NERP je usvojen uz neusaglašenosti, kažu u pravničkoj organizaciji za zaštitu životne sredine iz Beograda. Njeni predstavnici su ukazali na formu dokumenta i dodali da ona ne daje okvir za primenu i da ne omogućava sankcije za slučaj da odredbe ne budu ispunjene. Oni su podvukli da je Srbija izbacila važne stavke i da pokušava da odloži obaveze na međunarodnom nivou za emisije.
Nedavno je usvojen Nacionalni plan za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih, velikih postrojenja za sagorevanje. Vlada se odlučila za formu dokumenta javne politike, nazvala ga hitnom merom protiv zagađenja vazduha i još dopisala da je tekst unapređen. Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, RERI, navodi da Srbija zapravo kasni preko dve godine u rešenju za emisije i da je ono na kraju razvodnjeno.
Domaći NERP, kako se po engleskom akronimu nazivaju ovi nacionalni planovi, „neizvršiv“ je i „nevešt“ je „pokušaj podvale,“ tvrdi pravnička grupa za zaštitu životne sredine. Njeni glavni predstavnici Mirko Popović (na slici levo) i Jovan Rajić (desno) istakli su izmene kao što su pomeranje rokova i izostavljanje važnih stavki.
Pravila važe od 2018. bez obzira na NERP
Uporedili su zvaničnu verziju s onom s kojom se saglasila Energetska zajednica i optužili kabinet za neodgovorno ponašanje. On se drznuo da raspored za promene nazove unapređenim, a relativizuje obaveze, kaže Popović. Javnost je potpuno isključena iz postupka, dodao je i podvukao da je Srbija u svakom slučaju bila preuzela odgovornost na međunarodnom nivou da propise za emisije implementira pre više od dve godine.
Odrednica s datumom je izostavljena iz NERP-a. Ministarski savet Energetske zajednice je u oktobru 2015. odredio 1. januar 2018, u skladu sa Direktivom o velikim ložištima. RERI je posle analize pokazao da su rokovi za postavljanje sistema za odsumporavanje u blokovima termoelektrana TENT A3 i A4-A6 pomereni na 2022. godinu – sa 2020. odnosno 2021. godine.
Dva roka za instaliranje postrojenja za odsumporavanje odložena su za jednu odnosno dve godine na 2022. u konačnoj verziji
Štaviše, ova nevladina organizacija je naglasila da je Srbija izabrala formu koja ne uključuje mehanizam primene niti mogućnost sankcionisanja ukoliko se ne ispune odredbe za emisije. NERP obuhvata 12 velikih starih ložišta, prevashodno u termoelektranama na ugalj.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine je bilo potvrdilo početak primene
Ministarstvo za zaštitu životne sredine je na kraju 2017. zvanično obavestilo Elektroprivredu Srbije, državnog i dominantnog proizvođača električne energije, da plan stupa na snagu s novom godinom, otkriva njihova prepiska. Proizvođač i prerađivač nafte i distributer goriva NIS ad je jedini preostali entitet s pogonima u spisku u NERP-u.
RERI je upozorio da bi neka nova revizija mogla da još produži rokove i nagovestio da ima više proceduralnih nedoslednosti. Srbija je nacrt postupaka da se emisije dovedu u red ozvaničila tek nakon što je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo mehanizam za rešavanje spora. Saopštio je da devet od 16 velikih sistema za sagorevanje premašuje granice iz direktive.
Emisije praškastog materijala i gasova s efektom staklene bašte može da se drži ili u skladu s tim opštim aktom na nivou svakog postrojenja ili u sklopu nacionalnog okvira, upozorila je tada ta institucija. Sekretarijat sa sedištem u Beču je kasnije, posle vladine reakcije, saopštio da je ona bila „neophodna – iako nedovoljna“.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.