x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Šabac ugostio delegaciju iz BiH: regionalna razmena iskustva i najbolje prakse putokaz ka boljoj energetskoj efikasnosti zemalja

20.04.2017. | Komentari: 0Autor:

Slika: Grad Šabac
Šabac ugostio delegaciju iz BiH: regionalna razmena iskustva i najbolje prakse putokaz ka boljoj energetskoj efikasnosti zemalja

Delegacija Bosne i Hercegovine posetila je Grad Šabac kako bi se upoznala sa iskustvima te lokalne samouprave u primeni mera energetske efikasnosti i održivog energetskog razvoja.

Šabački primer koristan za region

Šabac nije izabran slučajno da ugosti delegaciju iz BiH, jer je to grad koji se izdvojio ne samo u Srbiji, već i u regionu, kao grad koji pametno planira svoj energetski razvoj. Šabac je najdalje u Srbiji odmakao u uvođenju termoizolacije u zgradama, a takođe je jedan od pionira (uz Suboticu, Niš i Kladovo) u primeni sistema naplate grejanja po utrošku.

Procenjuje se da je do sada, 20% objekata kolektivnog stanovanja prošlo kroz proces unapređenja energetske efikasnosti. Te zgrade su, osim spoljne izolacije, dobile nove prozore i ulazna vrata.

Prema rečima člana gradskog veća, Slaviše Kostadinovića, mere energetske efikasnosti se finansiraju posebnim revolving budžetskim fondom. Novac se troši na osnovu programa budžetskog fonda, a skupština grada Šapca je program za narednu godinu usvojila u utorak, 19. aprila.


Slika 1: Primer dve zgrade u susedstvu: sa leve strane energetski nesaniran objekat, sa desne strane saniran objekat

Kostadinović je objasnio da će Fond raspolagati sa 42 miliona dinara. 23 miliona će se dobiti uštedama ostvarenih uvođenjem LED svetiljki u javnu rasvetu, a 19 miliona od građana koji će u trošku termoizolacije njihovih stambenih zgrada i kuća za individualno stanovanje učestvovati sa 50 odsto. Takav sistem omogućava da budžet ne bude na gubitku, a sve buduće uštede, omogućiće povećanje sredstava Fonda.

Ljiljana Jovanović, rukovodilac sektora stanovanja u Šapcu je upozorila da bez obzira na to koliko su programi energetske efikasnosti dobro zamišljeni, realizacija nije moguća ako se ne razgovara sa građanima. Ona je pored ostalog rekla da su stanari pozitivno reagovali kada su im prikazane slike termovizijskih kamera na kojima se vidi koji zidovi nisu dobro izolovani, što su oni povezali sa svojim opažanjima koji delovi stana su im hladniji. Zato je, smatra Jovanovićeva, od ključne važnosti da se odabere dobar tim koji će građanima ubedljivo predočiti koristi od termoizolacije i naročito uštede kroz smanjene račune za grejanje.

Gradski energetski menadžer Slobodan Jerotić je rekao da Šabac planira izgradnju toplane na biomasu snage 20 MW. Novo postrojenje će koristiti poljoprivrednu biomasu, energent koji se u Srbiji koristi daleko manje nego drvna biomasa.

Slika 2: Predstavnici grada Šapca predstavili su gostima najvažnije rezultate grada u oblasti održivog energetskog razvoja 

Lokalna samouprava planira da investiciju realizuje kroz javno-privatno partnerstvo, a zahvaljujući studiji koju je uradio GIZ utvrđeno je da u krugu od 25 km postoji dovoljno raspoložive biomase koju će buduće postrojenje koristiti kao energent.

Izgradnja kogenerativnog postrojenja se ne planira, osim u varijanti kada bi budući privatni partner u paketu doveo i investitora koji bi izgradio industrijsko postrojenje, a koje bi tokom letnje sezone trošilo toplotnu energiju iz novog postrojenja. To i nije nemoguća misija, jer su za električnu energiju koja se proizvede u visoko-efikasnom kogenrativnom postrojenju predviđene fid-in tarife.

Do sada je grad posetilo čak 14 kompanija koje su zainteresovane za partnerstvo i izgradnju novog postrojenja.

LED, mini mreže daljinskog grejanja, geotermalna i solarna energija 

To međutim nije sve: u Šapcu je u toku uvođenje LED svetiljki za javnu rasvetu u samom gradskom jezgru ali i u svim selima u okolini grada, kojih ima ukupno 51. Projektom je predviđena zamena čak 7.500 živinih sijalica LED rasvetom, a očekuje se da će se investicija isplatiti već nakon 2,5 godine.

