Solarni paneli na krovovima kuća: tri koraka za određivanje kapaciteta solarne elektrane

Instalacija solarnih panela na krovove kuća postala je pravi hit u Srbiji, zahvaljujući građanima koji su konačno dočekali priliku da sami proizvode zelenu energiju za sopstvenu potrošnju, ali i regulativi koja im je to omogućila. Ali, spremnost građana da postanu prozjumeri i regulativa nisu dovoljni da se na kraju instalira solarna elektrana koja će odgovarati njihovim potrebama, i što je, takođe, važno, koja će se isplatiti u što kraćem vremenskom periodu.

Srbija je za nešto više od pet meseci na krovovima kuća i firmi dobila skoro 360 malih solarnih elektrana, a još više stotina je u pripremi. Jedan od glavnih koraka u ostvarivanju ideje da se proizvodi zelena energija, i tako smanji zađanjenje vazduha i doprinese brobi protiv klimatskih promena, je izbor instalisane snage solarne elektrane.

Građanima su na usluzi brojni kalkulatori za određivanje snage njihove solarne elektrane, ali dobar deo njih ne daje građanima pravu informaciju. U čemu je problem?

Mnogi kalkulatori ne daju dobru računicu

Kalkulatori koji uzimaju u računicu ukupnu potrošnju domaćinstava, i skupe i jeftine struje, ne daju dobre rezultate, kaže za Balkan Green energy News Dejan Stojadinović, konsultant u oblasti obnovljivih izvora energije.

To je, kako kaže, najčešća, ali i najveća greška koju građani prave – predimenzioniranje snage solarne elektrane koju instaliraju odnosno pravljenje veće elektrane od one koja im je potrebna da pokrije njihovu potrošnju.

Gde je greška?

Naime, ukoliko se u obzir uzme potrošnja i skupe i jeftine struje dobiće se kapacitet koji će proizvesti tu potrošnju, ali zbog trenutno važeće regulative, sva ta proizvodnja neće moći da bude potrošena ili naplaćena.

Ako neko potroši, na primer, tokom godine 2.000 kilovat-sati (kWh) skupe i 400 kWh jeftine struje i taj zbirni podatak ubaci u neki od solarnih kalkulatora, kao rezultat će izaći kapacitet koji može da obezbedi 2.400 kWh. Ali, tu struju će elektrana najvećim delom proizvesti tokom dana, kada je na snazi viša tarifa (skupa struja), jer je u periodu niže tarife (jeftina struja) najvećim delom godine mrak odnosno noć.

Solarna elektrana može da obezbedi samo struju tokom trajanja više tarife, ne i tokom perioda niže tarife

Regulativa kaže da prozjumer može da isporučuje višak proizvedene i nepotrošene struje EPS Snabdevanju, kao i da povlači taj svoj višak, ali i struju koju mu prodaje ova firma. Obračun se radi posebno u višoj, posebno u nižoj tarifi i to za period od 12 meseci.

To znači da ako se godišnje isporuči EPS-u u višoj tarifi 1.000 kWh i povuče u višoj 1.200 kWh, platiće se 200 kWh. Ali, ako se isporuči 1.000 kWh, a povuče 800 kWh, 200 kWh ostaje EPS-u, prozjumer ne dobija nikakvu naknadu. Isto važi i za nižu tarifu.

Višak struje koju prozjumer proizvede, a ne potroši dobija EPS za džabe

„Viškom iz više tarife se ne može pokriti potrošnja u nižoj tarifi i obrnuto“, naglašava Stojadinović.

Kada se vratimo na primer potrošnje od 2.000 kWh skupe i 400 kWh jeftine struje to znači sledeće: ako se instalira solarna elektrana na osnovu ukupne potrošnje koja će proizvoditi 2.400 kWh onda će 2.000 kWh biti potrošeno, a 400 kWh će ostati EPS-u. Ako se instalira elektrana koja će proizvoditi 2.000 kWh – EPS-u se neće davati džabe ništa.

Tri koraka za pravilno određivanje kapacitete solarne elektrane

Potrošač bi prvo trebalo da na sajtu EPS Snabdevanja pogleda svojih poslednjih 12 mesečnih računa, zatim da izračuna prosečnu mesečnu potrošnju skupe struje (viša tarifa) ili da sabere svu tu potrošnju. Na kraju, prosečnu mesečnu potršnju deli sa 100 ili ukupnu potrošnju sa 1.200.

Rezultat je u oba slučaj isti i to je snaga elektrane. Deli se sa 1.200 jer je to prosečna proizvodnja iz solarnog panela snage 1 kilovat u Srbiji.

Kada je budući prozjumer saznao snagu može da krene u obezbeđivanje potrebnog novca i dogovor sa instalaterima.

Stojadinović kaže da ako vlasnik domaćinstva očekuje povećanje potrošnje u narednim godinama, onda bi u računicu trebao ubaciti i taj iznos, ali samo ako je reč o skupoj struji.

Posledice i moguća rešenja

Na primeru, koji je pripremio Stojadinović, može se vide kakva je isplativost investicije kod potrošača koji mesečno troši oko 600 kWh skupe struje. Prava mera elektrane za njega je 6 kW, dok bi 10 kW bilo previše.

Računica uzima u obzir da je vek trajana elektrane 25 godina, sadašnju cenu struje u višoj tarifi od 5,8 evrocenti u zelenoj zoni, 8,8 evrocenti u plavoj i 17,5 u crvenoj, cenu solarnih panela od 1.300 evra za 1 kW i da nisu uključene subvencije države ili neke druge institucije, kojih je u Srbiji sve više. Može se reći i da je izvesno da cena struje u Srbiji narednih godina neće biti ista, što će dodatno smanjiti period otpate tj. povećati isplativost investicije.

Stojadinović kaže da je uočeno da je većina sadašnjih prozjumera instalirala veće elektrane nego što su im potrebne, a da je jedno od rešenja povećanje potrošnje, ali na pametan način. Instalacija toplotne pumpe je, dodaje Stojadinović, opcija koja može da donese uštede.