Srbija i Republika Srpska započele gradnju HE Buk Bijela

Predsednici vlada Republike Srpske i Srbije Radovan Višković i Ana Brnabić položili su kamen temeljac za izgradnju hidroelektrane (HE) Buk Bijela, snage 93 megavata (MW), u opštini Foča. Kako je najavljeno, gradnja bi trebalo da bude završena za četiri godine.

U gradnju HE Buk Bijela Elektroprivreda Srbije (EPS) i Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) će zajedno investirati oko 220 miliona evra. U zajedničkom preduzeću Hidroenergetski sistem Gornja Drina EPS ima većinski udeo od 51 odsto, a ERS 49 odsto. Projektom hidroelektrana u gornjem toku Drine predviđena je gradnja tri HE, Buk Bijela, Foča (44 MW) i Paunci (43 MW).

Buk Bijela će imati branu visoku 57 metara, a očekivana godišnja prozvodnja je 332 GWh. Inače, reč je o projektu koji je star nekoliko decenija, i koji je inicijalno trebalo da bude realizovan na teritoriji BiH, Crne Gore i Srbije sa mnogo većom instalisanom snagom.

Višković: Rok za gradnju je šest godina, ali cilj je da sve bude završeno za četiri

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao da je gradnja HE Buk Bijela na Drini projekat koji znači život, povezivanje, opstanak i prosperitet, dok je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla da gradnja ove elektrane predstavlja novi početak u odnosima Srbije i Srpske.

Rok za gradnju HE Buk Bijela je šest godina, ali cilj je da sve bude završeno u naredne četiri, najavio je Višković.

Početku radova prisustvovali su ministri energetike RS i Srbije Petar Đokić i Zorana Mihajlović, kao i direktori ERS-a i EPS Luka Petrović i Milorad Grčić.

BiH ne podržava gradnju, RS i Srbija odgovaraju da je sve po propisima

Bisera Turković, ministarka spoljnih poslova Bih izjavila je da ne postoji saglasnost BiH za izgradnju HE Buk Bijela.

Vlasti Republike Srbije moraju znati da ulaskom u projekt izgradnje HE Buk Bijela, koji nema saglasnost države i koji se protivi odlukama Ustavnog suda BiH rizikuju, ne samo ekonomske štete, nego i ne doprinose dobrosusedskim odnosima, rekla je ona.

Premijer RS Radovan Višković poručio je da BiH nije nadležna za izgradnju ove elektrane.

Davanje koncesija za gradnju je u nadležnosti Komisije za koncesije RS, pa Vlada Srbije nije imala potrebe da razgovara sa nekim drugim, izuzev Vlade RS, istakao je on.

Premijerka Ana Brnabić je rekla da je Srbija uradila  analizu svih pravila, zakona, Ustava, da bi zaštitila investiciju. Analize su pokazale da su dosad sve koncesije u BiH izdate od strane entiteta ili kantona i nijedna nije bila sporna, dodala je ona.

Nevladine organizacije traže da se gradnja zaustavi

Nevladine organizacije, ljubitelji reka i ekstremnih sportova na vodi, upozorili su da je neophodno da se zaustave planovi za izgradnju tri brane na gornjoj Drini i ova jedinstvena reka zaštiti, navodi se u saopštenju organizacija Aarhus Centar iz Sarajeva, Centar za životnu sredinu iz Banja Luke, Green Home, Nature Lovers Montenegro, NVO Da zaživi selo i SRK „Lipljen“ – Pljevlja iz Crne Gore i WWF Adria.

Drina i njene pritoke, između ostalih strogo zaštićenih vrsta, predstavljaju i najvažnije svetsko stanište globalno ugrožene vrste riba-mladice (Hucho hucho), a i sve su popularnija turistička destinacija.

Pokrenuto je više postupaka protiv gradnje HE Buk Bijela kod domaćih i stranih institucija

U decembru 2020. godine, 24 zastupnika u Zastupničkom domu Parlamenta BiH pokrenula su postupak pred Ustavnim sudom protiv odluke RS o izdavanju koncesije za izgradnju HE na Gornjoj Drini, budući da odluke u vezi s državnom imovinom poput reka na međunarodnim granicama, mogu samo biti donete na državnom nivou.

U toku je i slučaj pred Odborom za sprovođenje Espoo konvencije zbog propusta BiH da se posavetuje sa Crnom Gorom o prekograničnim uticajima HE na gornjoj Drini na životnu sredinu, dok je Aarhus centar u Sarajevu pokrenuo spor kod Vrhovnog suda RS zbog zastarele procene uticaja na životnu sredinu.