OIE

Nemačka namerava da potrošačima struje ukine naknadu za obnovljive izvore

Nemacka potrosacima struje ukine naknadu obnovljive izvore

Slika: Markus Distelrath from Pixabay

Objavljeno

04.02.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

04.02.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

U roku od pet godina, stavka na računima potrošača električne energije u Nemačkoj na ime podsticaja za struju iz obnovljivih izvora mogla bi da se spusti na nulu, a to bi u ovom trenutku za prosečnu četvoročlanu porodicu u ovoj zemlji značilo uštedu od 413 evra godišnje.

Nemačka vlada ima ambiciju da već 2040. potpuno napusti fosilna goriva u proizvodnji struje, u cilju postizanja klimatske neutralnosti pre polovine veka, a donosioci odluka raspravljaju o merama za sledećih deset godina. Savezni ministar za ekonomska pitanja i energetiku Peter Altmaier zalaže se za ukidanje naknade za obnovljive izvore koju plaćaju potrošači struje. Ta sredstva, označena stavkom EEG, najviše odlaze operaterima vetroparkova i solarnih elektrana.

Pomenuti namet treba da se smanjuje i konačno ukine 2026. godine, pa bi se cene struje u zemlji spustile blizu evropskog proseka, kazao je. Altmaier je pojasnio da to ne bi značilo da proizvođači više neće dobijati podršku, već da bi se olakšao teret koji snose potrošači i da od njih zavisi uspeh energetske tranzicije i dekarbonizacije.

Podrška za proizvodnju zelene struje preusmerava se na budžet

Naknada iznosi 6,5 evrocenti po kilovat-satu i već je predviđeno da se sledeće godine smanji na šest centi. Institut IW Köln je izračunao da bi s njenim ukidanjem četvoročlana porodica koja troši pet megavat-sati godišnje uštedela 413 evra, a prosečna fabrika sto puta više.

Ukidanje naknade kojom potrošači stimulišu elektrane na obnovljive izvore spustilo bi cene struje blizu evropskog proseka, tvrdi ministar Altmaier

Međutim, kako je ministar nagovestio, građani i privreda bi počeli da stimulišu obnovljive izvore na drugi način, preko budžeta, na primer kroz porez na struju. Nameti čine pet šestina cene struje za domaćinstva, a ona se kreće blizu 30 evrocenti za kilovat-sat. Najveći troškovi su na ime mrežne takse i EEG-a, preko kojeg se skupi 25 milijardi evra godišnje. On je poslednjih godina uporno rastao.

Podsetićemo da je Srbija na početku godine skoro upetostručila naknadu koju građani i privreda plaćaju za podsticanje povlašćenih proizvođača električne energije, na 0,437 dinara po kilovat-satu odnosno 0,37 evrocenti.

Nemačka ima sve veće ambicije za udeo energije iz obnovljivih izvora

Trenutni ciljani udeo obnovljivih izvora u bruto potrošnji struje u Nemačkoj za 2030. iznosi 65 odsto. Država nastoji da kapacitet vetroelektrana na kopnu podigne do 71 gigavata, u poređenju sa 20 gigavata takvih postrojenja na vodi, sto gigavata u solarnim elektranama i 8,4 gigavata ukupne snage sistema na biomasu, a postoji mogućnost da se te kvote ubrzo povećaju.

Altmaier je izjavio da su emisije gasova s efektom staklene bašte prošle godine bile 42 odsto niže nego 1990, što znači da je smanjenje dva procentna poena veće nego što je planirano. On tvrdi da bi nivo bio premašen i da nije bilo epidemioloških mera koje su usporile privredu i kaže da to pokazuje da trgovanje emisijama funkcioniše. Nemačka je ove godine na nacionalnom nivou u taj sistem uključila grejanje i saobraćaj.

Vlada je upravo odlučila da uloži napore da u ovoj deceniji udeo obnovljivih goriva u saobraćaju dostigne 28 odsto, dva puta više nego što je cilj Evropske unije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

EPS najavio investicije u zelenu energiju

EPS najavio investicije u zelenu energiju

15 октобра 2021 - EPS namerava da do kraja decenije instalira solarne elektrane ukupne snage 240 megavata i još 100 megavata u vetroparkovima

Deset drzava EU proglasi nuklearke niskougljenicnom tehnologijom

Deset država traži da EU proglasi nuklearke niskougljeničnom tehnologijom

13 октобра 2021 - Deset država uključujući Sloveniju, Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku traži da EU proglasi nuklearne elektrane niskougljeničnom tehnologijom

Bugarska mogucnosti 2040 prekine upotrebu uglja

Bugarska razmatra mogućnosti da najkasnije 2040. prekine upotrebu uglja

12 октобра 2021 - Nakon predstojećih izbora, Narodno sobranje Bugarske će odlučivati između tri roka za obustavljanje korišćenja uglja: 2035, 2038. i 2040. godine

nuklearna-elektrana-dozvola-krsko

Podneta tužba zbog energetske dozvole za drugi blok nuklearke Krško

12 октобра 2021 - Pored energetske dozvole, ove tri NVO tvrde i da je klimatska strategija Slovenije delom protivzakonita i neustavna.