OIE

Solarne elektrane u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Sloveniji i Austriji: Ključna uloga regulative u podsticanju investicija

Solarne elektrane u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Sloveniji i Austriji Ključna uloga regulative u podsticanju investicija

Objavljeno

07.06.2023.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

07.06.2023.

Komentari

0

Podeli

Solarna energija je trenutno najbrže rastući izvor energije u Evropskoj uniji. To potvrđuje podatak da je samo u 2021. izgrađeno 22.817 MW novih fotonaponskih elektrana u državama članicama EU. Na taj način je povećan ukupan kapacitet ovih elektrana u EU na 158.911 MW na kraju 2021, pokazuju podaci portala EurObsev’ER. Dok članice EU, ukupno posmatrano, beleže dobar napredak u povećanju kapaciteta fotonaponskih elektrana, zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope zaostaju u poređenju sa kapacitetima u EU. Unapređenje zakonske regulative i harmonizacija sa propisima EU predstavljaju ključni podsticaj za nove investicije.

Očekuje se da solarna energija značajno doprinese ostvarivanju plana Evropske komisije REPowerEU, koji ima za cilj ubrzano smanjenje zavisnosti od energenata iz Rusije i ubrzanje zelene tranzicije, kao i Strategije EU za solarnu energiju, koja je usvojena u maju prošle godine. Zemlje EU nastoje da podstaknu tražnju za ovim projektima, između ostalog, kroz promenu regulative, kao što su podsticanje povećanja potrošnje energije iz sopstvenih ili lokacijski bliskih izvora, jednostavnija procedura priključenja na mrežu, ili postepeno uvođenje obaveze za postavljanje solarnih panela na zgradama, počev od objekata javne i komercijalne namene.

Podaci advokatske kancelarije CMS koja posluje globalno u više od 40 zemalja sveta, o fotonaponskim solarnim elektranama u regionu i EU pokazuju da postoji velika razlika u iskorišćenosti potencijala, čak i unutar regiona centralne i jugoistočne Evrope. Tako je, na primer, ukupan instalisani kapacitet fotonaponskih elektrana u 2021. godini u četiri zemlje Zapadnog Balkana – Srbiji, Severnoj Makedoniji , Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori iznosio 175 MW. Najveći kapacitet postoji u Srbiji (70 MW), a slede BiH sa 56,51 MW, Severna Makedonija sa 45,3 MW i Crna Gora (3 MW).

Ukupan instalisani kapacitet fotonaponskih elektrana u 2021. godini u četiri zemlje Zapadnog Balkana – Srbiji, Severnoj Makedoniji , Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori iznosio 175 MW

Ukupan izgrađeni kapacitet fotonaponskih elektrana u ove četiri zemlje u posmatranom periodu bio je dva puta manji od kapaciteta u Sloveniji, gde je izgrađeno 367 MW (slično kao u Rumuniji, gde iznosi 398 MW). Takođe, to je skoro sedam puta manji kapacitet nego u Bugarskoj (1.186 MW), 12 puta manji nego u Mađarskoj (2.131 MW) i 16 puta manji nego u Austriji (2.809 MW). S druge strane, čak i zemlje poput Austrije, koja je prvih 10 u Evropi, nastoje da povećaju svoje kapacitete s obzirom na veliki jaz u odnosu na evropske lidere u ovoj oblasti, kao što su Nemačka (58.728 MW), Itallija (22.600 MW), Francuska (14.780 MW) ili Holandija (14.249 MW).

O glavnim izazovima za ulaganje u sektor OIE u region i dobrim praksama u zemljama članicama EU u ovoj oblasti govorili su na Beogradskom energetskom forumu 2023 predstavnici advokatske kancelarije CMS iz Srbije, Severne Makedonije, Slovenije i Austrije.

Srbija: Izmenama zakona okončati status quo za projekte u oblasti OIE

Interesovanje investitora za ulaganje u sektor OIE u Srbiji značajno je povećano od donošenja prvog Zakona o obnovljivim izvorima energije u 2021. godini. Za dve godine, zahtevi za priključenje solarnih elektrana i vetroelektrane dostigli su više od 20 GW, što je 50 puta više od instalisane snage do sada izgrađenih vetroparkova u Srbiji (398 MW), a nekoliko stotina puta više od kapaciteta postojećih solarnih elektrana u Srbiji.

Izmene Zakona o korišćenju OIE usvojene su u aprilu ove godine sa ciljem da se otkloni status quo u odlučivanju o zahtevima za priključenje novih kapaciteta iz OIE i obezbedi bolja zaštita prenosnog i distributivnog sistema u uslovima integracije varijabilnih izvora velikog kapaciteta.

