Životna sredina

Srbija dobija Katastar rudarskog otpada 1. februara 2020.

Srbija-Katastar-rudarskog-otpada

Slika: Piter Bajer, Dragana Jelisavac Erdeljan, Boris Ilijevski, and Nemanja Isailović (BGEN)

Objavljeno

10.10.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

10.10.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Posle skoro tri godine sprovođenja projekta Katastar rudarskog otpada, i obilaska 250 lokacija, Srbija će 1. februara sledeće godine dobiti podatke o napuštenim lokacijama rudarskog otpada. Tada će preko veb aplikacije biti dostupni i podaci o 41 lokaciji na kojoj se nalazi 80% identifikovanog otpada, koji može da ugroži životnu sredinu i ljude. Veb aplikaciju će osim državnih službi moći da koristi i zainteresovana javnost, rečeno je na javnoj prezentacija projekta u Boru.

Projekat Katastar rudarskog otpada, koji je započeo 2017. i završava se početkom 2020, vredan je 2,1 milion evra, a finansirala ga je Evropska unija u iznosu od 90%, dok je preostalih 10% obezbedila Republika Srbija. Prva prezentacija projekta održana je oktobra prošle godine u Raškoj.

Katastar je važan korak u uspostavljanju odgovornog i održivog upravljanja rudarskim otpadom

Na prezentaciji u Boru predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i članovi projektnog tima, predstavili su zainteresovanim kompanijama, organizacijama i novinarima, metodologiju projekta, ostvarene rezultate i značaj za rudarski sektor zemlje, kao i uticaj na životnu sredinu.

Katastar, dostupan u formi knjige i veb aplikacije, predstavlja, kako je rečeno,  važan korak u uspostavljanju odgovornog i održivog upravljanja rudarskim otpadom.

U dogovoru projektnog tima i Ministarstva rudarstva i energetike izabrana je 41 lokacija, koje su bile predmet detaljnog ispitivanja (uzorkovanje zemljišta, rudarskog otpada, podzemnih i površinskih voda, kao i hemijske analize i procena stabilnosti).

Napuštene lokacije rudarskog otpada u većini slučajeva imaju nepovoljan uticaj na površinske i podzemne vode

Te lokacije nalaze se u 21 opštini: Aleksinac, Boljevac, Bor, Brus, Voždovac, Dimitrovgrad, Zaječar, Knjaževac, Kragujevac, Krupanj, Kučevo, Loznica, Ljubovija, Majdanpek, Mali Zvornik, Nova Varoš, Prijepolje, Raška, Surdulica, Crna Trava, Čajetina.

Piter Bajer, projektni tim lider, izvestio je o statusu projekta i rekao da su istraživanja na terenu i analize završeni.

“Do januara 2020. godine, do kada po planu traje projekat, fokus aktivnosti je na izveštavanju. Predali smo izveštaje za 23 lokacije, dok na preostalih 18 izveštaja još radimo. Prema kompletiranim izveštajima, napuštene lokacije rudarskog otpada u većini slučajeva imaju nepovoljan uticaj na površinske i podzemne vode”, rekao je Bajer.

Pripremaju se studije za sanaciju tri lokacije

Paralelno sa radom na terenu i istraživanjima, projektni tim je radio i na razvijanju veb aplikacije katastra rudarskog otpada, koja je takođe predstavljena na skupu u Boru.

Dragana Jelisavac Erdeljan, šef Odseka za rudarstvo Ministarstva rudarstva i energetike, rekla je da će Republika Srbija, jasnijom slikom o otpadu i rezultatima laboratorijskih analiza, imati kvalitetnu dokumentaciju za preduzimnje daljih aktivnosti po pitanju sanacije, remedijacije i rekultivacije odlagališta koja su kritična u pogledu zagađenja životne sredine i opasnosti po zdravlje ljudi.

Studije će sadržati predlog za sanaciju, kao i troškove

Rezultat projekta biće i tri studija slučaja za tri lokacije koje su najbolji reprezenti rudarskog otpada u Srbiji. Studije će sadržati predlog za sanaciju, kao i troškove, rekla je Erdeljan.

Boris Ilijevski, projekt menadžer, Lokalna infrastruktura i energetika, Delegacija EU, podsetio je da skoro 20 godina EU i Srbija rade zajedno na obezbeđivanju održivog i sigurnog energetskog snabdevanja, koje je i ekološki prihvatljivo.

“Kroz IPA podršku danas i CARDS podršku u prošlosti, EU investirala je više od 75 miliona evra u postrojenja za preradu otpadnih voda, smanjenje emisija, upravljanje pepelom ili druge slične mere. Ipak, još dosta posla treba uraditi u narednim godinama”, podsetio je Ilijevski.

Očekuje se da će rezultati ovog projekta, uključujući i studije slučaja po uzoru na najbolje evropske prakse o upravljanju rudarskim otpadom, kao i Priručnik za inspektore, predstavljati značajnu pomoć u budućem radu državnih institucija.

Projekat „Katastar rudarskog otpada“ ima za cilj da podrži Republiku Srbiju u daljoj harmonizaciji zakonske regulative sa zakonima Evropske unije u sektoru rudarstva i zaštite životne sredine, a posebno kroz razvijanje i dalje unapređenje sistema upravljanja rudarskim otpadom. Telo za ugovaranje ovog projekta je Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije. Korisnik projekta je Ministarstvo rudarstva i energetike, a projekat implementira konzorcijum nemačkih kompanija Plejades i DMT u saradnji sa partnerima iz Srbije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Evropski parlament potrosacima pravo na popravku

Evropski parlament želi da omogući potrošačima pravo na popravku proizvoda

26 November 2020 - Evropska komisija treba da podrži pravo na popravku i ponovno korišćenje proizvoda i zabrani programirano kvarenje, poručuju EU parlamentarci

Clanica UN globalni dogovor plasticni otpad

Dve trećine UN članica traži globalni dogovor za plastični otpad

17 November 2020 - Podrška potencijalnom sporazumu o suočavanju sa zagađenjem od plastike približava se konsenzusu, ali forma tek treba da se utvrdi

Otpaci od voca sirovina vestacku kozu clim@ Beyond Leather

Otpaci od voća postaju glavna sirovina za veštačku kožu

14 November 2020 - Beyond Leather Materials iz Danske pravi skaj od otpadne pulpe od jabuke, a razmatra mogućnost korišćenja i drugog voća

Zelena agenda za Zapadni Balkan samitu Sofiji

Zelena agenda za Zapadni Balkan podržana na regionalnom samitu u Sofiji

10 November 2020 - Zemlje na jugoistoku Evrope koje žele da se priključe EU prihvatile su Zelenu agendu za Zapadni Balkan na samitu u Sofiji