OIE

Republika Srpska smanjuje naknadu za obnovljivu energiju za 90 odsto

naknada za oie republika srpska

Foto: Michał from Pixabay

Objavljeno

25.10.2022.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

25.10.2022.

Komentari

0

Podeli

Republika Srpska planira da drastično umanji naknadu za obnovljive izvore energije, koju plaćaju domaćinstva kako bi se podsticala gradnja elektrana na obnovljive izvore energije. Vlasti u RS kažu da investitori odustaju od podsticaja, pa nema potrebe da se od građana naplaćuje ova naknada.

Naknada za obnovljive izvore energije se, inače, plaća u svim zemljama regiona, pa i u Evropi, a praksa odustajanja investitora od fid-in tarifa ili subvencija, koje daje država, već je zabeležena u Hrvatskoj i Srbiji. Razlog su, naravno, visoke cene struje na tržištu, koje su veće od onih koje dobijaju od države.

Naknada za obnovljive izvore energije u Republici Srpskoj, kako prenosi Capital.ba, u narednoj godini biće manja za 90 odsto, što znači, da će i računi za električnu energiju biti niži, ali za samo nekoliko konvertibilnih maraka (KM).

Vladičić: podsticaji očigledno više nisu interesantni proizvođačima energije

Naime, Regulatorna komisija za energetiku RS, čije je sedište u Trebinju, predlaže da se naknada sa 0,0064 KM po kilovat-satu koliko su potrošači izdvajali u ovoj godini u narednoj smanji na 0,0007 KM.

To znači da će prosečno domaćinstvo u RS koje mesečno troši oko 500 kWh umesto 3,2 KM plaćati 0,35 KM.

Vladislav Vladičić, predsednik Regulatorne komisije za energetiku RS, izjavio je da podsticaji očigledno više nisu interesantni proizvođačima i više vole da se bore na slobodnom tržištu i tamo prodaju energiju.

Oni su, kako je naveo, morali struju da prodaju po ceni koju je određivao regulator, u ovom slučaju Elektroprivreda Republike Srpske (ERS). Ti proizvođači su se toga odrekli, dodao je, kako bi mogli struju da prodaju na tržištu kupcima ili trgovcima.

Državne elektroprivrede ostaju bez struje iz subvencionisanih elektrana

Iako investitori širom regiona odustaju od državnih subvencija, nijedna od njih nije krenula stopama Republike Srpske, i najavila skoro pa ukidanje naknade za elektrane na obnovljive izvore energije. Kada se pogleda Evropa, to je najavila Nemačka, ali iz drugih razloga i za pet godina, što govori kakve nepredviđene situacije izaziva energetska kriza.

Potezi investitora znače manje novca za subvencije, ali i manje struje za domaće potrošače jer su državne elektroprivrede preuzimale svu energiju iz subvencionisanih elektrana, a ona sada ide u inostranstvo.

U situaciju kada su cene na tržištu visoke, ovo predstavlja udarac za poslovanje ovih kompanija, a na duži rok moglo bi da napravi i problem u obezbeđivanju dovoljnih količina struje za domaće tržište.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Prodaja toplotnih pumpi Evropi 2023 pala radnici otkaze

Prodaja toplotnih pumpi u Evropi 2023. pala, radnici dobijaju otkaze

25. oktobar 2022. - Prodaja toplotnih pumpi je prošle godine u grupi 14 evropskih zemalja smanjena 4,7 odsto, po evidenciji granske asocijacije EHPA

krizevci ZEZ Sunce solar gradska trznica

Krenula kampanja za ulaganje u prvu zadružnu solarnu elektranu u Hrvatskoj

25. oktobar 2022. - Građani Hrvatske od danas imaju mogućnost da postanu suvlasnici prve zadružne solarne elektrane koja će biti izgrađena u Križevcima

Janom Investments trziste Hrvatske solarne elektrane 30 megavata

Janom Investments ušao na tržište Hrvatske sa projektom solarne elektrane od 30 megavata

25. oktobar 2022. - Prva investicija kompanije janom Investments u Hrvatskoj biće solarna elektrana u Slavoniji planiranog kapaciteta 30 megavata

bih krovovi solar samir avdakovic ats

Avdaković: Krovovi bi mogli da obezbede polovinu godišnje potrošnje struje u BiH

25. oktobar 2022. - Potencijal za korišćenje solarne energije postoji, ne samo na krovovima, nego i u agraru i na jezerima, izjavio je profesor Samir Avdaković