Novom regulativom izmenjena su pravila za sprovođenje aukcija za tržišne premije za proizvođače iz OIE

Novom regulativom, pored ostalog, izmenjena su pravila za sprovođenje aukcija za tržišne premije za proizvođače iz OIE i značajno ograničeni kapaciteti za kupce-proizvođače. Garantovani snabdevač zadržao je balansnu odgovornost samo za elektrane u sistemu podsticaja, dok će komercijalni projekti ubuduće balansnu odgovornost regulisati pod komercijalnim uslovima.

Takođe, prema novim propisima, operator distributivnog sistema ima obavezu da izradi analizu adekvatnosti proizvodnje električne energije i prenosnog sistema kao deo plana razvoja prenosnog sistema i predloži odlaganje procedure priključenja u slučajevima kad postoji rizik za siguran rad prenosne mreže usled nedostatka rezervi za balansiranje.

„To bi moglo za efekat da ima odlaganje povezivanja na mrežu novih kapaciteta dok se ne obezbede dovoljne balansne rezerve. S druge strane, brže sprovođenje projekata u ovim slučajevima može se postići, između ostalog, obezbeđivanjem dodatnih kapaciteta za balansiranje. Očekuje se donošenje podzakonskih akata nakon čega će moći da se vidi kako će nova rešenja funkcionisati u praksi“, kaže Tamara Zejak, advokat (senior lawyer) u CMS Srbija.

Tamara Zejak
Tamara Zejak, advokat u CMS Srbija

Severna Makedonija: Konverzija zemljišta i priključenje na mrežu najveći izazovi za investitore

Iako ima najviše sunčanih sati u Evropi posle Sicilije, Severna Makedonija nema izgrađenu nijednu veliku solarnu elektranu. U praksi je najviše ulaganja bilo u solarne elektrane na krovovima, dok su investitori zainteresovani prevashodno za izgradnju velikih solarnih elektrana i vetroelektrana.

Marija Filipovska Jelčić, partner CMS u Severnoj Makedoniji, kao glavne izazove sa kojima se susreću investitori u toj zemlji, pored određene nedorečenosti zakona i nedostatka prakse, označava povezivanje na mrežu i proceduru pretvaranja zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

„Investitori koji žele da ulažu u Severnu Makedoniju trebalo bi da u što ranijoj fazi projekta provere mogućnosti za povezivanje na mrežu. Drugo pitanje je konverzija zemljišta, gde nedostaje praksa da se samo deo poljoprivrednog zemljišta koji je potreban za izgradnju elektrane pretvori u građevinsko zemljište, nego se to uglavnom radi za čitavu parcelu. Osim toga, usvajanje prostornih planova je u nadležnosti lokalnih samouprava, a procedura pripreme i donošenja ovog dokumenta može da potraje i do tri godine“, kaže Filipovska Jelčić.

Marija Filipovska
Marija Filipovska Jelčić, partner CMS u Severnoj Makedoniji

Slovenija: Korišćenje solarne energije ključno za ostvarivanje energetskih i klimatskih ciljeva

Kako bi mogla da ostvari ciljeve svog nacionalnog energetskog i klimatskog plana do 2030, koji se trenutno revidira, i odgovori na očekivani rast potrošnje energije do 2050, Sloveniji je neophodan ubrzani rast kapaciteta solarnih i elektrana na vetar. Trenutno, više od 90 odsto električne energije proizvedene iz OIE potiče iz hidroelektrana, dok za razvoj velikih projekata u oblasti OIE postoje prepreke u pogledu nedostatka zemljšta dovoljne površine, snažne uloge NVO sektora i limitiranih kapaciteta za priključenje velikih postrojenja na mrežu. Ukupan broj kupaca-proizvođača u Sloveniji u 2021. dostigao je 14.451, a ukupna instalisana snaga ovih elektrana iznosila je 195 MW.

Ukupan broj kupaca-proizvođača u Sloveniji u 2021. dostigao je 14.451, a ukupna instalisana snaga ovih elektrana iznosila je 195 MW

Novi zakon koji uređuje pozicioniranje kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, prema rečima Dunje Jandl, partnerke u CMS Slovenija, predviđa obavezu postavljanja fotonaponskih elektrana na novim zgradama, zgrada koje se rekonstruišu i na parkinzima krovne površine veće od 1.000 metara kvadratnih, dok je za postojeće objekte predviđen prelazni period u trajanju od dve do 10 godina.

