme za period 2021-2030, s projekcijama do 2050. Tu obavezu uvela je Evropska komisija u okviru paketa Čista energija za sve Evropljane, koji je usvojen kako bi pomogao EU da postigne svoje energetske i klimatske ciljeve za 2030 – smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte od najmanje 40%, povećanje udela obnovljivih izvora energije u potrošnji energije na 32% i poboljšanje energetske efikasnosti 32,5%.

Ciljevi su način da EU ostvari dugoročni cilj da postane klimatski neutralna do 2050, kao i da ispuni obaveze iz Pariskog sporazuma.

Do kraja maja ove godine 24 od 27 članica EU su poslale konačne verzije NEKP-ova Evropskoj komisiji. Krajnji rok da to urade je bio kraj 2019.

Region bi trebalo da definiše tri cilja koja su u skladu sa zahtevima EU

NEKP je skup mera i aktivnosti koje predlaže svaka članica EU sa ciljem da ostvari energetske i klimatske ciljeve ove unije za 2030. Planovi koje pripremaju zemlje u regionu biće slični, s tim da se neće odnositi na iste ciljeve, jer one nisu članice EU. Međutim, jasno je da bi u određivanju ciljeva trebalo da budu ambiciozne, kako bi pratile ciljeve koje će 2021. postaviti Energetska zajednica (EnZ), a koji bi opet trebalo da budu u skladu sa ciljevima EU.

Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Kosovo, Albanija, Crna Gora i Srbija su ugovorne strane EnZ na Zapadnom Balkanu. Inače, EnZ je osmišljena kako bi se pravne tekovine EU transponovale u zakonodavstvo ugovornih strana EnZ.

Imajući to u vidu, EnZ je 2018. usvojila preporuku za pripremu NEKP-ova, koja nije pravno obavezujuća. Vrlo brzo uz podršku GIZ-a započele su i pripreme za razvoj ovih planova u regionu.

Kako se navodi u preporuci, NEKP-ovi će omogućiti dostizanje dugoročnih energetskih i klimatskih ciljeva, smanjiti administrativna opterećenja, povećati transparentnost i promovisati sigurnost za investitore u regionu,

Zajedno sa Evropskom komisijom, EnZ je pripremila i smernice za razvoj NEKP-ova. U njima se navodi da bi planovi trebalo da obuhvate period od 2021. do 2030. i da sadrže aktivnosti za postizanje ciljeva za 2030, koji bi trebalo da budu određeni 2021.

GIZ ORF-EE podržava region u razvoju NEKP-ova

Dve godine nakon preporuke EnZ-a, Severna Makedonija pripremila je svoj prvi nacrt NEKP-a, dok BiH i Kosovo dobro napreduju.

Pripremu planova u ove tri ugovorne strane EnZ je podržao ORF-EE, koji pruža tehničku pomoć u okviru projekta “Razvoj kapaciteta za integrisane nacionalne energetske i klimatske planove u zemljama jugoistočne Evrope” u saradnji sa Sekretarijatom EnZ. Na Kosovu se projekat sprovodi u uskoj saradnji sa projektom GIZ-a Energetska efikasnost na Kosovu (KEEP).

Projekat je pokrenut na osnovu Memoranduma o razumevanju o jačanju saradnje radi pružanja pomoći ugovornim stranama EnZ u JIE u razvoju njihovih NEKP-ova i sporazuma sa zemljama partnerima. Memorandum je potpisan u martu 2019. između GIZ ORF-EE, Sekretarijata EnZ i GIZ projekta “Razvoj kapaciteta za klimatsku politiku u zemljama jugoistočne i istočne Evrope, južnog Kavkaza i centralne Azije, Faza III  (GIZ CDCP III)”.

Projekat je deo Međunarodne klimatske inicijative (IKI) nemačkog Saveznog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost (BMU).

Albanija i Crna Gora pripremaju svoje nacrte planova uz podršku projekta GIZ CDCP III.