Kao učesnik u projektu CoolHeating  u okviru Horizon 2020, Grad planira da razvija male mreže daljinskog grejanja u seoskim i prigradskim naseljima koje će takođe koristiti biomasu kao energent.

Šapčani imaju ozbiljne ambicije da maksimalno iskoriste lokalne energetske resurse poput geotermalne energije, solarne energije, a u planu je i izgradnja postrojenja na biogas iz komunalnog otpada i otpadnih voda, kao i mapiranje energetskih resursa i povezivanje sa GIS-om. Strateški cilj kome se teži je postizanje energetske nezavisnosti.

BiH usvojila pravni okvir, predstoji implementacija

Među članovima delegacije BiH, bio je i Mustafa Čopelj, vođa projekta energetske efikasnosti u Bosni i Hercegovini (BEEP) za FBiH. Od 32 miliona dolara, koliki je budžet tog programa, Federacija BiH je dobila 19 miliona, a Republika Srpska 13 miliona. Čopelj je pozitivno ocenio što je početkom februara usvojen Zakon o energetskoj efikasnosti u Federaciji BiH, ali je upozorio da sada predstoji teži deo posla, a to je njegova primena. Najviše problema bi mogli da stvore nedovoljni kapaciteti nadležnih institucija.


Slika 3: Delegaciju BiH činili su predstavnici lokalnih samouprava Jablanica i Konjic i energetski eksperti Nihad Harbaš i Mustafa Čopelj

Ipak, optimizam budi činjenica da je već na stotine javnih zgrada obnovljeno, kao i da brojne međunarodne organizacije i razvojne agencije (GIZ, UNDP, USAID, SIDA) podržavaju takve projekte. Čopelj ističe da se u okviru Projekta najčešće radi termoizolaciona obnova javnih zgrada (škola, vrtića i zdravstvenih ustanova), ali u manjoj meri i zamena energenata (biomasa umesto lož-ulja), postavljanje solarnih panela i modernizacija grejnih sistema.

Nihad Harbaš, savetnik za energiju i klimatske promene lokalnih i međunarodnih organizacije je objasnio da su u FBiH prvo usvojili dva pravilnika u okviru Zakona o prostornom planiranju, zatim je Republika Srpska donela svoj Zakon o energetskoj efikasnosti, da bi tek nedavno i Federacija BiH dobila svoj Zakon koji reguliše tu oblast. On kaže da je najveći potencijal za uštede u stambenim zgradama, ali da ne treba zanemariti ni industriju. Takođe, uprkos brojnim pokušajima da se kroz javno-privatno partnerstvo uvede privatni kapital u energetiku, u Bosni i Hercegovini još niko nije uspeo to da realizuje. Harbaš je svoje izlaganje zaključio konstatacijom da bez finansijskih sredstava i političke volje nije moguće napredovati, zbog čega se projekti danas uglavnom finansiraju pomoću mešovitih modela (grantovi i/ili fondovi  i sredstva korisnika).

Branislava Jovičić, projektna menadžerka internet portala Balkan Green Energy News, istakla je značaj obaveštavanja javnosti o svim temama vezanim za održivi energetski razvoj. Jovičićeva smatra da informacije o pozitivnim rezultatima realizovanih projekata u toj oblasti, često nisu dostupne u medijima. S druge strane, ne treba ćutati ni o greškama koje su napravljene, kako se one ne bi ponavljale u budućim projektima. Slično razmišlja i Nihad Harbaš koji je kao primer naveo rad na okvirnoj strategiji energetike u BiH: najveća zamerka gostiju na nedavno održanom Trećem energetskom samitu u Neumu je bila da niko ne zna da je u toku izrada tog dokumenta.

U Bosni i Hercegovini danas postoji svest o potrebi uštede energije, zbog čega vlada interesovanje za dobrim primerima u regionu. To su potvrdili i predstavnici opština Jablanica i Konjic koji su istakli da su u Šabac došli kako bi se upoznali sa iskustvima dobre prakse u tom gradu. Te opštine su već sprovele neke od mera energetske efikasnosti: Konjic je uveo LED rasvetu, a Jablanica termoizolaciju na zgradi Doma zdravlja i planira da do kraja 2017. to isto učini sa srednjom školom u tom mestu.

Slika 4: Delegacija je posetila gradski bazen koji koristi toplotne pumpe i ostvaruje značajne uštede dobro isprojektovanim energetskim sistemom 

Posle razgovora za predstavnicima lokalne samouprave, gosti iz BiH su obišli više stambenih zgrada koje su uspešno okončale termoizolacionu obnovu, kao i Hotel Sloboda i Gradski bazen, objekte koji koriste toplotne pumpe za grejanje i energetski su efikasni.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.