Dunja Jandl
Dunje Jandl, partnerka u CMS Slovenija

Druge izmene uključuju mogućnost da se za inovativne projekte odlukom vlade pojednostave procedure u vezi sa donošenjem planskih dokumentima i izdavanjem građevinskih dozvola, da se isto zemljište može koristiti za više namena, smanjenje cenzusa za saglasnost stanara za postavljanje solarnih panela na zgradama u zajedničkom vlasništvu sa 100 odsto na 75 odsto, obavezu planiranja fotonaponskih elektrana u nacionalnim i lokalnim prostornim planovima i dr.

Prema rečima Jandl, Slovenija može da dostigne svoje ciljeve u oblasti OIE u budućnosti i da značajno poveća kapacitete u oblasti solarne energije, pod uslovom jačanja investicija u mrežu, daljeg povećanja broja kupaca-proizvođača, razvoja mreže elektropunjača, investiranja u tehnologije skladištenja enegije, kao i „pametne“ upotrebe zemljišta, na primer postavljanjem solarnih panela na zemljištu koje se koristi za putnu infrastrukturu ili deponijama.

Austrija: Zajednice proizvođača i potrošača energije postaju sve popularnije

Postavljanje solarnih panela na krovovima i koncept energetskih zajednica koje koriste ovu energiju poslednjih godina dobija sve više na značaju u Austriji, posebno u Beču. Rast interesovanja izazvan je ne samo povećanjem cena energije, već i promenama u regulatornom okviru.

Austrija je u 2017. uvela mogućnost da vlasnici ili stanari stambenih zgrada mogu da učestvuju u proizvodnji i potrošnji energije proizvedenoj iz solarnih panela na krovu zgrade (shared self-consumption rooftop projects). S obzirom da je uglavnom reč o malim projektima, uobičajeno je da za ove projekte ne postoje problemi u vezi sa kapacitetom mreže.

Građanske zajednice energije koje omogućavaju da se energija proizvodi i troši u zgradama u okviru istog stambenog bloka

Pre dve godine uvedene su i tzv. građanske zajednice energije (citizen energy communities), koje omogućavaju da se energija proizvodi i troši ne samo unutar jedne zgrade, već i u zgradama u okviru istog stambenog bloka, koristeći mrežu na niskom i srednjem naponu, čime se postižu značajne uštede kad je reč o pristupu i korišćenju mreže. Ove zajednice mogu biti organizovane kao udruženja, kooperative ili društva sa ograničenom odgovornošću. Iako članovi mogu biti i korporacije, okupljaju uglavnom domaćinstva i malu privredu, a fokus je na koristima za zajednicu, ne na komercijalnoj upotrebi.

Georg Gutflajš, advokat iz kancelarije CMS u Beču, kaže da se prilike za razvoj u ovoj oblasti mogu naći u usklađivanju sa zahtevima u okviru Evropske inicijative za solarne krovove (European Solar Rooftops Initiative), povezivanju ovih projekata sa postavljanjem elektropunjača, prevazilaženju ograničenog kapaciteta skladištenja spajanjem više projekata, kao i olakšanom pristupu „zelenim“ kreditnim linijama banaka i nižim troškovima.

Georg Gutfleisch
Georg Gutflajš, advokat iz kancelarije CMS u Beču
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Alcazar Energy Partners investicioni fond zelenu energiju 490 miliona dolara

Alcazar Energy Partners uvećao investicioni fond za zelenu energiju na 490 miliona dolara

7. jun 2023. - Fond za održivu infrastrukturu Alcazar Energy Partners II SLP-SCSp (AEP-II) kompletiran je, prikupivši ukupno 490 miliona dolara

Borislav Kostadinov prekretnici zeleno investiranje GGF Green for Growth Fund Fond za zeleni razvoj Beogradski energetski forum

Kostadinov (GGF): U mnogim zemljama se približavamo prekretnici za zeleno investiranje

7. jun 2023. - Balkanu treba kritična masa u razvoju zelene energetike za prekretnicu za zeleno investiranje, izjavio je Borislav Kostadinov iz GGF-a

francuska aukcije plutajuce vetroelektrane

Francuska dodelila prve svetske fid-in tarife za komercijalne projekte plutajućih vetroelektrana

7. jun 2023. - Francuska je objavila pobednike aukcije za fid-in tarife za instaliranje plutajućih vetroturbina snage 250 MW u Južnoj Bretanji

woodburn hrvatska PPA

Woodburn potpisao PPA ugovor sa automobilskom firmom 

7. jun 2023. - Češka firma sklopila je ugovor o otkupu električne energije (eng. PPA) sa automobilskom kompanijom Magna International