Sarajevo spremilo strategiju kojom će za 90 odsto smanjiti emisije iz individualnih ložišta

Vlada Kantona Sarajevo pripremila je strategiju ograničenja korišćenja uglja i ostalih čvrstih goriva u Kantonu Sarajevo za period 2023-2033. koja bi trebalo da 90 odsto smanji emisije iz individualnih ložišta, označenih kao glavni izvor zagađenja vazduha.

Priprema strategije za ograničenje korišćenja uglja i ostalih čvrstih goriva u Sarajevo, koje je jedan od gradova sa najzagađenijim vazdugom ne samo u regionu, nego i svetu, najavljena je sredinom 2020. godine.

Sarajevo je danas oko 14 sati bilo na 54. mestu na svetskoj listi gradova sa najzagađenijim vazduha, koju objavljuje portal IQAir. Ispred su, gledajući Jugoistočnu Evropu, bili Sofija (47.), Istanbul (41.) i Skoplje (33.). Mora se reći da je galvni grad BiH poslednjih godina pokrenuo više projekata za smanjenje zagađenja.

Sada je Vlada Kantona Sarajevo usvojila Predlog odluke o donošenju Strategije ograničenja korištenja uglja i ostalih čvrstih goriva u Kantonu Sarajevo za period 2023-2033. i uputila u skupštinsku proceduru.

Bošnjak: Imaćemo vazduh u skladu sa evropskim standardima

Primena mera iz Strategije, kako je saopštila Vlada, u narednih deset godina trebalo bi da 90 odsto smanji emisije iz individualnih ložišta, koje su dominantni izvor zagađenja vazduha tokom zimske sezone.

Uz mere u sektoru saobraćaja i industrije to bi, kako tvrdi ministar komunalne privrede, infrastrukture, prostornog uređenja, građenja i zaštite okoliša Bojan Bošnjak, dovelo do evropskih standarda kvaliteta vazduha.

Mere energetske efiksnosti i zamenu energenata bi trebalo primeniti u 20.000 objekata

On je naveo da je predviđeno da se u devet prioritetnih zona Kantona Sarajevo subvencionišu mere energetske efikasnosti i zamena energenata u oko 20.000 objekata, od 43.000 koliko se greje na čvrsta goriva u Kantonu. Inače, popis takvih domaćinstava je već obavljen.

Prioritetne zone utvrđene su na osnovu kvaliteta vazduha u tim područjima, kao i njihovog uticaja na šire područje Kantona. Kriterijumi su bili broj ložišta i disperziono modeliranje, uticaj na zdravlje stanovništva, gustina naseljenosti, položaj zone u kotlini u odnosu na inverzioni sloj, kao i njen uticaj na druga područja u kotlini, saopštila je Vlada.

Među merama su i revitalizacija dimnjičarskog sektora, radi nadzora nad emisijama iz kućnih ložišta, a koji je, kako je navedeno, već dugo vremena devastiran u Kantonu. Potrebno je usvojiti i novu regulativu kojom bi se uvelo sertifikacija kotlova i peći koje imaju niske emisije, doneti i druge nedostajuće propise, poboljšati urbanističko planiranje i projektovanje kvaliteta vazduha, saopštila je Vlada.

Za sprovođenje Strategije neophodno 380 miliona KM

Naravno, za sprovođenje Strategije biće potreban i novac, oko 380 miliona konvertibilnih mara, kako je navedeno, koje bi trebalo izdvojiti iz budžeta i drugih domaćih i stranih izvora. Osim Kantona, predviđeno je da u sistemu podsticaja učestvuju vlasnici objekata, kao i opštine, ali detalji nisu saopšteni.

Vlada je najavila da se uskoro očekuje kreditno zaduženje Kantona kod Svetske banke za implementaciju projekta unapređenja kvaliteta vazduha, u okviru kojeg je planirano osiguranje oko 23 miliona KM za početak implementacije Strategije.

Dokument su pripremili CETEOR i E3

Ministar Bošnjak smatra da će sprovođenje Strategije imati ekonomske efekte kroz zapošljavanje u sektorima građevine, projektovanja, proizvodnje kotlova i peći, a posebno dimnjačara kojih bih, s obzirom na broj ložišta u Kantonu, trebalo da bude oko 350, a trenutno ih imamo samo 20.

Izradu Strategije sprovelo je Ministarstvo u saradnji sa UNDP-om u BiH i uz finansijsku pomoć Vlade Švedske. Za njenu izradu je angažovan konzorcijum firmi CETEOR i E3.

Iz Ministarstva su najavili da će Strategija uskoro biti predstavljena javnosti.