Nacrti planova biće završeni najkasnije do kraja godine

Zvanični proces razvoja NEKP-ova počeo je u junu 2019, dok je finalizacija nacrta planirana za oktobar ili najkasnije do kraj 2020.

Učesnici projekta osnovali su najmanje pet tematskih radnih grupa u skladu sa pet dimenzija Energetske unije EU koje pokrivaju dekarbonizaciju (emisije, uklanjanje gasova sa efektom staklene bašte i obnovljivi izvori energije), energetsku efikasnost, energetsku sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost.

Članovi ovih grupa su predstavnici različitih institucija (državnih, entitetskih, univerzitetskih, kao i agencija, privrednih komora, organizacija civilnog društva). U nekim je zemljama već održano više rundi diskusija, bilateralnih ili diskusija u malim grupama.

Predstoje rasprave o ciljevima za 2030. za EnZ i devet ugovornih strana. Usvajanje ovih ciljeva imaće ogroman efekat, ne samo na energetski sektor, već na sve delove privrede, kao i na društvo u celini.

Jedan od veoma važnih aspekata NEKP-a je regionalna saradnja. Cilj je poboljšanje prekogranične i regionalne saradnje u skladu sa ciljevima utvrđenim u ovim planovima.dubravka-bosnjak-giz-orf-ee-nekp

“Kada je reč o Zapadnom Balkanu, regionalna saradnja ostaje ključno pitanje i centralni element procesa stabilizacije i pridruživanja. Proces pridruživanja daje snažan zamah političkim i ekonomskim reformama. Cilj je sprovođenje tržišno orijentisanih reformi, regionalna integracija, održivi razvoj i sigurnost ulaganja. Sledeći korak je uključivanje regiona u integrisano evropsko tržište. Integrisani energetski i klimatski plan – NEKP je pravi instrument za to”, izjavila je Dubravka Bošnjak, regionalna voditeljica projekta ispred GIZ-a.

GIZ u saradnji sa EnZ pruža regionalnu platformu za tehničku razmenu. Do sada je organizovan niz sastanaka o Regionalnoj razmeni o modeliranju i dogovoreno je da se redovni sastanci održavaju i u narednom periodu. Ova regionalna platforma za tehničku razmenu iskustava okuplja predstavnike relevantnih ministarstava koja vode pripremu NEKP-ova u njihovim zemljama, kao i lokalne i regionalne stručnjake za modeliranje.

Koje će konkretne koristi doneti NEKP svakoj od zemalja?

Aleksandar Dedinec, naučni saradnik, MANU, Severna Makedonijaaleksandar-dedinec-giz-orf-ee-nekp

Prednosti razvoja NEKP-a za Severnu Makedoniju su mnogobrojne. Između ostalog, razvoj plana podstiče aktivno učešće i saradnju između regionalne i lokalne uprave, posebno imajući u vidu da se ovaj plan razvija na shvatanju da se ostvarivanje energetskih i klimatskih ciljeva ne može obaviti isključivo putem pristupa odozgo prema dole, već zahteva i podršku odozdo prema gore.

Prof. dr Mirza Kušljugić, ekspert za obnovljive izvore energije, BiH

mirza-kusljugic-giz-orf-ee-nekpDekarbonizacija, digitalizacija i cirkularna ekonomija ključni su stubovi budućeg plana ekonomskog razvoja EU – Evropskog zelenog plana. Pridruživanje ovom evropskom strateškom planu strukturne transformacije ekonomije i društva predstavlja veliku šansu za razvoj za region. Kako bi se upravljalo tako složenom transformacijom, kao što je energetska tranzicija, osim političke odluke da se strateški razvoj energetskih sektora u regionu zasniva na dekarbonizacijskoj paradigmi, potreban je jasan i široko prihvaćen plan. Struktura NEKP-a, kao integrisanog klimatskog i energetskog plana, pruža sveobuhvatne smernice za upravljanje procesom energetske tranzicije.

