OIE

Srbija dobija dve toplane na biomasu

Srbija 1. oktobra dobija prve dve toplane na biomasu

Slika: Olya Adamovich from Pixabay

Objavljeno

09.09.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

09.09.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Srbija će 1. oktobra dobiti prve dve toplane koje koriste drvnu biomasu, u Priboju i Malom Zvorniku. Dve toplane instalisane snage 9,8 megavata (MW) umesto uglja, mazuta i prirodnog gasa koristiće drvnu sečku što će smanjiti troškove lokalnih budžeta i zagađenje životne sredine.

Prebacivanje toplana u Priboju i Malom Zvorniku na biomasu deo je projekta „Promocija obnovljivih izvora energije – Razvoj tržišta biomase u Srbiji“ vrednog 26,75 miliona evra, koji sprovode Ministarstvo rudarstva i energetike, nemačka banka KfW i švajcarski Državni sekretarijat za privredne poslove (SECO).

Projekat, koji je započeo sredinom 2017, finansira nemačka banka KfW kreditom od 20 miliona evra i donacijom od dva miliona evra, dok je SECO obezbedio donaciju od 4,75 miliona evra. Kredit ima kamatnu stopu od 1,1% odsto, dve godine grejs period i otplatu na 18 godina godina.

Osim Priboja i Malog Zvornika grejanje na biomasu u okviru ovog projekta dobiće i Prijepolje, Nova Varoš, Novi Pazar i Majdanpek. Svaka od lokalnih samouprava sama otplaćuje deo kredita od 20 miliona evra, a iznos zavisi od visine investicije u njihovu toplanu.

Svih šest toplana imaće kapacitet od 30 MW, a u Srbiji trenutno 62 toplane imaju postrojenja snage 6.000 MW.

Prema energetskom bilansu za 2020, toplane u Srbiji će za proizvodnju toplotne energije najviše koristiti prirodni gas (80 odsto), zatim mazut (11,7 odsto), ugalj (7,8 odsto) i biomasu, manje od jedan odsto.

Daljinsko grejanje u Priboju potpuno prebačeno sa uglja i mazuta na drvnu sečku

Priboj će dobiti toplanu snage osam megavata, koja će za rezervu imati dva kotla na lož-ulje od ukupno 15 MW. Sadašnja toplana koristi ugalj i mazut, a nova će koristiti drvnu sečku sa teritorije pribojske opštine. Investicija u Priboju vredna je 5,25 miliona evra, a radove izvodi grupa firmi na čijem je čelu Energotehnika Južna Bačka.

Nova toplana će prepoloviti potrošnju energenata, što će doneti uštede u budžet. U skladu sa uslovima za sprovođenje projekta grejanje će se plaćati po potrošnji.

Priboju će ovo biti treće postrojenje za proizvodnju toplotne energije na biomasu jer je već instalirao dva kotla snage 2,7 MW. Na taj način će daljinsko grejanje u ovom mestu potpuno biti prebačeno sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.

Prirodni gas kao rezervno gorivo u Malom Zvorniku

U novu toplanu u Malom Zvorniku, koja će imati dva kotla na drvnu sečku snage po 0,9 MW i rezervni kotao na gas snage 2,5 MW, biće investirano 2,35 miliona evra. Planirano je da učešće drvne sečke u proizvodnji bude 95 odsto, a gasa pet odsto. Toplana sada koristi prirodni gas i nema alternativno gorivo.

Radove, kao i u Priboju, izvodi konzorcijum koji predvodi Energotehnika Južna Bačka.

Mihajlović: sve toplane u Srbiji bi trebalo da izgledaju kao ova u Malom Zvorniku

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će toplana u Malom Zvorniku, zajedno sa toplanom u Priboju, biti prve u Srbiji koje koriste biomasu kao energent.

Toplana u Malom Zvorniku će 1. oktobra početi sa probnim radom kako bi bila spremna za predstojeću grejnu sezonu. EmisijE CO2 biće smanjene, kako je dodala, sa sadašnjih 870 na 40 tona.

Mali Zvornik je primer kako treba da izgledaju toplane i u drugim opštinama u Srbiji, da imamo dovoljno toplotne energije, da je efikasno koristimo i da imamo zdravu životnu sredinu, naglasila je ona.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

toplotne pumpe dekarbonizacija grejanje zagrevanje vode iea izvestaj

IEA: Globalna energetska kriza izazvala snažan rast korišćenja toplotnih pumpi

9. septembar 2021. - Globalna prodaja porasla skoro 15 odsto u 2021, dvostruko više od proseka u protekloj deceniji, predvođena Evropom gde je rast 35 odsto

pravilnik sisteme skladistenje energije nevideni talas investicija u Turskoj

Novi pravilnik za sisteme za skladištenje energije pokrenuo neviđeni talas investicija u Turskoj

9. septembar 2021. - Regulatorna agencija EMRA je primila zahteve za 67,3 gigavata u projektima vetra i solara kombinovanih sa skladištenjem energije

Grcka medu najatraktivnijim svetskim trzistima za zelenu energiju RECAI

Grčka ostala među najatraktivnijim svetskim tržištima za zelenu energiju

9. septembar 2021. - EY je zadržao Grčku i Tursku u svom indeksu RECAI za najbolja tržišta u domenu energije iz obnovljivih izvora. Grčka je po jednom kriterijumu druga u svetu!

eu uvoz solarnih panela vetroturbina eurostat

Uvoz zelenih tehnologija u EU duplo veći od izvoza u 2021.

9. septembar 2021. - Evropa je prošle godine potrošila 15,2 milijarde evra na uvoz solarnih panela, vetroturbina i tečnih biogoriva