Srbija će se obavezati da će napustiti korišćenje uglja najkasnije do 2050.

Republika Srbija će uskoro zvanično saopštiti nameru da što pre, a najkasnije do kraja 2050. godine, prestane da koristi ugalj, i taj cilj će uključiti u nacionalne strateške dokumente. Takođe, Srbija će se obavezati da do kraja 2030. pripremi plan gašenja termoelektrana.

Obaveze o dekarbonizaciji i gašenju termoelektrana deo su predloga zakona o ugovoru o garancijama za kredit koji je Elektroprivreda Srbije (EPS) dobila od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u vrednosti od 300 miliona evra.

Predlog zakona je Vlada Srbije poslala Narodnoj skupštini krajem marta.

U delu Predlogu zakona koji se odnosi na „ostale obaveze“ garanta kredita, što je Republika Srbija, se navodi da će država, čim to bude izvodljivo nakon potpisivanja Ugovora o zajmu i Ugovora o garanciji, saopštiti opredeljenje Srbije za postepen prestanak korišćenja uglja u najkraćem mogućem roku, a najkasnije do 31. decembra 2050, i to će se odraziti na nove ili ažurirane verzije nacionalnih strateških dokumenata.

Srbija će se obavezati da će raditi na uspostavljanju ključnih tačaka za povlačenje termoelektrana iz rada do 31. decembra 2030, piše u Predlogu.

Inače, Srbija, trenutno, u svojim zakonima nema nikakve definisane ciljeve za dekarbonizaciju i gašenje termoelektrana, mada se potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan obavezala da će raditi na tome da Evropa do 2050. bude klimatski neutralna.

Srbija će se obavezati da usvoji NEKP do kraja godine

U Predlogu zakona se navodi da će Srbija usvojiti nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP) do 31. decembra 2023. Taj dokument će, kako se dodaje, sadržati cilj da se do kraja 2030. dostigne više od 45 odsto udela obnovljivih izvora u proizvodnom miksu električne energije. Srbija je prošle godine pripremila prvu verziju NEKP-a i održala javnu raspravu.

Među obavezama je i održavanje aukcije za vetroparkove snage najmanje 400 MW, kao priprema trogodišnjeg plana za aukcije. Inače, aukcije, koje se pripremaju u saradnji sa stručnjacima EBRD-a, su prvo najavljene za prvi kvartal ove godine, a onda za april.

Zajam će se koristiti i za prekvalifikaciju radnika pogođenih zelenom tranzicijom

U obrazloženju Predloga zakona Vlada Srbije je navela da kredit od 300 miliona rešava hitan jaz u likvidnosti pružanjem finansijske podrške EPS-u, ali će uključivati i podršku razvoju kredibilne strategije dekarbonizacije i akcionog plana za kompaniju, uključujući strategiju postepenog izbacivanja uglja do 2050. A, sve sa ciljem da se pomogne Srbiji da unapredi svoju dugoročnu sigurnost snabdevanja električnom energijom i stvori mogućnost okruženja za prelazak na čistu energiju.

Kredit ne sme da se koristiti za investicije u fosilna goriva, kao i za plate radnika u rudnicima i termoelektranama

Zajmom se predviđa, kako se navodi, i podrška prekvalifikaciji radne snage EPS-a pogođene zelenom tranzicijom privrede. Ali, kreditna sredstva se neće koristiti za kapitalne investicije koje se odnose na fosilna goriva. U slučaju EPS-a to znači ulaganja u rudnike i termoelektrane.

Tako se navodi da će se kredit koristiti za refinansiranja zajmova, finansiranje troškova iz poslovanja, osim troškova u vezu sa delatnošću eksploatacije uglja i proizvodnje struje u termoelektranama, uključujući troškove zaposlenih u ovim delatnostima.

Novac će se, takođe, upotrebljavati i za plaćanja podsticajne otkupne cene za proizvođače iz elektrana na obnovljive izvore, kao i finansiranje uvoza električne energije.