Alma Saraci, viši stručnjak za energetsko planiranje u Nacionalnoj agenciji za prirodne resurse, AlbanijaAlma-Saraci-giz-orf-ee-nekp

Razvoj i kasnije primena NEKP-a pružiće osnovu za efikasno praćenje ciljeva u okviru pet ključnih dimenzija Energetske unije EU. Takođe će pomoći u planiranju sigurnosti snabdevanja energijom i potrošnje energije, što će smanjiti zavisnost od uvoza, ali i, između ostalog, smanjiti uticaj na životnu sredinu.

Kako će usvajanje NEKP-a pomoći regionu da ubrza evropske integracije?

aleksandar-dedinec-giz-orf-ee-nekpAleksandar Dedinec, naučni saradnik, MANU, Severna Makedonija

Sam proces pripreme NEKP-a će omogućiti zemljama u regionu da izgrade svoj kapacitet za integrisano kreiranje klimatskih i energetskih politika, a istovremeno će omogućiti razmenu najboljih praksi i iskustva između zemalja. Usvajanje NEKP-a ubrzaće proces transpozicije pravnih tekovina EU u oblasti energetike i klime, a obezbediće i uslove da zemlje udruže svoje snage u cilju brže energetske tranzicije u regionu.

Prof. dr Mirza Kušljugić, ekspert za obnovljive izvore energije, BiHmirza-kusljugic-giz-orf-ee-nekp

U Evropskom zelenom planu naglašava se da će EU sarađivati sa drugim zemljama, posebno sa susednim državama, u promociji svojih klimatskih politika podržavajući njihove napore na dekarbonizaciji. Za države koje teže članstvu u EU koordinacija njihovih klimatskih i energetskih politika sa Evropskim zelenim planom je imperativ. Očekivana Zelena agenda EU za Zapadni Balkan pružiće okvir za koordinaciju i saradnju na ovom strateškom polju. Zato je usklađivanje sa Evropskim zelenim planom jedan od ključnih procesa stabilizacije i pridruživanja sa EU.

Alma-Saraci-giz-orf-ee-nekpAlma Saraci, viši stručnjak za energetsko planiranje u Nacionalnoj agenciji za prirodne resurse, Albanija

Integrisano upravljanje energetikom i politikama u vezi sa ovim sektorom, kako je definisano u NEKP-u, pod nadzorom EnZ i EU, igraće ključnu ulogu u postizanju ciljeva definisani u dokumentu, što znači da će Albanija biti uključena u regionalnu saradnju kako bi se povećao udeo obnovljive energije, smanjile emisije i promovisalo zdravije društvo. Usaglašavanje energetske i klimatske politike sa dugoročnim strategijama EU stvoriće osnovu za bržu integraciju zemlje u EU.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

dalekovod-Severna-Makedonija-rekonstrukcija-modernizacija-MEPSO

MEPSO započeo rekonstrukciju dalekovoda Štip-Ovče Pole

06 March 2021 - Operater prenosnog sistema Severne Makedonije (MEPSO) započeo je radove na rekonstrukciji dalekovoda Štip-Ovče Pole, a projekat je vredan 1,41 milion evra.

Kako su operatori prenosnih sistema BiH, Hrvatske i Srbije ujedinili evropsku sinhronu zonu posle raspada na dva dela?

03 March 2021 - Najnoviji izveštaj evropske agencije ENTSO-E objašnjava kako su kompanije iz regiona obavile spajanje sinhrone zone Kontinentalna Evrope.

vetropark-vetroturbina-EPBiH

Završena izgradnja VE Podveležje 1, prve vetroelektrane u vlasništvu EPBiH

03 March 2021 - EPBiH je završila izgradnju svoje prve vetroelektrane, VE Podveležje 1, koja je ujedno i prvi proizvodni objekat koji je EPBiH sagradila u poslednjih skoro 40 godina.

srbija predlozi wbif grant transbalkanski koridor otpadne vode

Srbija nominovala projekte za grantove iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan

03 March 2021 - Ministarstvo za evropske integracije predložilo je devet projekata za dobijanje bespovratnih sredstava u iznosu od 157 miliona evra.